понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:50

Родитељски ауторитет

Аутор: Зоран Миливојевићпетак, 05.12.2014. у 22:00
(Илустрација С. Печеничић)

Један од проблема савременог васпитања деце је у томе што деца не усвајају ауторитет од родитеља и одраслих који треба да им служе као модел понашања и да их социјализују. Однос према ауторитету се изграђује у примарној породици, из које дете касније креће у школу, где на учитеља преноси претходно изграђени однос према ауторитету. Оно што је на први погледа јасно када посматрамо родитеље који покушавају да властиту децу подижу на „савремени” начин, јесте да избегавају да се према деци поставе као надређени, као ауторитет. Избегавајући вертикални однос, постављају се у једнакоправан, хоризонтални однос са дететом, покушавајући да му буду најбољи друг или другарица. Oви родитељи не уче децу како да се здраво подреде. Због тога ова деца добро функционишу уколико је однос хоризонталан или уколико су они ти који издају заповести и чија се воља поштује.

Кризи родитељског ауторитета су допринеле савремене теорије васпитања које су подстакле родитеље да развију одбојност према позицији надређеног. Док су се некада деца плашила да родитељи не престану да их воле, савремени родитељи су ти који се плаше да ће деца престати да их воле уколико буду превише захтевни или „напорни”.

Кризи ауторитета је допринело и неразликовање између два блиска појма са потпуно различитим значењем: ауторитативности и ауторитарности. Док је ауторитативан онај ко има ауторитет, којем се ауторитет признаје, ауторитаран је онај ко се слепо подређује надређенима, а од подређених захтева исту такву слепу послушност. Неразликовање ова два појма је довело да многи ауторитет повезују са односом господара и роба.

Да бисмо ауторитет исправно схватили, треба се вратити самој речи која долази од латинског глагола augere – повећати, увећати, развити, обогатити. Исто порекло има и реч аутор, онај који ствара, твори, додаје неку нову вредност. Родитељ је архетипски ауторитет, управо због тога што храни дете, одгаја га и помаже му да расте и да одрасте. У етимолошком смислу и наше речи васпитање (од питање, храњење, гојење, данас са значењем храњења на силу, посебно животиња: „питање гусака”) и одгајање (од гојити) такође имају значење увећавања и подстицања развоја.

Тиме што су „савремени” родитељи масовно абдицирали из позиције надређеног, старијег, онога ко повремено заповеда, властиту децу су лишили могућности да изграде правилан однос према ауторитету и да развију способност здравог подређивања које се налази, према Фројду, између слепе покорности и сталног бунтовништва. Узрок за „алергију” младе генерације према ауторитетима у школи, на улици и у друштву, треба тражити у „спљоштеним” породицама из којих извире. Зато се не треба чудити мишљењу да се васпитање без ауторитета може схватити као модерни начин неодговорног родитељства.


Коментари16
9f32a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan Diklic
Isuviše je kompleksna tema. U zavisnosti šta čovek želi za svoje dete, tako ga i vaspitava. Ako hoće da mu dete radi od 9-17h u robovlasničkom društvu, nazvanom demokratija, onda je to najbolji način. I danas svi radimo ili za faraone (vlade) ili za robovlasnike (poslodavce). A veliko je pitanje da li je vertikalna struktura društva najbolja za pojedinca.
Snekica Bubica
Bravo ,bravo,bravo...kaze stara narodna izreka I U PASA SE ZNA STARIJI .....
Jovan učitelj
Veoma sam zahvalan Politici što nam omogućava da saznajemo istine o vaspitanju dece, odnosima, emocijama i drugim "životnim činjenicama". Gospodinu Milivojeviću se divim kako izdržava tako masovne napade koje NVO vode protiv njega na društvenim mrežama i nekim sajtovima. Takav stručni integritet i principijelnost se danas u Srbiji retko vidi. Želim mu da istraje i izdrži jer su naša deca ono što nam je najvažnije. A svakodnevni rad u školi, susreti sa ovakvim i onakvim roditeljima, nemogućnost pravog rada u razredu, vršnjačko nasilje, škola koja nema mogućnost da nedisciplinovane dovede u red, signal su budućeg još većeg urušavanja našeg društva.
dr med
Mene interesuje da li je autor poznavalac lingvistike ili samostalno iznosi zakljucke o poreklu i značenju reči?
Marko T
video sam ovaj tekst na jednom drugom portalu prenet samo kao "politika" i tačno sam znao ko piše... mislio sam da su ovakva neshvatanja funkcionisanja dece relikvija prošlosti, ali po svemu sudeći nisu, srbija kaska u etičkom i svakom drugom smislu za naprednim zemljama nekih 50 godina. komentatore molim da se zapitaju: ako ste zaista ODRASLI, da li ste dovoljno pametni, iskusni i posvećeni svom detetu da znate ikakvu alternativu vikanju, uvredama, šamarima prema detetu?! da li vaše dete treba da bude "podanik" ili samosvesna osoba koja se otkriva i razvija? da li ste vi vođa ili lider? mislite o tome, mislite o sebi i svojoj deci, tražite alternative. to što ne znate da vozite bicikl ne znači da je bicikl loš, već da treba da naučite da ga vozite.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља