недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Ужичка шљивовица у Бергмановом филму

Аутор: Бранко Пејовићпетак, 12.12.2014. у 22:00
Кадар из Бергмановог филма са ужичком шљивовицом

Ужице – Познати филм „Тишина” Ингмара Бергмана из 1963. године гледаоце и данас привлачи, а несвакидашње сведочи да се у то давно време код нас знало о значају маркетинга. Истражујући прошлост ужичке привреде, архивиста Жељко Марковић чуо је за необичну везу наше ракије и славног шведског редитеља, па потом трагао и открићем ових дана то потврдио.

Наиме, у једном дуготрајном кадру (40 секунди) у 12. минуту филма „Тишина” у крупном плану снимљена је флаша на којој латиницом пише „ужичка домаћа шљивовица”, а на енглеском да је направљена у Југославији. Из те боце, препознатљивог облика, главна глумица Ингрид Тулан сипа пиће у чашу и пије. Тема филма, наравно, нема везе с нашом земљом, али се неко тада досетио да би то била права реклама за ово жестоко пиће произведено у ужичкој „Инекс клековачи”, које је преко чувеног филма у целом свету виђено.

– Већ неколико година, као архивиста у ужичком Историјском архиву, обављам посао заштите архивске грађе. Трагам и по документацији овдашњих пропалих предузећа, о чему сам, јер има мноштво занимљивости, пролетос приредио изложбу „Ад акта”. Некадашња ужичка привреда била је врло успешна, извозно оријентисана, а приметио сам да се у време шездесетих и седамдесетих с пуно пажње радило на маркетингу за пласман производа. Посебно за продају ужичке ракије, пршуте, мармеладе из овог краја и другог. Ту сам и дознао да је „Инекс клековача” успела почетком шездесетих да убаци своју шљивовицу у један Бергманов филм, али испрва нисам веровао у ту причу – казује за наш лист Жељко Марковић.

Онда се овај архивиста на изложби филмског плаката у Пожаревцу упознао са пожаревачким филмофилом Гораном Митићем, па му испричао оно што је чуо о Бергману и ракији. Митић је, будући да поседује све Бергманове филмове, обећао да ће то проверити. И заиста, ових дана на адресу ужичког архива од Митића стиже диск са филмом „Тишина”, где у једној сцени главна глумица пије ужичку шљивовицу. Обрадовао се томе Марковић јер је прича потврђена:

– Маркетинг се у то време тако повезивао са елитном културом. А мислим да је важну улогу у томе имао новинар Драган Бабић који се познавао са глумицом Лив Улман, те вероватно усмерио да ужичка шљивовица упадне у Бергманов кадар – додаје архивиста.

Што се тиче ужичке ракије данас и „Инекс клековаче”, та фирма, приватизована 1999. године, постала је део ужичког пекарског предузећа „Сретен Гудурић”. Иван Мирковић из овог предузећа каже да квалитетну ракију и сада овде производе, али под именом „клековача Сретен Гудурић”. – Не продајемо је у иностранству, већ на домаћем тржишту, те амбасадама и конзулатима. Цењена је и тражена. Пре четири године редизајнирали смо је, упаковали у италијанску амбалажу. У храстовима бурадима сада чувамо око 70.000 литара те ракије – казао нам је Мирковић.


Коментари4
48ad5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Petrov
Kako da se nije znalo za marketing ? I te kako se znalo još početkom šezdesetih. Mogu da nabrojim mnogo ljudi koji su se širom Jugoslavije njime bavili, a ja ću spomenuti, tek neke iz Pančeva, Žozef Lončar i pokojni Tadija Boci, a nukleus ekipe iz Beograda je bio, čini mi se, u PKB-u u kome je stasavao Dragan Sakan, pa Vladimir Čeh na radio Beogradu i drugi. Ja sam, iako već mator, bio tek klinac, ali sam učio od njih. Dobre ekipe su bile u Zagrebu i Ljubljani, Sudar i Fruht. Šta više, Slovenci su prednjačili u marketingu. Neko je pitao, zašto se ne prave robne marke. Pravile su se, lep primer je Bambi Plazma i prave se, ali one iziskuju veliki trud, mnogo ljudi i njegovo veličanstvo, novac. Marketing je interdisciplinarna nauka kojoj je befel dao lično Josip Broz još onomad, ali se danas sve svelo na suvi advertajzing, tj. oglašavanje. Kakva privreda, takav i marketing, koliko para toliko i muzike, kakva zemlja, takvi i brendovi. Danas ljudi vole brzo i za kintu, dve, a to ne ide.
Milan Aba
Sad kad nam krene!
to je trebalo iskoristiti
Zasto ne postoji udruzenje proizvodjca Sljive ili institut koji ima svoj znak na flasi i garantuje najvisi kvalitet pica? Nekoko se mora stovirit ime tom picu, kao sto ga imaju konjak, viski, rum ili vodka.
Goran Denić
Živeo sam u zabludi misleći da je KlekovačaBB imala tu ulogu kod Bergmana. Hvala arhivarima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља