уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:23

Како је српски преименован у српскохрватски

Аутор: З. Радисављевићчетвртак, 11.12.2014. у 22:00
Са округлог стола у Културном центру Новог Сада (Фото КЦ Нови Сад)

Округи сто „Шездесет година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас”, одржан је у Културном центру Новог Сада, јер се 10. децембра навршило тачно 60 година од Новосадског договора, којим је, између осталог, у Србију уведена двоазбучност: „Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма” (тачка 3).

У раду округлог стола учествовали су: проф. др Данко Шипка (укључење путем видео-линка), проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Миланка Бабић, проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Петар Милосављевић, проф. др Дејан Ивковић, проф. др Иван Клајн (послао реферат), проф. др Ненад Крстић, Синиша Стефановић, проф. др Милош Ковачевић и доц. др Андреј Фајгељ.

Хрвати, чуло се на скупу, Новосадски договор никада нису поштовали, а Срби га поштују и данас. Уместо договорене двоазбучности, 1954. започело је једносмерно ширење латинице, које и даље траје. До Новосадског договора, латиница је у Србији била у масовнијој употреби само у време Аустроугарске и усташке окупације, а данас је ћирилица у многим областима опала на мање од десет одсто заступљености. У Хрватској је деведесетих спроведен „књигоцид”, уништавање ћириличних књига, а данас се и последњи трагови ћирилице разбијају чекићем, у Вуковару.

Новосадски договор, погрешним схватањем равноправности, допринео је одумирању ћирилице. Учесници су позвали српску филологију и политику да заједно сачувају ћирилицу и да поштују Устав, а не Новосадски договор, чија примена се током протеклих шест деценија, како наводе, показала штетном.

Српску филологију и српски национални програм, објашњава Милош Ковачевић, један од наших најугледнијих лингвиста, предодредила су три договора (споразума), од којих је најважнији Новосадски. Остала два су Бечки књижевни договор (1850) и Дејтонски споразум (1995). Два последња, и политички, и лингвистички, тумаче се погрешно. Бечки договор био је чисто филолошки, без уплива државних институција и актуелне политике. Он је одредио суштину српског филолошког програма, сматрајући да „један народ – једну књижевност треба да има”. Из овога проистиче да ни Вуку Караџићу, ни Ђури Даничићу, ни на крај памети није било тумачење, које се касније, из политичких разлога усталило, да различити народи говоре српским језиком. Договор потврђује да српски језик говори само један народ – српски.

Новосадски договор, додаје Ковачевић, усвојио је, заправо, и политички, и филолошки, погрешно тумачење Бечког договора и преименовао српски језик у српскохрватски, укинуо србистику за рачун сербокроатистике, и пропагирао равноправност ћирилице и латинице, што се претворило, низом лоших политичких одлука, у затирање ћирилице. Дејтонски споразум је верификовао, по Србе погубне последице Новосадског договора, јер у завршној реченици стоји да је договор потписан на енглеском, српском, хрватском и босанском језику. То је, наглашава Ковачевић, чисто политички споразум, који је омогућио да отцепљене републике, политичким одлукама, прогласе „своје језике”, без икакве научне подлоге, позивајући се на српскохрватски – као своје исходиште, на језик који, такође, није имао научну подлогу. Из овога се види да су циљеви званичне српске политике и српске институционализоване филологије – увек били на штету српског народа. Новосадски договор се чак може сматрати комунистичком верификацијом ратних циљева из 1914, јер се у њима експлицитно наводи да не постоји српско, већ српскохрватско питање. Током шест деценија трајања Новосадског договора све је учињено да се поништи и српски национални и српски филолошки интерес.

Учесници округлог стола „Шездесет година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас”, усвојили су следеће закључке:

Прво, лингвистичка србистика је негирала кључне тачке Новосадског договора и истакла штетност њихове примене током протеклих шест деценија. Термин српскохрватски није лингвистички утемељен – он представља преименовани српски језик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминације политичких над лингвистичким критеријумима. Новосадски договор је погрешним схватањем равноправности писама суштински допринео одумирању српске ћирилице. Данас је и у српској филологији и у институционалној српској политици неопходно поштовати уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као о једином српском службеном писму.

Друго, српска филологија и институционална српска политика морају се држати трију начела српског филолошког програма: српски језички и културни простор је недељив, из чега проистиче да је сва штокавска књижевност – књижевност српског језика; ћирилица је идентитетска карактеристика српског народа и као таква мора се сачувати; ијекавски и екавски изговор су подједнако српска наречја.


Коментари30
025d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ДУШАН МИЛИЈИЋ
Бечки договор је нешто најпарадоксалније што постоји. Прво, потписници се ни између себе нису могли сагласити како ће назвати језик. Друго, различито су тумачили однос између Срба, Хрвата и Словенаца: Вук је сматрао да су сви штокавци Срби, а хрватски потписници су имали јасан циљ асимилације штокавских католика. Синтагме "један народ" и "једна књижевност" значе: СРПСКО-ХРВАТСКИ (ЈУГОСЛАВЕНСКИ) народ, а књижевност - СРПСКА, односно на српском језику. Бечким договором чист српски језик постаје заједнички књижевни језик Срба и Хрвата. Да је то био унутрашњи српски договор, ваљда на њему не би учествовала петорица Хрвата! Вук је овде преварен, што му није било први пут. Њему је ласкало што и Хрвати узимају за свој језик баш његов (Вуков) народни језик. Пристао је и да напише ГЛАВНА ПРАВИЛА ЗА ЈУЖНО НАРЈЕЧЈЕ, не схватајући да су Хрватима (чакавцима, кајкавцима) потребна та правила како би коначно исправно писали ијекавицу, јер тај српски говор им није ни био матерњи, морали су га учити!
Goran Joksima
Није тачно да су прве књиге на српском штампане на латиници. Званично је прва српска књига "Октоих Првогласник" штампана 4. јануара 1494. у штампариј Обод на Цетињу у власништву Ђурађа Црнојевића. Књига је наравно штампана на ћирилици, што је и логично јер су историчар Радивоје Пешић и лингвиста Свето Билбија доказали да је Винчанска Србица најстарије писмо на свету. Хрвати из Истре Антун Далматин и Стипан Истријан су штампали "осим покусног листа" тек око 1560. и то на Глагољици и наравно Ћирилици. У риму је тек 1604. на латинском штампана прва граматика хрватског језика. Дати су основни подаци о хрватском језику који је у основи био Штокавски (значи Српски) са доста примесама Чакавског (Хрватски). Уз граматику није објављен речник. Римски папа у два наврата шаље хрватског свештеника Бартула Кашића у Дубровник, Србију, Босну да проповеда католичанство. Да подсетимо Штокавским наречјем говоре само Срби, покатоличени Срби користе и Кајкавско наречје а само Хрвати користе Чакавско.
бр м
последице овога за шта се залажу ови незнавени са докторским титулама су: сва латинична баштина припада Хрватима (прве књиге на српском штампане су латиницом - превод Бибилије протестанта Антона Далматиина и језуите Бартола Кашића, упоредите тај језик са оном црквеном папазјанијом против које се борио "зли" Вук па схватите којим језиком говорите .. иначе, српски је по томе један од најsтаријих модерних језика у Европи, čime se ne ponosimo u školama... по тумачењу ових несретника то је само хрватски... а ми смо језик уобличили тек 4 века после Хрвата. .. заслужили су орден краља Звонимира всамо за ово њихова хрватска псеудо лингивстичка браћа (Брозовић и екипа) оберучке су прихватили ове будалаштине јер иду на воду хрватском сегрегационизму (усташтву, у преводу) једини спас за Србију је меритоикратија, а ове на чување оваца
Hrvoj Hrvatin
Dosta nesuvislosti. Da ne idem u detalje, Kovačeveć pogrješno tvrdi da je u Beču 1850. bilo govora o srpskom jeziku. Radilo se o aranžmanu u režiji slovenskoga i austrijskoga filologa-političara Franca Miklošiča, da se napravi jedan terminološki rječnik za hrvatski i srpski (nije uspjelo, taj rječnik je izašao 1853. za tri zasebna jezika- hrvatski, srpski i slovenski). Jezik u tom "dogovoru" je neimenovan, no iz Demetrova predgovora hrvatskomu dijelu 1853. da s ezaključiti da se jezik trebao zvati "jugoslavenskim". Tomu se vjerojatno sa srpske strane odupro Karadžić, a s hrvatske Mažuranić i, može biti, Kukuljević, pa od toga ništa.
Витко Јелић
"Крајње је време да се форсира ћирилица и то у свакој области живота. латиница ће се ионако одржати па и да је забранили" -- лавчин коментар. Нигде се у свету то не зове "забрањивање писма", него је реч о решењу питања сваког писма у сваком језику. Јер сви (осим Јапанац који једини имају комбинацију више писама) нико не ствара подлогу за двоазбучје, јер је то врло штетна деоба народа на два писма. То је чиста шизофренија која је плански (у време Новосадског дого вора) спровођена само за Србе. Хрвати су увек (исправно, наравно, као и сви други народи) свој језик писали својим писмом озваниченим у Сабору 1861. године када су навели да им је службени језик "југословенски", па онда "хрватски или српски", па онда "хрватскосрпски" да би се коначно 1992. у свету озваничили с називом језика "хрватски"., мада су га тако звали још од одрицања од Новосадског договора (1967. године).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља