уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.12.2014. у 08:15 Драган Павловић

О плагијату или има ли зоо-врт трогрбу камилу

Плагијаризам је релативно комплексна али честа појава која захтева пажљиву анализу. Последњих година код нас је било више скандала у вези с преварама у науци, мада не много чешће него што је то случај у западним развијеним земљама. Доњи пример – интрига ограничен је само на случај министра полиције Стефановића и његов докторат. Скандал су на сајту „Пешчаника” иницирали (нетачно представљени) истраживачи из Енглеске, који су објавили површну анализу доктората и огласили га плагијатом. Медијски раширена интрига довела је до тога да се и министарство као и сам приватни универзитет Мегатренд тиме бавио, који је, после нових комисијских испитивања, огласио докторат исправним. Кампању, нажалост, наставља „Политика”, ослањајући се на поменуту површну анализу из „Пешчаника”.

Не упуштајући се у директно процењивање да ли је поменути докторат заиста плагијат или није, моје је мишљење да је та анализа непотпуна, нетранспарентна, нестручна и да не показује да је докторат плагијат, те да уместо реалног приказа евентуалних недостатака рада, пројектује сам рад у диспропорционално велику „претећу сенку” имагинарног масивног плагијата – који у суштини није доказан. То је основа моје дискусије, потпуно се ограђујући од било каквог мишљења о самом докторату. Конкретно, мој коментар сугерише да је „мишљење” гђе Д. Поповић, које „Политика” више пута објављује, засновано на сасвим произвољној и непрофесионалној „анализи“ објављеној на сајту „Пешчаника” и да је, насупрот томе, потребно квалитативно и квантитативно упоредити текстове, оригинале и докторат, и после коректне статистике донети одлуку.

Литература о техници идентификовања плагијата је огромна. Неке инструкције и обилан број линкова о начину анализе текста могу се лако наћи. У суштини, основна, дескриптивна статистика може да буде довољна. Чињеница да су у поменутој „анализи” основне методе сасвим игнорисане упућује на постојање неких других, ненаучних, мотива. У Немачкој су студенти били у стању да, у афери плагијата министра Цу Гутенберга, направе квантитативна поређења плагираних текстова с оригиналима, наброје реченице, обраде их статистички... Истина, била је реч о масовном плагијату и посао је био лакши. Овде је очигледно реч, ако је уопште реч о плагијату, о минималном подударању текста с оригиналом и о проблематичној процени. Али да не испустимо из вида суштину: ја овде не дискутујем о докторском раду већ о анализама које се односе на њега.

Како би се проблем разумео, навешћу једноставнији пример, користећи иста имена личности. Замислимо да известан имагинарни г. Стефановић оде у зоолошки врт у Београду и после саопшти да је тамо видео трогрбу камилу. Енглески биолози, који су на годишњем одмору у Београду, оду да то провере, али не уђу у зоо-врт већ само упитају чувара да ли унутра постоји трогрба камила. Овај то порекне, те онда ови стручњаци оптуже г. Стефановића да не говори истину, али признају да су само питали чувара. Проф. Поповић се онда придружи и такође нападне Стефановића говорећи да је доказано да трогрбе камиле тамо нема. Ја се онда поставим против тврдње госпође Поповић рекавши да она нема основа да тако нешто тврди, да тврдња енглеских стручњака није основана и да би морала лично да провери. И да је она, нажалост, пошто прихватајући очигледно неосновану тврдњу те чини тако нешто неуобичајено, вероватно мрзи г. Стефановића. На то ће уредник „Политике” рећи: мој дискурс није консеквентан, немам разлога да тврдим да гђа Поповић мрзи г. Стефановића, те зато и моја тврдња да гђа Поповић нема доказе да трогрбе камиле нема у врту није валидна.

Међутим, овде треба имати у виду да моја тврдња не може да утиче на тврдњу гђе Поповић, док њена тврдња узрокује моју тврдњу. Ја могу да повучем моју тврдњу (да она рецимо мрзи г. Стефановића), али то неће имати никакав утицај на исход; њена тврдња ће остати каква јесте, конкретно заснована на недовољним доказима („Енглези” нису улазили да провере има ли трогрбе камиле).

У нашем примеру, пошто се сматра да је чињеница да су комплексна појава, комплексни социјални агенси (конкретно: 1. политичка структура власти у Србији и 2. начин како она функционише) окарактерисани као прозаичне, несолидне, криминализоване и неморалне структуре, па је један докторски рад, који је произашао из тог миљеа, на основу тривијалних индикација, априори плагијат. Ту није реч о самом раду, већ о целој комплексној структури власти.

Начин како се медији охоло и површно баве проблемима универзитета и науке је погрешан и то треба исправити. У случају да су неки докторати заиста плагијати, ако се остане на голом мишљењу и не спроведу стручне анализе, проблеми ће у основи остати нерешени. Уколико детаљна, коректна анализа не да потврду да плагијат постоји, корист ће бити у томе што ће се убудуће тражити више коректности у сличним случајевима. С друге стране, такво контекстуалистичко глобално одустајање од значаја појединих ентитета, и повођење за контекстом, атмосфером, Zeitgeist-ом, повођење за владајућом нарацијом или текстуалношћу, који су сада у моди или, што је најчешће случај, једноставном и грубом политиком, а занемаривање разума, не доноси ништа добро. Такво схватање стварности носи ризике и могло би да буде у основи нових превирања и губитка моралне стабилности друштва.

Професор Медицинског факултета у пензији, Париз

Коментари24
0684d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ja Ja
Hm, trogrba kamila. I imaginarni g. Stefanovic. Poenta price je da imaginarni g. Stefanovic JESTE slagao i da je sve krenulo od toga. Cini mi se da se autor sapleo o sopstvenu metaforu i da je u stvari dokazao da je njegov branjenik lazov.
Nikola Jovanovic
Pa zasto ih gospodin Stefanovic ne odvede u Zoo-vrt i pokaze i objasni svoju trogrbu kamilu, kad ga svi zovu da to javno ucini, narocito profesorka Popovic?! Urednica Politike dopusta polemike neistomisljenika u ovom listu i hvala joj na tome!
Борко Благојевић
2. Зато је практично немогуће да у уводном делу поменуте дисертације не буде бар десет реченица које су идентичне са реченицама из неког текста у том мноштву написа о историји Уније. Немогуће је на оригиналан начин написати када су рођени Моне и Шуман, или када су склопљени Римски споразуми. И баш зато тих десет или више „преписаних“ реченица о Шуману, Монеу, Римским споразумима - никако не значе да је докторат плагијат. Напротив, то ће бити вредан допринос науци под условом да после уводног дела аутор изнесе оригиналне и методолошки коректно изложене СОПСТВЕНЕ ИДЕЈЕ о целисходности нашег чланства у ЕУ.
Борко Благојевић
1. Констатовати да у неком докторату постоје две или више идентичних или парафразираних реченица, не значи да је тај докторат плагијат. Наиме, уобичајено је да у свакој дисертацији постоје уводни делови у којима се – већ зависно од теме - наводе неки ОПШТЕ ПОЗНАТИ подаци. Те податке је једноставно немогуће формулисати на неки оригиналан начин. Рецимо, ако се докторска теза односи на целисходност приступања Србије Европској унији, онда ће аутор најпре у уводном делу дати кратак историјат ЕУ. Елем, о коренима ЕУ су писали многи аутори, и мање више сви понављају исто, формулисано на исти начин, често идентичним реченицама (историја европске идеје, битни датуми за уобличавање те идеје, биографије Шумана и Монеа, „очеви Европе“... итд).
Магла магла... свуда око нас.
Можда би ово и било логично да професор поуздано зна да је г-ђа Поповић баш тако лоше урадила критику. Сигуран сам да не зна А довољне су само две реченице (ма какви две ,довољна је и једна) које су преписане, да се види да су идентичне. или да је бар дух, смисао исти. Јесте професор и духовит али није ефикасан. Ја и кроз жицу могу да знам да ли је камила двогрба или трогрба. Не морам да улазим унутра. Као што могу да знам и без било ког стручног знања да су две реченице идентичне. И када потпуно неписменом човеку прочитате те две реченице он може уочити да су идентичне. Поготово када се користе једначине. Наравно ја не знам да ли је тема тог, или било ког доктората, оригинална, да ли је нова, али не сме бити стара.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља