четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.12.2014. у 22:00 Катарина Ђорђевић

Да ли имате дете?

Ово је свакако једно од најличнијих и најемотивнијих питања које можете поставити жени која је прославила 30 рођендан и која се не одазива на реч „мама”. Илустративни доказ ове тезе јесте и текст који је објављен у суботњем издању „Политике” и који је „запалио српски Фејсбук”, да цитирам колеге са сајта Телеграф.рс, који нису сматрали неопходним да мене цитирају као аутора чланка „У Београду скоро половина тридесетогодишњакиња нема дете”.

Као аутор текста који је изазвао толику полемику и јуче стекао статус најчитанијег и најкоментарисанијег текста у „Политици”, могу искрено да кажем – било је текстова који су били личнији, емотивнији, са јаком личном нотом, који су били писани у првом лицу једнине и у којима је било видљиво моје (не) слагање са саговорницима...

Свесна чињенице да је ова тема осетљива и болна за већину жена које се нису оствариле као мајке, трудила сам се да што безличније и без изношења вредносних ставова напишем текст о паду наталитета у Србији. Јер, иза статистичког податка да 43 одсто жена нема децу, крије се заправо болна животна истина да свака друга тридесетогодишњакиња у Београду није пронашла мушкарца са којим је успела да се оствари у улози родитеља.

Или још живи у својој девојачкој соби, јер нема посао, нема новца и нема наду да ће упознати сродну душу. Можда живи у момачкој соби свога мужа и не жели да гаји дете у заједници са свекром и свекрвом? А можда је принуђена да прогута горку пилулу спознаје да њен муж не жели дете? Или мора да направи „или-или” избор између посла и материнства, јер се плаши да ће је избрисати са списка запослених ако донесе дознаке са гинекологије. А шта ако није успела да изађе као победник у борби са стерилитетом? Закони биологије су немилосрдни – свака седма жена неће оставити потомке овој планети... 

Због свега тога сматрам да питање материнства ретко када има везе са феминистичким рефреном „ја нисам машина за рађање”. Одговор на питање – да ли имаш дете – суочава нас са свим лошим емотивним изборима, са компромисима које смо направиле и остале у „једнини” и са страховима због којих смо устукнуле пред породилиштем.

И зато сматрам да су једино страшнији од статистике – питања наших читатељки: Са ким да правим дете? Са гомилом маминих синова који лепршају у Страхињића бана са крилима Петра Пана и у 35. години од маме очекују да им кува прву јутарњу кафу? Како да гајим дете од 10.000 динара колико ми остане када платим кирију, инфостан, интернет и најјефтинији пакет за мобилни? Зашто да рађам децу? Да иду у ратове, да гледам дете како се бори за образовање да би сутра седело на Бироу за незапослене, да ми неко колима убије дете на пешачком прелазу и прође некажњено, јер је син неког богаташа? Да морам по новинама да преклињем народ за храну?

Коментари110
e6b05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Franja Pavlov
Zasto bi se trudile da imaju decu u ovoj otimackoj drzavi zar nevidite sta rade trgovci decom a drzava placa otimaju decu ljudi se ubijaju od bola i tuge za otetuim decu deca placipate stava i uzas sto cine otimaci dece pa zar treba radjati decu da im otimaci otmu i jos zato da budu dobro placeni zar je to srbija koja treba da udje u evropu mi smo za djunglu tamo gde ima kanimalizma ej otimati decu ljudi se vesaju od bola i iscupane im duse i ploitika cuti o tome ja se neizvinjavam vec govorim istinu otimaju decu zloupotrbljavaju zakon i sto je najbitnije unistavaju mentalno zdravlje te otete dice ta deca se nemogu normalno razvijati bez ljubavi i toplog zagrljaja svojih roditelja a kada su oteta ko ce im to zame3nuti crtaju deca majku i na tom crtezu traze utehu majke to vi i mnogi ni sanjati nemozete ima na stotine dokaza i videa sta otea ili slucajem okolnosti otanu bez roditelja kako pate i naglo od bola mentalno zaostaju.
Sneza Majka
Majka sam. Da li ću biti baka zavisiće od toga kakvi će biti životni uslovi u kojima treba da se gaje deca. Hoće li biti poslodavaca koji neće otpuštati trudnice, hoće li uopšte biti posla, hoće li zarade biti dovoljne da podmire osnovne životne potrebe porodice. A i ako sve to bude kako treba, a ne promeni se naš obrazovni sistem, uzalud rađanje,, deca će nam odlaziti u beli svet, kao što su i moja. Dakle ovo su teme o kojima treba da pišete, a ne o ženama kao uzrocima problema slabog nataliteta. Vaši tekstovi su seksistički i čak fašistički (Romkinje). Ne čitam više Politiku posle prvog vašeg teksta na ovu temu. Zgađena sam i kao majka i kao žena
ema ema
Ja sam udata i imam cerku i sina. Radimo i muz i ja, fakultetski smo obrazovani sa solidnim primanjima. Nije to uvek bilo tako, narocito ne kad smo planirali porodicu. Deci pruzamo koliko mislimo da treba. Gajimo ih tako da dele sa nama. Ne odricemo se zbog njih. Ono sto nemamo ne mozemo ni da podelimo. Deca su naucila da se odreknu neceg zbog nas. Dok ovo pisem shvatam da mi nije bilo tesko da se odricem hedonizma, u stvari, ideja hedonizma vremenom je menjala oblik. Pitam se zasto ovi sebicni mladi ljudi misle da ce nasa deca jednog dana da rade za odrzavanje ovog drustva, za uredjenje ambijenta u kom ce oni ziveti svoj hedonizam. Da li cemo mi koji smo roditelji jednog dana biti necim privilegovani kad postane jasno da drustvo ipak pociva na odgovornosti svojih clanova? Pitanje se temelji samo na tome koliko smo mi stvarno doprineli drustvu. A jesmo. I to nezavisno od toga da li je neko birao ili morao da ne bude roditelj. Iskljucimo emocije, pricamo o demografiji, buducnosti.
Vracarka BG
Imam 37 god, majka jednog deteta. Neudata. Otac se jos uvek premislja, kaze rano mu je da se zeni, iako je u cetrdesetim. Dete odgajam sama, a finansijski nas ne pomaze "posto ON ne moze da se odrekne SVOG HEDONISTICKOG NACINA ZIVOTA". Nema veze, razbijam se od posla i detetu hvala bogu, nista ne fali. Uprkos tome, i svim nadljudskim naporima da izguram porodicu napred, drustvo me i dalje gleda kao majku vanbracnog deteta, i kako bi valjda negde trebalo da me je sramota. Eto takvo smo mi drustvo. Licemerno, pre svega. Ah, da, inace, njegova majka (ljubi ga majka) koja je upravo ta zdrava radjajuca majka iz 60-tih uporno forsira da ne budem nestrpljiva oko angazovanja njenog sincica oko deteta na kojem je on insistirao. Pisite malo o muskarcima i postavite njima isto samo prosireno pitanje: Da li imate dete i KO GA ODGAJA?
Маре Бг
Ја сам незрео, лењ, неспособан имам 33 године и живим са мамом и татом. И баш волим да ми мама даје џепарац. Био сам самосталан од 22. год. до пре три године када сам остао без посла и морао да се вратим код родитеља. Врло брзо ме оставила девојка и интересовање жена за мене је рапидно опало иако су моје психо-физичке карактеристике исте чак и боље јер тренирам као манијак. Интересантан сам само за авантуру. Ја немам за кафу, а не за дете. Факултет имам, посао не могу да надјем. Када жене кажу да нема квалитетних мушкараца то је еуфемизам за нема запослених и стамбено обезбеђених. У питању је само економска ситуација.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља