субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Продубљени сукоб Америке и Русије

Аутор: Драган Вукотићчетвртак, 18.12.2014. у 15:00
Кина профитира: Си Ђинпинг, Владимир Путин и Барак Обама (Фото Ројтерс)

Закон о пружању подршке слободи у Украјини – име је под којим је амерички Конгрес усвојио пакет мера које се тичу украјинске кризе, а да би оне постале важеће потребан је председников потпис, што ће, како се најављује, Барак Обама учинити до краја недеље. Иза прилично неодређеног назива документа са Капитол хила крије се међутим сет нових, још оштријих санкција које САД намеравају да уведу Русији. Додатни притисци несумњиво значе и наставак хладноратовског надгорњавања Вашингтона и Москве чији је талац цео свет.

Конгрес овог пута санкционише руски извоз оружја и извоз нафте, а кажњава и финансијске институције преко којих се врше такве трансакције. Нанишањен је „Гаспром”, потом се обезбеђује новац за „оснаживање демократских институција и организација цивилног друштва” у Русији, а све те мере трајаће докле год Москва подржава групе које поткопавају „мир, безбедност, стабилност, суверенитет или територијални интегритет Украјине”. Конгресмени подржавају испоруку оружја Кијеву и одвајају средства за финансирање опозиционих медија.

Ако су нове мере сигнал којим путем ће америчко законодавно тело да иде под доминацијом републиканаца, онда је затезање ионако напетих односа Вашингтона и Москве више него очекивано.

Један од главних архитеката новог пакета санкција је републикански сенатор Боб Коркер, који је виђен за место председавајућег Спољнополитичког комитета Сената. Његово деловање краси ратоборан приступ у међународним односима, а стајао и иза ранијег Закона за спречавање руске агресије, који је заговарао још жешћу конфронтацију са Русијом.

Упркос нескривеном ликовању због све већег руског финансијског посртања под теретом санкција, део западних интелектуалаца упозорава да се Конгрес одлучио за погрешну тактику.

„Уместо пружања подршке мирољубивим снагама у Русији (ако таква фракција уопште постоји у Кремљу), агресивна политика ће само ојачати конзервативне снаге и дати прилику Путину да на националистичкој реторици удвостручи популарност”, оцењују политиколози са Универзитета Ерлхем.

Русофобија у Америци и антиамериканизам у Русији су ефикасне карте на које играју тврдокорне струје у обе земље. Својевремено је некадашњи председнички кандидат Мит Ромни помињао Русију као америчког непријатеља број један, а Владимир Путин је још 2007. говорио о сличности САД и Трећег рајха у погледу „права на изузетност и диктата у свету”.

Санкције предвођене Вашингтоном имале су запаженији ефекат тек драстичним обарањем цене нафте на светском тржишту, чиме је огољена велика унутрашња фалинка руског система.

„Русија: тешко је ићи у рат уколико производите само један производ а половина богатства је у рукама 100 олигарха који не желе да изгубе новац”, прецизно је на „Твитеру” сумирао ситуацију економиста Бранко Милановић.

Показало се да је руска привреда, у највећој мери заснована на извозу енергената, јака онолико колико су јаке цене гаса и нафте. Економски аналитичари упозоравају да, упркос разуверавању Кремља, Русији прети понављање економске кризе из осамдесетих година у СССР-у када су цене нафте и гаса биле на рекордном минимуму, што се одразило на инфлацију и сиромашење грађана. Страхује се и од сценарија из 1998. када су грађани остали без своје уштеђевине, па ових дана да би предупредили такву могућност Руси масовно хрле у трговине и купују све што им дође под руку...

Немогуће је не приметити дозу задовољства у извештајима западне штампе поводом новонастале ситуације у Русији. Пад цене нафте, вртоглави суноврат рубље и све тежа економска ситуација интерпретирају се као заслужена казна која је стигла Путина због анексије Крима. Ништа другачији нису медији на другој страни политичког спектра који не пропуштају прилику да разрађују теорије о америчкој неморалности након расних немира у Фергусону и објављивања сажетка извештаја о мучењу затвореника у режији ЦИА.

Није занемарљив ни међународни контекст украјинске кризе, чији су Москва и Вашингтон главни протагонисти. Свет се мења драматичном брзином, а прегруписавање савезника се као и увек одиграва по интересним сферама.

Многи су сагласни да су највећи добитници ове игре Кина и евентуално Турска, док је Европа по више критеријума остала кратких рукава. Досад неприкосновени амерички савезник у региону, Турска као да је пронашла заједнички језик с Русијом.

Путин је у Анкари обнародовао да је пројекат гасовода „Јужни ток” готов. Лоша вест за Европљане имала је свој позитивни одјек за Турке – најављено је ће Русија пројекат изградње капиталног гасовода прекомпоновати на Турску.

Као сигнал евентуалног турског заокрета могла би да се чита и непримерено оштра порука Анкаре Европској унији поводом критика због хапшења новинара. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је поручио ЕУ да „своју мудрост чува за себе”.

Нове санкције које заговара Конгрес могле би да индиректно подстакну приближавање Русије и Кине. Две земље имају много међусобних нерешених проблема, али један фактор би могао да превазиђе неслагања: опасност од САД.

Магазин „Форбс” посећа да је Капитол хил новим пакетом мера превидео једну од основних истина у америчкој спољној политици, још од историјске Никсонове посете Кини, а то је – неопходност да се Русија и Кина држе подаље једна од друге.


Коментари27
4d4d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Dorcolac
@ Sale Marino | 19/12/2014 09:04 Da, Amerika je mlada drzava. Tako mlada a vec bila ne Mesecu!
Matija Soskic
Sankcije Zapada su odgovor na aneksiju Krima i ucesce Rusije u gradjanskom ratu u Ukrajini. Putin opravdava aneksiju Krima time sto je na taj nacin umanjio potencijalni raketni napad na Mosvu, ali svako moze na mapi Evrope da vidi da je rastojanje izmedju Krima i Moskve skoro isto kao rastojanje izmedju istocne granice Poljske i Moskve. Dobrovoljci o kojima Putin govori usli su u Ukrajinu sa ruskim uniformama bez oznaka za koju je Putin rekao da su mogli da je kupe u bilo kojoj radnji! Zakljucite sami.
alpline tamo daleko
Ej svetski care zašto tako ogranočen izbor. Ako več mogu da biram onda Monte Carlo.
navalni dd
tuzioci traze 10 god zatvora za navalnija, 8 za brata.. lib iznenadjeni ostrinom zahteva, ocekivali su zatvorsku da ce da traze ali 10 godin ani u snu....
dr Slobodan Devic
@ Svetski Mega Car | 19/12/2014 12:05 U Peking ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља