понедељак, 27.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:03

Тринаест дана и Барак Обама

Аутор: Мирослав Лазанскиуторак, 16.12.2014. у 08:15
Амерички маринци

Прексиноћ сам на телевизији трећи пут одгледао амерички филм „13 дана”, са Кевином Костнером у главној улози. Велика ракетна криза око Кубе 1962. године, Совјети су тајно допремили и инсталирали на Кубу ракете СС-4 с нуклеарним бојевим главама, које до Вашингтона стижу за мање од пет минута. Председник Џон Кенеди ризиковао је нуклеарни рат са Совјетским Савезом, али је криза ипак решена договором, Американци су скинули поморску блокаду Кубе, обећали да је неће напасти и најавили Москви да ће за шест месеци повући ракете „јупитер” и „тор” из Турске, док су Совјети заузврат повукли ракете СС-4 са острва. Свет је током тих 13 дана 1962. године био на ивици атомске катаклизме, САД су одлучно показале да у својем дворишту, у својој интересној сфери, неће дозволити ракете противника.

Да ли би Вашингтон и данас поступио на исти начин, када би, рецимо, Русија одлучила да на територију Кубе допреми и инсталира ракете које до Вашингтона лете пет минута? Апсолутно сам сигуран да би Америка урадила исто што и 1962. године, јер када противник има ракете на пет минута лета од ваше престонице, онда немате никакву слободу политичке или дипломатске акције. Вама је пиштољ прислоњен уз главу, ви сте уцењени.

Председник САД Барак Обама коначно има шансу да оправда Нобелову награду за мир коју је добио. Има шансу да заустави процес који неизоставно иде ка рату у Европи. Има шансу да заустави беспотребно и сулудо ширење НАТО-а на постсовјетском простору, да заустави излазак НАТО-а скоро на све руске границе, да обузда бирократско-милитаристичку олигархију у Бриселу, која у експанзији савеза и чувању својих фотеља види свој једини смисао постојања.

Кажу како је суверено право Украјине да изабере хоће ли ући у НАТО или неће. Како то да Куба није имала суверено право да изабере хоће ли или неће имати на својој територији совјетске ракете? Америка није дозволила совјетске ракете на Куби, Русија треба да дозволи америчке ракете у Украјини. Совјетске лете пет минута, америчким из Украјине до Москве треба и мање од пет минута.

Запад већ дуже време гура Русију иза зид. Москва више нема где да се повлачи, ствари полако иду преко ивице кад повратак више није могућ. Русија је тражила да, заједно са САД и НАТО, учествује у изградњи и управљању америчким антиракетним штитом у Пољској и Румунији. Одбијена је. Онда је Русија затражила да САД и НАТО писмено гарантују да амерички антиракетни штит није уперен против Русије. Русија је одбијена, не желе да дају гаранције, чак ни на обичном папиру. Желе и траже да им Руси верују! Директно лажу Русе и још им се смеју у лице.

У америчким базама у Румунији и Пољској биће стациониране америчке ракете које, наводно, могу да пресрећу иранске и севернокорејске интерконтиненталне пројектиле. На страну то што ни Пјонгјанг ни Техеран још немају ракете таквог домета, на страну то што географија каже да, када би Северна Кореја гађала ракетама територију САД, учинила би то преко Пацифика, а не преко кинеске или румунске територије. У америчким базама у Пољској и Румунији биће смештени пројектили који могу да обарају руске интерконтиненталне ракете копненог базирања већ у почетној фази лета, одмах по лансирању. Тиме је обезвређен и практично девастиран руски систем нуклеарног одвраћања базиран на интерконтиненталним пројектилима копненог базирања. Осим тога, америчке ракете у базама у Пољској и Румунији биће модуларног типа, за мање од десет минута на лансерима се уместо ракета-пресретача могу поставити офанзивни пројектили за гађање градова или индустријских центара. Лансери могу да испаљују и једне и друге врсте ракета.

У тој ситуацији Русија нема ефективну моћ ни првог ни другог ракетног нуклеарног удара копненог базирања. Тиме се Москва доводи у ситуацију да нема слободу политичке и дипломатске акције. Има пиштољ прислоњен уз главу. Базе за тај „пиштољ” дали су Пољаци, који свој нови западни идентитет граде на изразитој русофобији, и Румуни, који сањају велику Румунију, односно уједињење с Молдавијом. Румуни, чији су војници у Другом светском рату заједно с Вермахтом освајали Крим, па су тамо румунски војници на споменик чувеном руском адмиралу Нахимову истакли румунску заставу, на згражавање чак и официра Вермахта, јер се барем споменици поштују.

Руси такве ствари никад не заборављају, немачка опсада Стаљинграда пукла је управо на делу фронта који је држала румунска армија.

Кад је Запад одбио све понуде Русије око ракетног штита у Европи, Москва је одлучила да америчком ракетном штиту у Румунији и Пољској одговори распоређивањем својих ракета „искандер” на Криму и у области Калињинграда. Војно сасвим логични потези. Са Крима најновије верзије „искандера” могу да досегну Румунију, из области Калињинграда покривају део Пољске.

И сад, после свега, амерички Конгрес усваја предлог закона о новим санкцијама Русији, уз истовремена овлашћења председнику Обами да пошаље Украјини војну помоћ у износу од 350 милиона долара. Спирала конфронтације се затеже, Кијев се наоружава и спрема за велики рат против Русије. Јастребови са Капитол хила то подржавају, НАТО звецка оружјем на границама Русије. Москва тражи гаранције од Брисела да Украјина неће улазити у НАТО, Брисел одбија да пружи те гаранције. Статус војне неутралности обезбедио би Украјини повратак Донбаса у њене границе.Без војно неутралне Украјине, без стратешког компромиса с Русијом, Европа клизи у рат.

На овим страницама 2007, одмах после чувеног говора Владимира Путина у Минхену, написао сам да долази фаза новог хладног рата. Скоро да нико није веровао.


Коментари82
4a241
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nanja sanja
A sta ce biti sa Srbijom? Mi necemo uspeti da se odlucimo na koju srranu,sa kim... i zato cemo kao i pre nadrljati. Tako bar ja mislkm
mladen mladen
bravo! gospodine Kovacevicu potpuno,ali,potpuno se slazem sa vama.mnogi jos nisu proniknuli u principe I pravila igre kojima se sluzi amerika I njeni sateliti(kubu ce pokupovati izgraditi luksuzna hotele sa domicilnim stanovnistvom kao jeftinom radnom snagom-kankun u meksiku-)samo napred molim vas polemisite I dalje jer pravilno procenjujete situaciju.puno,puno pozdrava iz kanade...
Gugleta @ Раде Ковачевић
Lepo ste sve ovo objasnili gospodinu Matiji Soskicu. Ako se dotičnom gospodinu bilo šta i može objasniti?
Zdenka N
Gospodine Lazanski, Ima li istine u nagoveštajima da se Ukrajina sprema da napadne Krim, jer je još jedino to preostalo da učine kako bi Rusija najzad oružano reagovala? Da napadnu, sa obrazloženjem da je to njihova teritorija koju su rusi okupirali i da će pored SAD i EU opravdati takav napad? Da je to razlog što su propali pregovori u Minsku? Je li se to stvarno sprema rat u Evropi?
Раде Ковачевић
Matija Soskic @ Помало метафорички речено, у стихару ( Chorehemd ) украјинске већине, без ваљаног разумевања вишемилионске православне мањине, слепо агитујете за грађански рат и растурање Украјине. Свако прегласавање у случају статуса (ка ЕУ, НАТО, или ка ЕАЗ, ОДКБ, ) Украјине, води ову земљу у грађански рат, аутодеструкцију, коначно у поделу, или чак у – нестанак. Ако се принцип већине апсолутизује, као да је једини принцип демократије, и ако се користи увек када одговара интересу фиксиране социјалне, верске или етничке већине, тада служи као покриће за засењивање демократије, па и саме правде. Целина је одређена деловима. Ако не усагласите важне делове целине, него их прегласавањем игноришете, целина ће се распасти! Не би могло да се каже да је добра она влада у Украјини која игнорише добробит својих грађана руског националног и православног одређења који своју будућност не виде у НАТО-у и сукобу САД-а и НАТО-а са Руском Федерацијом. Па шта хоће прозападна влада Украјине : да ућутка, прогна, потисне, окрене једне против других или не дозволи Русима да преживе и опстану у Украјини? Зар, напротив, Украјини нису потребни плурализам, федерализам, неутралност и демократизам?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља