среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:06

Стогодишњак с мањком година

Аутор: Станко Стојиљковићнедеља, 07.12.2014. у 15:00
Првих осам наставника, слева надесно: Милош Богдановић, Рихард Буријан, Владан Ђорђевић, Павле Поповић, Ђорђе Јоановић, Милан Јовановић-Батут, Миливоје Костић и Слободан Костић

Са шест, колико му недостаје, садашња власт би могла Медицинском факултету у Београду да упише сто година радног стажа. И да му одмах умањи пензионерске принадлежности.

Званична одлука за оснивање обзнањена је два и по месеца уочи Великог рата, али је настава отпочела тек 9. децембра 1920. и убрзо објављен стечај. Не као што су данашњи, с распродајом имовине, већ се тако називао тадашњи јавни позив за запослење.

Замисао да се утемељи ова научно-образовна установа неколико деценија је старија. Још у марту 1869. установљена је комисија на челу с ректором Велике школе Јосифом Панчићем, који је предложио оснивање „Српског Университета са пет факултета и то: Философског, Богословеског, Правничког, Техничког и Медицинског”.

Но, није ишло глатко, чак ни после књижице др Милана Јовановића-Батута, који је 1899. на 124 странице потанко образложио разлоге. Успротивио се др Михајло Петровић, војни хирург из Ниша и истакнути члан Српског лекарског друштва.

Министар унутрашњих дела др Стојан Протић у марту 1914. наложио је тројици угледника (др Милан Јовановић, др Војислав Суботић и др Едуард Михел) да пропутују Европом и поднесу извештај. Након шест седмица и 17 посећених факултета, у мају исте године потписао је одлуку о отварању.

„Политика” је првој страници, под насловом „Наш медицински факултет”, уредно известила да су на том путовању превалили 8.000 километара и боравили у Италији, Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Румунији и Русији. Ни у једној земљи нису пронашли узор који се може пресликати, већ су с многих преузели све што им се учинило корисним.

Краљевским указом престолонаследника Александра Карађорђевића 9. септембра 1919. постављена су прва двојица редовних професора – Војислав Суботић за хирургију и Милан Јовановић-Батут за хигијену – који су одмах изабрали трећег, Драга Перовића за анатомију.

У Београд је убрзо стигло написмено противљење Медицинског факултета у Загребу, а почетком јануара следеће године лично писмо новоизабраног наставника који је отказивање свог пристанка оправдао поболевањем! На упражњено место позван је из Париза хирург Нико Миљанић.

У септембру је уписано 286 високошколаца и одлучено да настави испомажу тројица професора Философског факултета – Живојин Ђорђевић за биологију, Сима Лозанић за хемију и Ђорђе Станојевић за физику – којима су се придружили Рихард Бурјан из Лајпцига за физиологију и Александар Костић за хистологију.

Следеће године расписан је први стечај (конкурс) за 17 наставника, у којем се једини пут помиње предмет Државна медицина и медицинско законодавство. У изванредној „Хроници Медицинског факултета у Београду, 1920–2010” (издавач ЦИБИД), коју потписује проф. др Снежана Вељковић, нема за то објашњења.

Неизбрисив печат у науци, образовању и здравству оставили су Руси избегли пред Октобарском револуцијом, што је уверљиво поткрепио проф. др Стеван Литвињенко у делу „Руски лекари у Србији и Црној Гори”. На списку је 435 посленика у белим мантилима, већина с дипломом Московског универзитета и Војномедицинске академије у Петрограду.

На самом истеку 1925. министар просвете Стјепан Радић, говорећи на збору Хрватске сељачке странке у Марибору, изјавио је да универзитете у Београду, Скопљу и Суботици треба укинути, на шта је оштро одговорило Српско лекарско друштво.

Првих 49 свршених доктора медицине (од 286 уписаних) представљено је у три наврата 1926, а предводио их је Илија Ђуричић, потоњи председник Српске академије наука и уметности, коме је одмах понуђено место доцента за физиологију.

Угледајући се на своје претке који су се борили у балканским и Великом рату, у НОБ-у је учествовало 158 лекара и 103 студента Медицинског факултета; већина је погинула у борби, а неколико их је стрељано. Орденом народног хероја одликовано је 29, од тога 23 високошколца.

Медицинаре није мимоишао највећи послератни идеолошки обрачун, тако да их је 50 робијало на Голом отоку, или трећина свих „мермераша” с Универзитета у Београду. Ни два бомбардовања – 1941. и 1999. године.

Из мноштва успеха којима би се радо подичиле сличне високошколске установе у развијеном свету, издвајамо стицање звања академика: до 1920. четворица, од ослобођења до наших дана више од 50. Осим Јосифа Панчића, председници су били Илија Ђуричић и Душан Каназир.
Може ли се Медицинском факултету у Београду накнадно признати да је вршњак Великог рата?


Коментари5
b1818
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mita M
A zasto bi mu se "priznavalo" 6 godina, kad lepo pise da je poceo da radi 1920. To je kao kada bi se nekom coveku priznalo da ima 10 godina vise, pa njegov zivot i razvoj ne bi vise imali nikakav generacijski i drustveni kontekst. Osim sto su u tekstu neke stvari preterano naglasene (u svetu se za akademika svako bira ko se pomno bavi nekim naucnim poslom - tako je bilo i kod nas pre rata, tako je id anas u austriji i nemackoj), posebno je steta sto nije napisano kako i iz kojih razloga je i posle osnivanja med. fakulteta nastavljeno skolovanje nasih lekara u inostranstvu.
doktor penzioner
Sve cestitke autoru i tekstu Ako im nedostaje sest godina da postanu stogodisnjaci treba im priznati.,Rat koji je izbioi je visa sila za koji je dokazano od koje sile potice.Zauzvrat stogodisnji Medicinski fakultet u Beogradu trebalo bi da u nastavni plan uvede poseban predmet GERIJATRIJA! Srbija nazalost stari,...
Kosta dr Kravljanac
Na slici pretposlednji levo je prof.dr Milivoje Kostic,hirurg koji je obdukovao prestolonaslednika Franca Ferdinanda kao mladi lekar u Sarajevu nakon atentata Gavrila Principa.Braca Milivoje i Slobodan pocetkom Velikog rata dolaze iz Sarajeva u Srbiju gde ce kasnije postati ugledi neurohiruzi, osnivaci Neurohiruske klinike u Beogradu.Zanimljivo je da je zapisnik sa obdukcije austrougarskog nadvojvode nestao u poslednjem bosanskom ratu
srba stojiljkovic
Interesantno da je Zagreb preko svog jugoslovenskog ministra prosvete Stjepana Radica trazio ukidanje beogradskog medicinskog fakulteta.Pogledajmo danas gde je zagrebacki a gde beogradski Medicinski fakulteti na Sangajskoj listi Univerziteta!!
lekar specijalista
VEOMA DOBAR TEKST dokumentovano svedocanstvo o nasem najstarijem fakultetu.Mala dopuna;Na fotografiji u sredini je profesor Pavle Popovic koji je tada bio rektor Univerziteta i primio je profesore medicine ispred zgrade Rektorata nakon odrzanog prvog predavanja koje je odrzao 9. decembra 1920.profesor anatomije Niko Miljanic

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља