уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Како номинација за Европски музеј године утиче на Тршић?

Аутор: Танјугсубота, 13.12.2014. у 12:27
(Фото Танјуг)

ЛОЗНИЦА – Музеј у Тршићу је комплекс који је недавно номинован за престижну годишњу награду Евопски музеј године, што ће допринети да све богатији садржаји тог музеја буду видљиви и ван Србије.

Како је Танјугу објаснила директорка Центра за културу „Вук Караџић” Дајана Ђедовић, Европски музејски форум има обавезу да промовише све музеје који су номиновани, а непосредни ефекат тога је већа видљивост у Европи.

„Срећни смо и задовољни што је неко препознао да неко чува и брине о мисији Вука Стефановића Караџића”, рекла је она и додала да је Музеј у Тршићу до пре четири године имао веома мали број садржаја, али да се то у значајној мери променило што је и утицало на то да буде номинован.

Оно што је знатно утицало на садржаје тог комплекса је и отварање Музеја језика и писма кроз који се могу реализовати различити програми у виду изложби, радионица, као и да је најстарија културна манифестација у Србији - Вуков сабор - видљивија пошто су сви подаци доступни на више европских језика.

„Све то је допринело да европски културни миље дође у Тршић”, рекла је Ђедовић.

Она је објаснила да су ушли у борбу за то престижно звање од око 300 музеја колико је конкурисало за награду и да су одлуку о томе донели надлежни на основу извештаја судија из Панела европких судија који су их посетили.

Наиме, једна посета судије је била најављена, а две су биле инкогнито, тако да нико није знао да су присуствовале, нити када су биле.

Језички реформатор Вук Стефановић Караџић рођен је 1787. године у месту поред Лознице у кући свог деде Јоксима Бандуле који је бежећи од турске одмазде напустио своју родну Херцеговину и подигао плетару на врху села Тршић у сенци околних брда покривених шумом.

Родну кућу Вука Стефановића Караџића, како је он сам забележио, Турци су за време Карађорђеве владавине палили десет пута. У време преноса Вукових посмртних остатака из Беча у Београд 1897. године, два сељака из Тршића, Гајо Матић и Којо Марјановић, поболи су велики храстов крст на месту где је била кућа у којој се Вук родио. Тај храстов крст и данас стоји у Вуковој спомен кући у Тршићу.

Крајем 1931. године оформљен је Одбор за подизање спомен - објекта Вуку Караџићу у Тршићу, Лозници и Београду, а у јануару 1932. објавио је Проглас којим су се позивали сви поштоваоци Вуковог рада да дају средства за „рестаурацију његове куће”, да помогну акцију „око подизања Вуковог споменика у Београду” и у тачки три да помогну подизање „дома културе у Лозници који ће носити Вуково име”.

Средства за „рестаурацију куће” веома брзо су прикупљена и радови у Тршићу завршени су 1933. године.

Дана 17. септембра 1933. у недељу пред Малу Госпојину, када „у Јадру нема ни једног вашара” освештана је Вукова спомен кућа и одржан први Вуков сабор у Тршићу у дворишту његове куће.

Вукова спомен кућа замишљена је тако да у једном свом делу представља живот српског сељака с краја 19. века, а у другом делу била је урађена стална поставка која је приказивала Вуков животни пут и рад.

Био је то први музеј на отвореном у Краљевини Југославији, на Балкану и један од ретких музеја овог типа у Европи. И данас кућа заједно са објектима у окућници има тај циљ, да посетиоцима прикаже живот српског сељака с краја 19. века, с тим што је изложба везана за Вуково школовање и рад премештена у манастир у Троноши 1964. године, где посетици могу видети Музеј раног Вуковог школовања.

Изградња и уређење Тршића настављени су и наредних деценија и углавном су били у вези са обележавањем неке од значајних годишњица Вуковог живота и рада.

Власт Народне федеративне Југославије је 1947. годину прогласила је „јубилејом стогодишњице победе Вуковог језика и културне револуције” те је тим поводом проширено Вуково двориште, на њему је засађен воћњак и пренета су четири објекта народног градитељства: чардак, вајат, качара и млекар.

Тиме је за посетиоце употпуњен доживљај и пружена им могућност да се детаљније упознају са животом српског сељака.

Музеј у Тршићу није једини српски музеј номинован за годишњу награду Евопски музеј године. На листи се налази и зрењанински Народни музеј.

Добитник награде Европски музеј године биће познат у мају 2015. када ће на састанку у Глазгову жири састављен од стручњака из 21 земље чланице Савета Европе саопштити своје одлуке.


Коментари0
1eba7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља