среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:18

Обрачуни око Крима

Аутор: Жарко Ракићсубота, 13.12.2014. у 21:57

Лавров очитао лекцију Берлину: Дугогодишњи шеф руске дипломатије Сергеј Лаврово искористио је „поклон” немачке владе и на тему Крима очитао лекцију званичном Берлину. Лавров је, наиме, реаговао на текст који се појавио на интернет страници немачке владе, у којем се нетачно говори о националној структури данашњег становништва Крима. Немачки аутор једноставно је „заборавио” да на овом полуострву живе и Руси.

Руски министар иностраних послова овим поводом је упутио оштру критику властима у Берлину, које су морале да признају грешку.

„Да, Руси нису наведени као становници овог црноморског полуострва, и то је грешка”, признао је представник за штампу немачке владе, изражавајући жаљење због ове „редакцијске грешке”.

Грешка је одмах исправљена и сада су у тексту наведени ови подаци. Од два милиона становника полуострва, 60 одсто су Руси, а 20 одсто Украјинци. У преосталом делу становништва највећи део чине кримски Татари.

Ово није једина прича у којој је у главној улози ово полуострво, које је, после мартовског референдума – Запад га не признаје – окренуло леђа Украјини и приступило Русији. Из седишта Европске уније стиже најава да ће шефови дипломатије ЕУ на састанку 15. децембра усвојити нове санкције против Крима. Како пише руски лист „Независимаја газета”, ове санкције донеће нова ограничења у нафтном и гасном сектору и инвестицијама и покушаће да максимално „ударе” на тамошњи туризам.

Најважнији циљ нових санкција јесте да онемогуће истраживања и експлоатацију нафте и гаса у Црном мору – у близини Крима. Нешто пре тога, ЕУ су увеле санкције које забрањују увоз робе с полуострва и све инвестиције у области телекомуникација и енергије.

САД плаћају обуку украјинских војних ронилаца: Европска унија већ извесно припрема „стратегију за непризнавање поновног уједињења Крима и Русије”. Како извештавају Риа новости, „у документу ће бити прецизно наведени условим под којима 28 чланица Уније и државе Балкана могу да сарађују с организацијама и грађанима Крима”.

Још једна вест употпуњује овај мозаик најновијих обрачуна око Крима. У буџету америчког Министарства одбране за наредну годину 175 милиона долара предвиђено је да буде утрошено као помоћ Украјини и балтичким државама. Лавовски део ове суме, 137 милиона долара, добиће Украјина.

Већ сада се зна да би Кијев највећи део новца требало да искористи за модернизацију ратне морнарице. У овом програму америчке војне помоћи Украјини наведено је да је део новца намењен за обуку 150 војних ронилаца.

Е, ту сад може да се постави само једно питање. Где ће они бити ангажовани.

Пошто је јасно да не могу да „роне” на истоку Украјине, остаје једино могућност да оду негде на Црно море. А тамо је највећи украјински проблем – „одбегли” Крим.

Нова мисија НАТО у Авганистану: Почетком децембра САД и НАТО свечано су савили војни барјак у Авганистану. Више од 13 година после војне инвазије на Авганистан, Сједињене Државе и НАТО затворили су своју ратну команду у овој азијској држави.

Да подсетимо: трупе међународне коалиције предвођене Сједињеним Америчким Државама окупирале су Авганистан после терористичких напада 11. септембра 2001. године у Њујорку и Вашингтону, уз „покриће” да је реч о борби против Ал Каиде. Ова акција се баш одужила, потрошене су милијарде долара на „сређивање” ситуације у Авганистану, погинуло је више од 4.600 страних војника, мртве цивиле нико није бројао.

Била је заиста импресивна војна операција. На врхунцу, 2011. године у Авганистану је ратовало је чак 140.000 страних војника.

Резултат? Убијен је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, устоличена је нова власт у Кабулу, обучени су и наоружани авганистанска војска и полиција, уложено је много новца у обнову земље... Ал Каида и талибана нису, међутим, тотално поражени.

Због тога НАТО и после 1. јануара 2015. године остаје у Авганистану. Како је објаснио генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, у Авганистану остаје око 13.000 војника, који неће бити у борбеној мисији, већ ће имати улогу у обучавању и пружању подршке авганистанским безбедносним снагама. И ратовати по потреби.

Према плановима НАТО и САД, нова мисија у Авганистану требало би да буде окончана крајем 2016. године.

Талибани и Ал Каида „радно” су обележили затварање ратне команде НАТО и САД у Авганистану. Изведена је серија акција а најспектакуларнији удар виђен је у Кабулу, где је на мети бомбаша-самоубице био Француски културни центар. Талибани самоуверено најављују наставак борбе, па се намеће питање да ли је могуће да се и у Авганистану догоди „нови Ирак”.


Коментари6
16629
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miro Markovic
Zarko, hvala Vam na dobro napisanom tekstu! Sa zadovoljstvom sam ga procitao.
vedrana j
Samo lud čovek može pomisliti da će Rusija pustiti Ukrajinu niz vodu i ako je ona trenutno američki protektorat. Jacenjuk i Porošenko izjavljuju i rade ono što Vašington naredi tako da njihova reč nema težiinu i kvalitet. Potparoli Vašingtona, a međusobno se nepodnose. Ovaj prvi je patološki rusofob, a drugi za nijansu umereniji. Ultimatum zapada Rusiji, promenite politiku ka Ukrajini. U startu nema od toga ništa, jer ne bi bilo ni Rusije. Trajaće ova igranka dugo, jako dugo.
pozuri polako
Planeta je suocena sa dvostrukom inverzijom:inverzija odnosa ekonomske medjuzavisnosti izmedju ostatka sveta i SAD i inverzija demokratske dinamike,koja je sada pozitivna u Evroaziji,a negativna u SAD. Svedoci smo da u SAD vise ne postoji sustinska potreba odbrane jednog demokratskog i liberalnog poredka koji i u samoj Americi lagano gubi svoj smisao,vec je prvorazredni znacaj snabdevanje razlicirim dobrima i kapitalom,pa politicka kontrola nad svetskim resursima posaje prvorazredni prioritet. Na vec uspostavljenom globalnom prostoru i utakmici sa Rusijom,EU i Japanom,Kinom i ostatkom Briksa,SAD su prinudjene da sve ozbiljnije razgovaraju u nalazenju pragmeticnih resenja,tetralno nastojeci da ostanu najvazniji igrac,pa bi se taj "teatralni imperjalizam" mogao zasnivati u tri nivoa: prvi,nikad se do kraja ne resi svoreni problem da bi se opravdala nepotrebna vojna sila svetskih razmera; drugo,vojni patuljci formata Irak,Avgan kao cilj akcije; trece,usavrsavanje modernog oruzja za odvra
неукротиви бунтовник
сврха америчког ангажовања и јесте у томе да заоштрава ситуацију гдје се год појави,зашто нису послали помоћ народу украјине да може да преживи све недаће,него јастребиви желе само јачање војног фактора,ко веле,убијате се кад желите,ту смо да вас у томе подржавамо,нажалост то слијепило одвешће свијет у суноврат.изгубили су рат у авганистану,нису могли побиједити талибане и сада подвијена репа назад,разорили једну земљу,девастирали један народ,и тако редом из једне у другу земљу,а паметни чекају када ће то лудило да стане.
10 ћириличних табли у Вуковару
Све су лијепо Амери замислили али Руси имају високо обучене војне рониоце и диверзанте можда и најбоље на свијету ко се разумије у војне теме зна да су Руси највећи произвођачи ватреног оружија за подводно кориштење. Па једва чекам и то чудо да видим те украинске Фоке кад их Амери обуче, нисам неко ко жели рат,али ово све почиње ићи на нерве,изазивају Русију без потребе,могли би проћи као амерички разарч Доналд Кук прољетос у Црном мору.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља