уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.12.2014. у 08:15 Мухарем Баздуљ

Следи траг новца

Постоји једно етичко правило које важи једнако унутар фрајерске парадигме малих балканских градова као и у вестерн филмовима, а које би могло да се формулише овако: ако видиш да петорица туку једног, дужност ти је да помогнеш том једном и пре него што знаш на којој су страни они који га туку, односно, на којој је (пре)тучени. Чак и кад би ова петорица били твоји истомишљеници, а тај један неко чији су ти ставови дубоко одбојни, сама ситуација је таква да је поштено и морално (привремено) стати на његову страну. (Немам овде простора, али вреди то макар овлаш поменути: можда и најчаснији тренутак у ратовима који су пратили распад Југославије, реакција Срђана Алексића на батинање Алена Главовића имала је мање везе с чињеницом да су Срђан и Ален припадали различитим етнијама, а више са Срђановим чојством односно потребом да заштити самог самцатог човека кога бије група наоружаних хулигана.)

Искрен да будем, не интересују ме претерано теме због којих су последњих дана и недеља Зоран Миливојевић и Катарина Ђорђевић изложени јавном линчу. Иако сам лично васпитан на начин који ме је касније знао подсетити на неке ставове из „Слободне деце Самерхила” и иако је велика већина мојих добрих знаница, пријатељица и колегиница, пребацила тридесету и још увек нема деце, ником због тога не пада на памет да их у било којем смислу сматра неоствареним. Односно, иако углавном не делим Миливојевићево мишљење кад је реч о одгоју деце, као ни мишљење Катарине Ђорђевић о томе колико је важно да ли се нека тридесетогодишњакиња одазива или не одазива на вокатив „мама”, фрапирала ме је организованост и масовност хајке на једног психотерапеута и једну новинарку, нарочито јер у њиховим ставовима нема ничег радикалног. Ти ставови јесу полемични, односно, могу послужити као повод за аргументовану расправу, но, реакције на њих највећим делом су се сводиле на покушај да се њихови аутори прогласе ,,недостојним” и да их искључе из „пристојног” и ,,нормалног” света. (Генерално се у последње време као уобичајена тактика локалне псеудолеве сцене намеће дехуманизација својих опонената. Тешко је рећи да ли су свесни да тиме понављају или варирају најгоре обрасце радикалне деснице.)

Немам, кажем, ту претеран лични интерес око меритума, али заинтригирао ме је интензитет агресије те ми се наметнуло питање: Зашто? Миливојевићеви ставови по овом питању нису новост и мада је напада на њега било и раније никада нису били овако бројни и овако координисани. С друге стране, сама Катарина Ђорђевић, колико знам, није се раније бавила демографским и феминистичким темама, али се слични чланци појављују у домаћим медијима свако мало, па је опет нејасно зашто је овај конкретан текст изазвао толику буру.

Одговор је у ствари једноставан. Као што мудар човек рече, треба послушати савет искусних полицајаца којима је узречица „следи траг новца”, што је заправо исто оно енглеско „follow the money” из филма „Сви председникови људи”. Након што је крајем септембра у Београду успешно и без проблема одржана „Парада поноса”, велики део „активистичког сектора” био је приморан да се прегрупише. Прегруписавање је заправо кренуло и раније када је са Запада стигао аусвајс за уврштавање СНС-а и његових лидера међу „добре момке”, које више нико не треба да пита шта су радили у рату, пошто национализам више неће да буде етикета због које се људи – што би рекла Биљана Србљановић – дисквалификују из јавног дискурса. Одржавањем „Параде поноса” и ефикасност класичне хомофобне етикете нагло је опала, па је у недавном покушају јавне ликвидације Данице Поповић коришћен њен наводни пост са „Фејсбука” стар већ неколико месеци у коме се она, ето, усудила да уз зрнце ироније коментарише могућност да хомосексуални парови усвајају децу. У новој констелацији, нагло је скочила популарност етикети мизогиније као и етикети традиционалисте у васпитању и образовању. Полицајци духа спремно вребају коме да налепе нове етикете. Уосталом, највећи страни грантови и донацијевећ неко време стижу у сферу образовања (на шта се наслањају и социјална искљученост, равноправност полова и сродне теме). Свако имало упућен у овдашњу сцену лако ће међу предводницима напада на Миливојевића и Катарину Ђорђевић препознати локалне варијанте швајцарског банкара из оне Волтерове досетке која каже да ако видите да неко такав скаче с прозора, слободно скочите за њим, јер је на видику сигуран новчани добитак. Да се разумемо, није да у српском друштву не постоје снаге које би докинуле женску равноправност стечену у СФРЈ и које би уназадиле образовање (од увођења креационизма у школе па надаље), но, повика на Катарину Ђорђевић и Зорана Миливојевића не чини ништа у борби против таквих снага. Напротив.

*Писац и новинар

Коментари29
5c935
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Bogdanovic
Samo jedna napomena za autora: Ta prica o Srđanu Aleksiću uopste nije tacna, a pogotovu ne ona kako su je na filmu iscenirali.
Sanja Sabic
Jednostavno je, vidite šta prof. Jerotić misli o ovome. Śto se tiče Milivojevića, svaka čast, a Bazdulj je promasišio temu. Toliko.
Roxa Karadjordjevic
Dosta vise sa ovim.Dosadni ste.Nadjite sredinu i stvar ce biti resena.Ne stojim kategoricki ni na jednoj strani.Slazem se da ljude ne treba etiketirati.Metode vaspitanja treba da se menjaju jer na deci vidimo da smo negde "debelo posustali" ...ali sve ovo je shvaceno previse bukvalno...nije sve tako crno
Branislav Mandusic
"Постоји једно етичко правило које важи једнако унутар фрајерске парадигме малих балканских градова као и у вестерн филмовима, а које би могло да се формулише овако: ако видиш да петорица туку једног, дужност ти је да помогнеш том једном и пре него што знаш на којој су страни они који га туку, односно, на којој је (пре)тучени." Upravo tako, zato i jesmo i moramo biti na strani Rusije, a hladni prema Zapadu i svemu onome sto je agresivno koje dolazi sa istog. To je nasa ljudska obaveza. Tekst je inace dosadan, ova primedba mi je bila najinteresantnija.
miloš milošević
@Milivoje Stanišić autor uopšte ne zaključuje da je reakcija nelegitimna već skreće pažnju na organizovanost, intenzitet agresije i metoda dehumanizacije. On traži u toj organizovonasto i vanrednom intenzitetu pojedinih ljudi iz NVO sektora (dakle ne svih čitalaca/ljudi) motiv i upućuje da pojedinci koji žive od grantova moraju da nađu nov način da grant dobiju - tako što će se manuti "nepopularne" homofobije (sada manje para) i udariti na tradicionalizam (za šta se pare daju). Niti je autor "udario" na reakcije običnih čitalaca - već na preterane reakcije "profesionalnih" NVO-ovaca kojima trebaju pare (dakle ne na sve, već samo na pojedine). Zlom namerom se uopšte nije bavio već motivom za tako intenzivnu reakciju. Stoga - ne stoji vam zaključak o lenjosti, brzopletosti, nezrelosti i neozbiljnosti. Pročitajte pažljivije tekst i obratite pažnju na kontekst.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља