среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24

Принцип из Лондона

Аутор: Драгослав Симићсреда, 17.12.2014. у 08:15

На јавној сцени коју омогућава интернет, новинарка и писац Катарина Кормби из Лондона априла ове године шаље вест: „Трагајући за пореклом своје породице по деди, мужу моје баке Лујзе Рајнер, Стојану Божићу, нашла сам на сајту писмо баке Лујзе и осврт књижевника Драгише Витошевића на њену књигу ’Жене на селу’. Разлог што сам дошла на ваш сајт је у томе што смо моја мајка и ја често разговарале о њеном деди, свештенику из Сарајева, Кости Божићу, оцу Стојановом, који је, према причи моје баке Лујзе, причестио Гаврила Принципа пре атентата.”

Госпођа Кормби на крају додаје: „Под називом ’Свештеник и атентатор на војводу Фердинанда’ написала сам причу о мом прадеди свештенику Кости, оцу мога деде Стојана Божића. Прича ће бити објављена на ’Амазону’ на годишњицу атентата 28. јуна, а издавач је ’Тристл паблишинг’.”

Вратимо се овим поводом у прошлост.

Бака Катарине Кромби, Лујза Рајнер, дошла је као туристкиња са својом пријатељицом у Дубровник и Сарајево 1934. године. Њих две су се на том путу одмах разишле. Лујзи се Југославија допала, пријатељици није. Следеће 1935. године, она долази сама у Београд. Ту почиње њен филм. Препорука за Марију Стенсфилд Поповић и њеног мужа, осниваче катедре за енглески језик на Београдском универзитету, омогућава јој да се издржава од часова енглеског језика. Упознаје трговца Стојана Божића. Њих двоје венчали су се у малој цркви у Сарајеву. Њено брачно име је Јелисавета Божић.

И све би ово остало„у филму” да преводилац Бошко Милосављевић случајно у Јоханесбургу није купио књигу Лујзе Рајнер „Жене на селу”, са уцртаном картом Рушња, издање „Хајнеман”, Лондон, 1957. „Хајнеманово” издање Бошко показује овом новинару 1984. године и тако почиње трагање за Лујзом Рајнер.

У свом осврту Драгиша Витошевић пише: „Кад се ова енглеска књига о једном шумадијском селу појавила у Лондону пре три деценије (1957), ’Нин’ је, према тамошњој штампи, донео једну белешку о томе (7. април 1957), али то је овде прошло сасвим непримећено. Није био тренутак...”

Прво писмо од Јелисавете Божић, писано ћирилицом стиже у Београд из Велике Британије на адресу овог новинара 1985. Изненадила се, зашто би неко после толико година био заинтересован за њену књигу из Рушња. Описујући свој живот пред рат у Београду, она каже: „Познанице сам стекла кад смо добили нашу ћерку Мару. Наш стан је био у близини Калемегдана где су многе младе мајке шетале своју децу у колицима. Мара се тада играла са јеврејском децом. Јеврејски ученици су долазили код мене, јеврејски лекари су нас лечили...”

Почиње рат 1941. и Јелисавета (Лујза) са дететом и мужем одлази у избеглиштво у село Рушањ, које ће касније бити предмет њене књиге. Њена документа су издата на име Јелисавета Божић. Она је домаћа, наша, и ваљда једина Енглескиња која током немачке окупације није пронађена у Београду.

По завршетку рата у Југославији нове власти хапсе трговца Божића, а Јелисавета се враћа једним француским поштанским авионом у Енглеску.

Године 1950. у Норфолку у коме је живела, док је чекала у музичкој школи да мала Мара заврши часове клавира, жени која је, такође, чекала своју ћерку, испричала је свој ратни живот који је са сељанкама провела у Рушњу. Она мајка је једноставно запитала: „А зашто не бисте написали књигу о том селу?”

Књигу „Жене на селу” превела је Весна Сајчић, а објавили су је Војислав и Бранислав Јаношевић из Сурчина, 1986. године.

Деведесетих, распала се Југославија. Више нисмо имали никакве везе са старом Енглескињом.

Ипак, Драгиша Витошевић је у јуну 1986. написао осврт „Вуковски дар из Енглеске”, поводом књиге Лујзе Рајнер „Жене на селу” и објавио га у „Политици”, и као да је наслућивао да ће неко те дарове прошлости из породице Лујзе Рајнер, наследити. То се обистинило.

Колегиница Катарина под називом „Свештеник и атентатор на војводу Фердинанда” написала је причу о свом прадеди свештенику Кости, који је пред атентат у Сарајеву, причестио Гаврила Принципа. Прича је објављена на „Амазону” на годишњицу атентата 28. јуна.

Заиста би ово била бајата вест да су домаћи медији овој премијери Енглескиње Катарине, за нас историјски важној, поклонили дужну пажњу.

Новинар


Коментари0
eda81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља