субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:36

Трудим се да не једем ван куће, а посебно се чувам меса

субота, 06.12.2014. у 21:57
Фото лична архива

Ненад Гладић, један од најпознатијих српских гастронома, познат и као Лепи Брка са ТВ екрана, отиснуо се и у „књижевнике”. Написао је књигу „Гастрономад, трбухом за духом са Лепим Брком”, намењеној свима који воле да путују и да, успут, добро једу.

Рођен је 29. августа 1970. у Београду, где је и завршио Угоститељску школу. Тај таленат је наследио од мајке Драгиње, шеф кухиње у београдским хотелима „Палас” и „Хајат”, па и од оца Ивана, конобара старе гарде – љубазног, културног, дворских манира, који је стигао и до Тита на Брионима.

Живи у Београду. У браку са Силвијом има сина Димитрија (две и по године).

Кад и како сте ушли у кухињу...

Мајка је на то била принуђена, јер у нашем крају, у новобеоградским блоковима уз Саву, у то време, није било обданишта. Тако је кухиња „Хајата”, од моје треће године, била моје обданиште.

... а како у гастрономе?

Разлог што сам уписао угоститељство је, у мом случају, био једини начин да учим енглески језик, а не руски. А енглески је и разлог због чега се све и после дешавало. Јер, мој први посао био је у „Хајату”, а и био је повезан са знањем енглеског. После тога, почетком деведесетих, отишао сам у Пулу, у морнарицу на одслужење војног рока.

Шта вам је донео мирис рата...

Одлазак из Југославије. У јуну 1991. положио сам, на енглеском језику, испит за угоститеље и отишао на брод за крстарење „Кристална хармонија” јапанско-америчко-норвешке компаније за коју сам радио шест година. Ту сам био конобар, јер у тим условима много је лакше бити то него кувар. Кување на крузеру је, у принципу, рад на траци.

... а шта живот на броду за крстарење?

Донео ми је искуство у угоститељству које тада ни на који други начин нисам могао да стекнем. На ово путовање око света пошао сам из Сан Франциска. Тако сам избегао наше деведесете. Јер, у свету је тај период обележен експанзијом по свим основама. Таква је и прича о крузерима који су тада били туристички бум. Да сам све то што сам видео путујући крузером желео да урадим у свом аранжману требало би ми седам живота.

А шта је било с кувањем?

Кад сам дошао на брод један од шефова показао ми је књигу коју мора да има сваки угоститељ на свету. Било је то џепно издање „Ларусове гастрономске енциклопедије”. Она је и данас мој драгоцени подсетник и водич за све оно што сам научио, а и оно што још учим.

Какав је живот на броду?

У принципу 12 сати се ради, а 12 одмара. Највише се разликују дани кад смо на отвореном мору или кад смо негде у луци. Ако смо на мору могу, у слободно време, да се сунчам или да спавам. „Дремка” је неизбежна, јер тај темпо рада тешко се издржи на ногама. А у луци слободно време могу да посветим упознавању града.

Које је ваше прво крстарење?

Пловили смо до Аљаске. За време њиховог лета природа је невероватна. На обали могу да се виде медведи, у мору китови... Природа је божанствена. После тога сам обишао Аустралију, Тахити, Нови Зеланд, Хаваје, Јужну Америку...

Зашто су Хаваји сан Европљана?

Хаваји су специфични по много чему. На њима нема урагана. Температура ваздуха и мора је пријатно топла целе године, а људи су добронамерни, што се не може рећи за неке друге земље са сличном климом. Карибима, на пример.

Који део света је посебан?

То је Нови Зеланд на коме има доста влаге и кишних дана, али и сунца. И због тога је природа фантастична, а и људи су пријатни, добронамерни, учтиви и врло опуштени. Ту сам први пут у животу спавао на трави. Шетао сам после ручка и кад ми се приспавало видео сам да то многи чине у парку, па сам то урадио и ја. Код њих је то, у току дана, потпуно нормално.

Шта нуди Јужна Америка?

Аргентина је врло интересантна. Наравно да у њој не цветају руже, али та земља је најевропскији део Јужне Америке. Буенос Ајрес је по свему незабораван град, а Бразил ми се не допада. Јер, оно како се он представља као туристичка дестинација и оно што стварно јесте су – две различите слике.

Где бисте волели да живите?

Аустралија ми се веома допада. Имају много лепих малих градова на источној, топлој обали, који су скроз у туризму. Њихов север иде ка жарком појасу, а све испод тога нуди благо, топло море, лепу климу и, што је врло важно, пристојан живот у уређеној земљи. Европа није оно што је некад била.

Какав је ваш јеловник?

У принципу увек се трудим да не једем ван куће. У подели посла ја јурим новац, а моја супруга је домаћица. Код нас увек има супе, чорбе, бареног поврћа и разне куване хране. А посебна је јапанска супа мисо. Прави се од рибе и додаје јој се мисо, ферментисана паста од соје и јечма. Избегавамо месо, а посебно сухомеснате специјалитете из „Аргентине”.

-----------------------------------------

Важно је како једемо, а не шта једемо

Шта је француски парадокс?

То је светска гастрономска прича. Французи пију више од свих осталих, пуше више, једу масније и слађе, а живе дуже. Али, нека истраживања показују да није толико важно шта једемо, већ како једемо. Јер, показало се да Французи увек себи за оброк оставе довољно времена. Они жваћу храну, не гутају је. И, док једу, не журе. Увек једу у друштву, а не сами.


Коментари4
4fce0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јанко Павковић
А што, бре, србски не кажете - сухомеснати аргентински производи од нејестивог меса под именом Златиборац?
Milica Prokic
"Gastronomad" je kuvar za svaku preporuku, odlicni pravljivi recepti. U nadi da ce biti nastavka...
Dragan Jovanovic
Сухомеснати специјалитети из „Аргентине” imaju naziv po planinskom centru u Srbiji. I prave se od zamrznutog mesa starog desetak godina mesec dana pre isteka roka upotrebe.
Бане Марић
Овде ми нешто није јасно: човек је рођен 1970.г. што значи да је 1973. г. имао 3 године када је, како даље каже - ,,кухиња „Хајата”, од моје треће године, била моје обданиште,, То је у реду, али хотел Хајат је изграђен - 1990 год ?!! И друго, какви су то ,,сухомеснати специјалитети из „Аргентине” ? (јер можда мисли на ,,Аргету,,?)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља