недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:52

Легат Петра Лубарде отвара врата после тридесет година

Аутор: М. Димитријевићпонедељак, 15.12.2014. у 22:00
Петар Лубарда: „Чо­век и зве­ри”, 1964, уље на плат­ну

Овог 23. децембра Кућа легата поклониће београдској публици две ексклузиве: први пут после тридесет година Легат Петра Лубарде, кућа у којој је велики сликар живео, отвориће своја врата и у њој ће моћи да се виде његова дела, завештана граду Београду. У потпуно обновљеној вили, на поставци којом Легат и званично почиње да ради, уприличеној баш у години када се обележава 40 година од смрти уметника, биће изложено 16 слика, 3 цртежа средњег и 25 цртежа малог формата. Први посетиоци још увек неће моћи у Легату да попију и кафу, али ће моћи да посете музејску продавницу. Према речима Филипа Брусића Реноа, директора Куће легата, у наредном периоду може се очекивати да проради и кафе, који је планиран када је обнова Легата почела.

– Истакао бих две слике: „Човек и звери” (1964) и „Косовка битка” (1953). Прво дело Лубарда је посветио Београду и свим искушењима које је град доживео кроз векове док је друго једно од неколико која настају током процеса осликавања монументалне зидне композиције из 1953, а која заузима простор од 56 квадратних метара у свечаној сали некадашњег Извршног већа Народне Републике Србије. Биће изложен и део салонског намештаја који су Петар и његова супруга Вера Лубарда користили, Лубардин штафелај и палета са бојама, радни сто, породичне фотографије, предмети од порцелана или керамике, фигурине и други ситни предмети пронађени у кући – открива Филип Брусић Рено.

Процедура обнове легата као и сами радови, заједно са рестаурацијом дела пронађених у кући и покућства, трајали су од 2008, када је комисија Секретаријата за културу Скупштине града Београда ушла у простор неколико месеци након смрти Лубардине супруге. Подсетимо, она од његове смрти, 1974. године, већи део времена ни са ким није контактирала и није имала комуникацију са представницима града, па су Легат и дела у њему била у изузетно лошем стању.

Здање у Иличићевој број 1, које сада има око триста квадрата изложбеног простора, уређено је према најсавременијим стандардима, који се односе на смештање, чување и презентацију уметничких дела. Објекат је мултидисциплинаран, састоји из административног дела, у којем се налазе запослени Куће легата, и галеријског простора, радионица и сала за пројекције. У згради се већ више од годину дана уназад одржава специјална микро-клима, ниво влаге и температуре, тако да су дела ушла у простор који је за њих већ припремљен.

– Експонати ће бити изложени у приземљу и на првом спрату виле и реч је само о Лубардиним делима пронађеним у кући – додаје наш саговорник.

Дела других уметника која припадају заоставштини Вере Лубарде и која су, такође, пронађена у простору виле неће бити у оквиру сталне поставке, која би требало да се ротира једном годишње како би публици што подробније могла да се исприча целокупна прича о стваралаштву Петра Лубарде.

----------------------------------

Садржајни разговори са стрицем

Ђуро Лубарда, братанац великог уметника, виђао је Петра Лубарду и као дечак и касније. Контакт је трајао до краја сликаревог живота. У његовој кући-легату боравио је често.

– У Петру сам имао саговорника, а не стрица којег би требао да слушам с обзиром да сам оца давно изгубио. Скоро увек био би у атељеу. Поздравили би се, а онда би он обавезно сео у своју фотељу, а ја супротно од њега. Започињали би разне теме. Са ове временске дистанце тешко је препричати моје сусрете са њим. Био је тих човек, неповезано је говорио, али само у почетку разговора, а онда веома садржајан и доследан свом мишљењу о животу уопште, раду, породици, филозофији, уметности, фолклору, музици и културном наслеђу. Мени је то годило, јер није то био разговор са висине, него реалан и равноправан – прича Ђуро Лубарда.

----------------------------------

Ујак је био увек у свом свету

– Оно што сам највише носила у себи то је Петров атеље. Волела сам да гледам стварање слике, њега у послу. Од тада, кад год осетим мирис темпера и уљане боје враћа ми се сећање на то место – евоцира успомене Ђина Лазар, сестричина Петра Лубарде. – Кружио је од собе до атељеа, повремено је у фотељи читао, лети је често износио штафелај на балкон – каже наша саговорница и додаје да је сав био у свом свету.

– Кад би та кућа могла да проговори сигурна сам да би то биле најзанимљивије приче, само кад помислим на стварања капиталних дела у њој. Нажалост, његово трајање у тој кући било је много краће него скоро четири деценије пропадања и те виле и његове заоставштине након његове смрти.Питала сам се много пута, где су они који су били задужени да преузму одговорност за ту заоставштвину. Све је било осуђено на пропаст, на отимање, уништавање дела, нећемо никада сазнати шта се дешавало тамо након затварања. Тамо су годинама били присутни само смрт и пакао, такав је био изглед и мирис ваздуха, као да су оживеле оне дивље звери са Лубардиних платна, монструозне животиње из индијских бајки, црни гавран који млати крилима. Од 57 слика на списку, приложеном уз уговор са градом Београдом, пронађене су 24, значи 33 су нестале.

Од 133 цртежа мањих формата, нађено је само десетак, а 123 нема. Након адаптације кући је враћен сјај, објекат је идентичан, али му је додата нова функционалност. Вила је сад пријатна, привлачна, одаје утисак уздржаног луксуза. Морам да признам да сам као архитекта ентеријера управо тако замишљала да би кућа и требало да изгледа – каже Ђина Лазар.


Коментари2
e7e3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M. 011
Da li postoji nacin da se za legat pronadju slike koje su nestale? Zasto porodica nije posebnim ugovorom obezbedila i osigurala slike od kradje posle smrti velikog slikara? Zasto grad Beograd nije na odgovarajuci nacin brinuo o udovici P. Lubarde? da li list Politika moze nesto vise da napise?
M.P. -
Veoma lepa vest iz Beograda. Ko je zasluzan za uredjenje i otvaranje legata? Lubarda je jedan od nasih najboljih slikara 20 veka. Platna su mu dramaticna, sa izrazajnim bojama i pokretom, narocito u kasnijoj fazi kada slika Boj na Kosovu, Boj na Vucjem dolu -divna van vremenska epska platna. Mediteranski pejsazi su takodje snazni, sa jasnim bojama. Predivno je oslikao Dubrovnik kao neki neobicni dvor koji pluta u plavetnilu Jadrana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља