уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.12.2014. у 08:17 Ана Столић

Карађорђевићима ту није место

Споменици у јавном простору подигнути у славу историјским личностима, догађајима из ближе и даље прошлости или великим идејама увек су, према владајућој политичко-идеолошкој матрици епохе, били означени као упоришне идентитетске тачке у процесима конституисања колективног сећања. Најновије иницијативе о постављању споменика на београдским трговима, шеталиштима или у парковима, прављење листа приоритета или чак јавна арбитрирања, остављају утисак да је реч о исхитрено донетим одлукама, без озбиљнијег промишљања о, на пример, симболици простора који се предлаже за њихово смештање, како би се у позадини провукле нечије најблаже речено непримерене и проблематичне идеје. Јер, како другачије објаснити предлог да се споменик краљевима Петру и Александру Карађорђевићу постави на платоу између Старог и Новог двора, односно између данашње Скупштине града и Председништва Републике Србије? Утисак о ужурбаности појачан је информацијом да је у ту сврху предложена реплика споменика који је откривен у Паризу 1936. у, како је речено, „престижном 16. арондисману”.

Шта је све неетично, неувиђавно, деструктивно, цинично и непристојно у овој идеји? Кратко подсећање: на месту предложеном за споменик Карађорђевићима налазио се од 1844. године до почетка 20. века српски двор познат као Конак. У њему су радили и живели кнез Александар Карађорђевић и кнегиња Персида, потом кнез Михаило Обреновић и кнегиња Јулија, кнез и краљ Милан Обреновић и кнегиња и краљица Наталија, краљ Александар Обреновић и краљица Драга. Краљ Милан је довршио нову зграду двора 1884. (данашња Скупштина града), али су Обреновићи и даље користили зграду Конака. У њој су 29. маја/11. јуна 1903. у завери у којој су учествовали политичари и официри убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга. На престо у Србији дошао је краљ Петар Први Карађорђевић.

Ако би се идеја о споменику неким случајем и остварила, то би значило да се Србија као држава и њени грађани у двадесет првом веку нису померили с почетка 20. века и догађаја који се одиграо управо на том простору и који је имао систематски потискиване, али далекосежне последице за земљу и српско друштво. При свему томе, као историчарка, осећам потребу да кажем да нисам никаква следбеница обреновићевске vs. карађорђевићевске линије, да ту поделу видим као својеврстан конструкт (а било их је много), који је призиван с времена на време у нашем историјском наративу, како би замаглио некe друге не толико пријатне и лукративне анализе.

Реч је о срамном чину у коме је адреналински набој официра кулминирао касапљењем и избацивањем тела убијеног краљевског пара преко ограде балкона у дворско двориште. У сатима и данима који су уследили све је учињено да се догађај у Конаку претвори у општенародно славље. У позадини су обављани важни послови у циљу затирања трагова Обреновића: сахрана без опела, делимично уништавање и манипулација са дворском архивом краљева Милана и Александра, уклањање слика владарског пара и коначно рушење Конака. Уследила је деконструкција владарског култа Обреновића и њихово брисање из колективног памћења. Све у вези са њима преведено је у својеврстан табу зарад конструисања мита о „златном добу српске демократије”, који је, уосталом, у новије време преиспитан и доведен у питање. Због свега тога овакве идеје не би требало ни да стигну до јавности нити да буду предмет било каквог преговарања.

Историјски институт Београд

Коментари58
e028d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Чедомир Дабетић
Неопходно је да се свукупна( и скривана)историја обелодани.Такође је непходно да се прибаве и објаве све анализе и струна мишљења што подразумева и она супротстављена. Добра је идеја о подизању споменика свим значајним личностима поготово владарима. Конкрентно Карађорђрвићи су водили успешно Србију кроз балканске и први светски рат. Милош је убио кума али је толико учинио на стварању самосталне Србије да је срамота што нема свој споменик у Београду. И тако даље...
Jovan Zlatousti
@sio nam ga djura Kada su Robespjer I Sen Zist dovodili burzoaziju na vlast potoci krvi slivali su se ulicama Pariza. Giljotina nije prestajala da radi. Francuski narod je zaceo monarhiju I zbacio. U danasnjoj Francuskoj ne postoji tron ni jednog kralja, sem cara Napoleona u Fontablou. To Francuzi s ponosom isticu. Sovjetski tenkovi nisu uspostavili republiku u Srbiji, vec borba jugoslovenskih naroda protiv okupatora, koja joj je dala legitimitet. Legitimitet nije sveta krava, jednom dat za uvek, vec je promenljiva kategoria I osvaja se borbom. Republiku je priznala medjunarodna zajednica, odajuci joj priznanje za veliki doprinuos pobedi nad fasizmom. Zbog tog doprinosa pripala joj je cast da bude jedna od osnivaca UN. Za to vreme veliko priznanje I pocast.
sio nam ga djura
@djuro, ako ppogledate doba vladavine aleksandra obrenovica, primeticete da se vec on okrenuo rusiji. odstupio je od milanove austrofilske politike. druga je stvar sto ga rusija nije prigrilala, ali nije tacno da se tek sa karadjordjevicima srbija okrenula rusiji! @ jovan zlatousti govorite o francuskoj, koja je imala monarhisticki diskontinuitet od dva i po veka, i gde je narod sam zacio monarhiju, dok je nasa republika dosla na tenkovima crvene armije. toliko!
Miki mikić
Bobe Petroviću, u pravu ste nije u majskom prevratu ubijeno šest nego devet. A kako je to iole blizu 102 pobijena za koje tvrdite da su "elita društva"? Pa da su stvarno elita, ne bi moglo da se sakrije tako masovno ubistvo. I sami kažete da istoričari to treba da utvrde, što znači da još nisu utvrdili, pa otkud onda vama ta brojka? Ili možda imate žarku želju da to utvrde, evo, samo što nisu... I to baš 102, ne oko 100 i sl... Imate li bilo kakav dokaz za tako nešto?
jovan zlatousti
@bogdan basaric U21 veku, hrabri mladi ljudi Srbije koji imaju buducnost, bavice se drugim pitanjima, nece bezati u proslost. Francuska pod burbonima dozivela je nezapamceni procvat i slavu, civilizovala Evropu. Iznedrila je mislioce, naucnike, filozofe, pisce, stvaraoce, graditelje koji su uticali na ostale evropske drzave. Francuska republika je posle drugog svetskog rata promenila vise vlada, ali nikada nije pomisljano da se vrati monarhija i pozove grof od Pariza da bude Luj devetnaesti. Slicno je bilo i sa Italijom, koja je isla iz krize u krizu i menjala vlade sve dok nije stala na noge i stabilizovala se. Dinastiji Savoja bio je zabranjen povratak u zemlju i tek od skora su se vratili. Niko ne pominje da im se vrati imovina, a I oni je ne traze.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља