петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:49

Победа

Аутор: Чедомир Антићпетак, 05.12.2014. у 08:00

Част ми је да обавестим јавност, пре свих уважене студенте и професоре Филозофског факултета у Београду, да сам успешно заокружио предавања и вежбе на курсу Увод у историјске студије. Остају предиспитне обавезе, у редовним терминима предавања и вежби, по распореду. Током протеклих десет седмица одржао сам десет предавања и тридесет вежби (за три групе) којима је присуствовало између 80 и 90 одсто уписаних студената. Присуство студената не разликује се у односу на прошлогодишње. На тај начин стекли су се услови да нелегитимна, недемократска и криминална блокада Филозофског факултета буде проглашена неуспешном.

Већ осам година Филозофски факултет је повремено жртва групе која нити у једној генерацији није бројнија од педесет насилника. Они, наводно се борећи за студентска права, спроводе насилну блокаду Филозофског факултета, малтретирају и прогоне студенте и професоре, те руше углед установе у којој стварно или тобоже студирају.

Нисам Холанђанин међу Србима... За мене рад није религија. Када су непозната лица ланцем забравила салу у којој држим наставу могао сам да прихватим тумачење да је реч о поплави. Зграда не ради, полицију традиционално не зовемо, студенти су отишли кућама, иако не подржавају блокаду знају да ће после ње студије постати лакше, а да ће надокнада бити формална.

Предајем на првој години, вероватно највећој групи студената на овом факултету. Споменућу мисао професора Николе Самарџића из времена када су власти прогониле професоре и студенте – универзитет нису зграде, већ студенти и професори. Сваки пут када је требало да одржим предавања или вежбе излазио сам пред факултет. Да нико није дошао, вратио бих се у библиотеку или за радни сто. Али, долазили су сви моји студенти, у горем случају већина. Предавања и вежбе сам испрва држао у старој згради факултета (ректорату). Десетине студената морали су да седе на поду. Силеџије су нас после дужег времена пронашле. Започеле су седмице разваљивања врата, претњи, звиждања, вриштања, гурања, псовања, пљувања... Када се уморе, малобројни силници донели би звучнике па би их приносили мојим студентима или мени док би из њих трештала до краја појачана, неподношљива бука. Међу насилницима није било мојих студената. Када су закатанчили последњу учионицу, преселили смо се на степенице ректората, придржавајући се правила да наставу треба одржавати у згради факултета. Насиље ових малобројних безобразника снимиле су и камере РТС-а, Телевизије Н1 и фото-репортери разних новина.

Без обзира на јасну чињеницу да ће бити усвојени сви па и најбесмисленији, по већину студената штетни, захтеви, силеџијама није одговарала слика коју су пренеле телевизијске камере. Зато су покренули кампању линча. Насилници су пожелели да се начине жртвама. Демократске установе, које не признају, требало је да употребе како би исте срушили.

„Ми улазимо у Рајхстаг (као посланици прим. Ч. А.) како бисмо се у арсеналу демократије обезбедили њеним властитим оружјем. (...) Долазимо као непријатељи ! Као вук који упада у стадо оваца, тако ми долазимо !”, писао је некада Јозеф Гебелс. Напад јадне старице настраног понашања која је урлала на мене, оптуживала ме за спаљивање скупштине, „скупе студије за њену ћерку одличну студенткињу” (за одличне, као и за 90 одсто студената, студирање је код нас бесплатно), лош мобилни телефон који има... Снимали су без одобрења, прескупим телефоном, управо ови насилници. Снимак је пренео највећи портал у земљи. Десет дана трајали су покушаји да у медијима буде објављена вест како сам „гурнуо” и „тешко повредио” анонимну студенткињу. Коначно су добили медијску пажњу за вест твитераша који се испрва потписивао као Јозеф К. Пошто ми је јасно шта је циљ, сваком од новинара који су ме позвали представљао сам по имену и презимену моју децу. Овом приликом понављам: Лада Антић и Вид Антић. Објављујући да сам „убио непознатог човека” или „украо непознату валуту”, уредници новинарске жутице нису напали мене, већ Ладу и Вида.

Тако сам и ја добио „попа кога сам јахао” (Мићуновић) и „украдену књигу” (Ђинђић). Кад год буде било потребно, неко ће махати страницом из жуте новине. Ја сам, наравно, на то од почетка био спреман. Нека останем и без радног места. Овде је реч о идеалима и принципима. Успех моје сатанизације требало би да буде опомена свима онима који убудуће покушају да се одупру сили мањине и терору најгорих. Моји храбри студенти, које сам замолио да се не сукобљавају и чији би потпис важио и да су напустили место на којем су били малтретирани, издржали су и сломили насиље неколицине.

Докле год будем на Филозофском факултету нећу одустати. Успели смо, опет ћемо.

*Напредни клуб


Коментари54
de2f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budzetski student
Hasta la Victoria Siempre, docente!!! :P
blokada za sva vremena
nekada su strajkbreheri smatrani za hulje, a sada su to dobra deca. zanimljiv vrednosni obrt. inace, dekan nije ispunio obecanja i obmanuo je i studente i vlast i javnost.
pricam ti pricu...
a kako ja da znam da je sve ovo istina, sve same generalizacije, bez ijednog konketnog primera. na drugoj strani, videlo se na snimku kako ste grubo i nasilno odgurnuli studentkinju, koja je pala i povredila kolena. pa, ko je tu bio nasilan i ko je koga maltretirao i fizicki napadao?
student koji je student
"medju nasilnicima nije bilo mojih studenata", prvo - kako ste sigurni u to, poznajete li licno sve "svoje" studente, i sta uopste znaci "moji" studenti, studenti su studenti. ne mislite valjda da mozete da birate "svoje" studente. takodje, logika vam je sledeca: ako nisi "moj" student, izvesno je da si nasilnik. neverovatna bravura, docente.
student andragogije
Dobar student nije sto i poslusan student. Dobar nastavnik nije samo dobar predavac. Dakle, student koji se buni i nastavnik koji za to vreme predaje kao da ga ne vidi i ne cuje, totalno su suprotni svetovi. Studenti su pobedili, a pojedini predavaci imaju pravo da gundjaju. :)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља