субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Сви носимо Каинов ожиљак

Аутор: Марина Вулићевићпетак, 05.12.2014. у 22:00
Дејан Стојиљковић (Фото Лагуна) и Владимир Кецмановић (Фото Л. Адровић)

Берлин је био последња дипломатска мисија Андрића, иако је он био већ дипломата са искуством, нестраначка личност, зналац немачког језика и културе, испоставило се, по суду историчара, да је имао улогу „погрешног оријентира” за обавештајне службе. Боравак Иве Андрића у Берлину од 1939. до 1941. године заинтригирао је и писце Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића, који су о овом Андрићевом берлинском посланству написали роман „Каинов ожиљак”, у издању „Лагуне”. Роман почиње пријемом Андрића код Хитлера, да би се наставио мрачним сценама нацистичких уличних паљења књига. На једном таквом згаришту Кецмановићев и Стојиљковићев Андрић проналази и књигу извесног забрањеног песника Штефана Крајског, аустријског нацисте рођеног у Босни. Ни слутио није да ће упознати тог наводно, у Ноћи дугих ножева, убијеног уметника, и да ће му управо он бити модел за лик Карађоза, јер шпијуни никада не умиру...

Шта вас је као писце подстакло да ову трагичну ситуацију нашег нобеловца преточите у роман?

В. К.: Управо снага трагичког потенцијала који помињете. И питање какве реперкусије је та ситуација могла да има на Андрићево дело. Јер своја најзначајнија дела Андрић је написао, или барем привео крају и објавио, годинама након што је његова берлинска мисија била окончана.

Д. С.: Андрић у Хитлеровом Берлину на врхунцу нацистичког лудила и пред сам рат, као наш амбасадор. Мени је то било довољно.

Да ли сте, припремајући се да напишете ово дело, читали обимну студију о Андрићевој дипломатској мисији у Берлину професора Душана Глишовића или књигу Мирослава Караулца „Андрић у дипломатији”?

В. К.: За документе и њихову уметничку трансформацију био је задужен Дејан. Ја сам са занимањем и одобравањем пратио његов рад.

Д. С.: Мени је најкориснија била књига професора Глишовића, јер се ради о капиталном делу у којем постоји обиље података о Андрићевим берлинским данима, али не само о томе. Ту су и сведочанства о важним личностима тога времена, чланци из новина, наших и немачких, поверљиви документи, дипломатске депеше, извештаји обавештајних служби... Најзанимљивији податак ми је био то што су наши послали Андрића, писца и хуманисту, да са Немцима преговара око откупа оружја за војску Краљевине Југославије. То ми је деловало прилично бизарно.

Пуковника Југословенске војске Владимира Ваухника, који се бавио и шпијунажом, па и Геринга, „оживели” сте упечатљиво. Како сте се усагласили око измаштаног Штефана Крајског, да баш буде чудна мешавина оријенталног и германског, и да баш неко такав буде фиктивни узор за настанак Карађоза?

В. К.: Наш задатак био је да историјске личности учинимо уверљивим. Крајским и метапоетичком причом везаном за Карађоза сам се бавио ја.

Д. С.: По мом скромном мишљењу, берлински Карађоз, Дитрих тј. Крајски, јесте најупечатљивија Владина креација до сада. Има он доста занимљивих ликова у претходним романима, у причама, такође, али ми Крајски некако „одскаче”.

Андрић је био тајанствена личност, оличење суздржаности и рационалности, а у вашем роману стављен је пред испит несвесног и порока. Да ли сте наслутили да у писцу који је описао страдање човечности у свету чуче, такође, тамне страсти?

В. К.: Постоји школа мишљења по којој је сваки литерарни јунак алтерего свог творца, једна од његових неостварених могућности. Верујем да је такво мишљење у доброј мери тачно... Будући да Андрићево дело врви од људи са мрачним страстима, није неопходно копати по пикантеријама из његове биографије да би се дошло претпоставке на коју указујете.

Д. С.: Тамне страсти чуче у сваком од нас. Ни Андрић није био светац. И био је потпуно свестан тога и често о томе писао, о несталности људске природе, о пореклу зла, о разним девијацијама... Сигурно да ту има доста аутобиографског. Уосталом, ја сам за креирање неких сцена у роману директно био инспирисан Андрићевом прозом. Рецимо, сцена на почетку трећег дела, кошмарно сновиђење, у ствари је настала из делова Андрићеве приповетке „Искушење у ћелији број 38.” и неких делова графичког романа „Сендмен” Нила Гејмена и Дејва Мекина. Признајем, ради се о доста чудној комбинацији, али је на крају испало баш ефектно.

Крајски је човек који је убио бољи део себе, и носи Каинов ожиљак греха, Југославија је убила део себе, и носи Каинов ожиљак. Да ли и Андрић носи свој Каинов ожиљак?

В. К.: Каинов ожиљак је проклетство које носи сваки човек и све што је човек створио.

Д. С.: То је тешко питање. Имамо ону црну пругу посред везирових груди у роману „На Дрини ћуприја”, можда је то његова верзија Каиновог ожиљка?

Потписивање Тројног пакта било је политичко самоубиство, па и супротна одлука носила је исту одговорност. Немогући избори и одлуке нуде нам се и данас?

В. К.: Да, то је проклетство малобројног народа ком се кућа налази насред пута, како је то поетски формулисао Васко Попа. Народа који се, разапет између две старе, и једне још нове религије, за туђ рачун бори против самог себе. Као Павићеви Хазари...

Д. С.: Прилике у Европи су биле такве да се ми нисмо много питали и да смо једноставно били сувише слаба држава да би се отели утицају великих сила. Баш као и данас, они манипулишу нама. Историја се понавља. Цела та прича око пакта и касније пуча који је организовала британска обавештајна служба како би отворила нови фронт на Балкану и смањила притисак на саму Велику Британију само је још један доказ колико смо били несналажљиви и неорганизовани. Андрић у једном тренутку у роману каже како није могао ни да слути да ће Лондон и Берлин „разговарати” бомбардерима изнад његове главе. Ето, и данас Москва, Брисел и Вашингтон „причају” изнад наших глава и све се то прелама преко наше грбаче, а да нас нико ништа не пита... То је судбина малих држава и малих народа. Што наше политичаре, ни у то време, ни данас, није спречавало да се бусају у нејаке груди и обећавају народу немогуће.

Да ли ћете имати још неке заједничке пројекте?

В. К.: Дејан и ја сада пишемо свако свој роман. А сарађујемо на сценарију за филм и серију о Немањићима...

Д. С.: Поред филма и серије о Немањићима, планирам и збирку прича за пролеће, где ће се наћи и „Мртве ствари”, приповетка о Андрићу захваљујући којој се родила идеја за овај роман. Поред тога, мислим да до сајма књига 2015. завршим и издам наставак романа „Дуге ноћи и црне заставе” који ће се звати „Олујни бедем”.


Коментари2
29edf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hik Pljuc
"Да ли сте, припремајући се да напишете ово дело, читали обимну студију о Андрићевој дипломатској мисији у Берлину професора Душана Глишовића или књигу Мирослава Караулца „Андрић у дипломатији”? В. К.: За документе и њихову уметничку трансформацију био је задужен Дејан. Ја сам са занимањем и одобравањем пратио његов рад" Drugim recima: "Nisam citao". Ovo sve govori o 'dubinskim' kvalitetima autorâ..
Iz Amerike
Nadamo se da ce doticni pisci u svom serijalu o Nemanjicima prouciti istoriju na nepristrasan nacin i dati realni a ne romanticarski pristup nasoj srednjevekovnoj proslosti (koji je inace dominantan u popularnoj kulturi).Eto, na primer, kako i zasto su neki nasi vladari proglaseni svecima, a neki ne. A od posebnog je interesovanja sudbina carica, od Simonide, preko Olivere do Milice.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља