среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:58

Да ми је Вербић министар и ја бих срљала

Аутор: Борка Г. Требјешанинчетвртак, 25.12.2014. у 22:00
Душанка Стојановић Глид (Фото Р. Крстинић)

Када ми се указала прилика да преко телефона разговарам са господином Љубомиром Симовићем, причајући о свему и свачему, упитала сам га ко је та власница кафане Иконија, из „Чуда у Шаргану”, на кога је мислио пишући то дело 1974? Рекао ми је: „Жижа осовина”, прича Душанка Стојановић Глид, првакиња Драме Народног позоришта у Београду која се ових дана упустила у своју нову сценску авантуру: Иконију, држећу, искусну власницу приватне кафане „Шарган” у споменутој култној Симовићевој драми, премијерно ће тумачити у фебруару 2015, на великој сцени националног театра у режији Егона Савина.
Драма „Чудо у Шаргану” током које све време пљушти киша смештена је у крчми на периферији Београда…

Кафана „Шарган” постаје стециште келнерица, курви, политичара, скитница… Шта је заједничко свим овим људима?
Та кафана је метафизички, поетски простор који релативизује реалност, место где истина напада, лаж је уљез, људи говоре све оно што, иначе, док погнуте главе ходају улицом, само мисле дубоко у себи. Дом за усамљеног, место где се нађе или муж, или муштерија, или љубав. Ако нема утехе, има пића, ако крче црева, има хлеба, ако душа плаче, грло пева. Зашто је, иначе, кафана увек важила и за место највеће опозиционе и политичке расправе?

Симовић у писању тежи ономе што је дефинисала Марина Цветајева: „Мерити високом мером”. Како том мером мерити у оваквим временима?
Сви осећамо да се ненормални, апсурдни, тужни, драматични догађаји нижу без престанка. Све је лудо, да луђе не постоји… Свет је упаљен, а ми смо као нагазна мина. Да не набрајам догађаје који су обележили ову јесен: параде, утакмице, пребијања, укидање неколико емисија које можда нису биле мера демократије, али су биле дугогодишња навика и одушак. Сада ни тога нема. Повратак џокера из Хага, који се као неки зли кловн свети млитавим пајацима, као у позоришту лутака… С тим што их он гађа кокицама из првог реда, јер није задовољан што бивши епизодисти играју главне улоге, али очајно, патетично, неуверљиво дилетантски. Подсећа чак и на средњовековно позориште када су публика и глумци могли да се и туку… Ипак, све нас чека Београд на води. Будућност делује апокалиптично, без гаса и без те воде, јер је Београд на њој. Нема новца, пензија, плата, здравља, живота, лепоте и уметности. Нису Србима смањени приходи десет посто, власт нам је укинула живот 90 посто. Због мера штедње, деца ове нове године неће добити ни наполитанке од „деде”.

Одувек изражавате сопствени став. Да ли се нечега одричете због таквог става?

Не! Када би се уметници и уопште људи мање плашили шта други о њима мисле, имали би слободу у којој се не бојиш последица јер ништа није тако страшно као бедан живот, неправда и лаж, а то је тренутни сценарио у Србији. Ништа нећу рећи што сви не знају и не виде.  Не бринем више за себе, одавно. Али поново се осећа оно у атмосфери термин „опасна времена” и „сви су пукли”. За то нису довољне само друштвене мреже. Јавна реч је јавна реч. Потреса ме шта се догађа на Филозофском, у средњим школама. Професори штрајкују и уједно образују нашу децу. Бринем за нашу децу да не страдају на свим нивоима пропасти. Да сам ђак или можда професор и да ми је министар просвете Вербић, и ја бих исто срљала. Бринем и у исто време дивим се „покрету за окупацију биоскопа”. Они су тренутно једина културолошка и свака друга опозиција. И сада када су извршили тај пуч и упад, министарство нема ништа против. Килави режимски редитељи дају им подршку, а у међувремену су унаказили кинематографију и сви се дивили Кустурици, православљу, и венчањима и славама фолк икона. Пружићу им сву могућу подршку. Шта је на крају крајева ентузијазам него спремност на акцију. То су нова имена, која немају на кога да се ослоне у скорој прошлости, осим на Жику Павловића, Сашу Петровића, Пуришу Ђорђевића, Макавејева, Шијана, Карановића, Марковића. А од Соје Јовановић немамо жене редитеље, сада имамо две: Мају Милош и Мину Костић.

На шта вас асоцира реченица коју  Симовићева Иконија изговара „Све се може кад зашушти лова!”?

Приметила сам пре неко вече, када сам дошла да измирим свој дуг на шанку позоришта, младића са телефоном величине мале свеске, нешто мањи од ајпеда, и заинтересовала се за модел! И због начина на који сам добила одговор схватила сам да је то нови партијски регрут-демагог, и да ће, са своје 24 године, он и војска оних којима је обећан посао, са телефонима у шакама, трчећи у амбис, згазити мене, моју породицу, моје пријатеље, моје позориште. И да ће они уживати у граду-кулиси на води, да бициклистичке нити било које стазе неће бити, да ће се осећати као Европљани. Да ће све радити на органски отпад, а ми ћемо јести ђубре. Уплашила сам се док сам га слушала као неког трбухозборца и схватила да је моја машта много кориснија на другом месту, на сцени. У реалности бих волела да дође огроман крокодил и да их прождере све. Ух, баш је реално!

Зашто нам је „Чудо у Шаргану” данас потребно?

Најављује неко чудо „у форми урбане фантастике”, са митским паганским симболима Балкана. Ратни и љубавни дерт забележен у вечности и трагедија перманентног понављања. Ода узалудном ратном страдању зарад изгубљених, заборављених и измењених циљева. Мртви међу живима и обрнуто. Пророчке, паранормалне исцелитељске моћи овог комада доводе нас до „богаља цивила”, духовних, моралних и нервних. Тако се већина људи баш данас осећа дезоријентисано, растројено и слуђено. Мушкарци су изгубили мушке особине, понашају се као окречене фасаде некадашњих људи пред својим бившим и будућим женама и пред својом децом, која по њима могу да жврљају увредљиве графите… Жене, оне које су биле неприметне, постале су средовечне лепотице, водитељке и новинарке и јако пословне неке особе. А ове природно лепе и талентоване веровале су у равноправност, љубав и идеале и изгубиле се у гужви. Зато је највеће упориште у професији за коју си предодређен, и у породици за коју си спреман да учиниш све. На концу се, ипак, зна ко је ко. Можда нису сви Срби читали Симовића, али сигурно, кад остављају утисак да су паметни, кажу за њега: велики писац и некомпромитован господин. То би било дивно, да се чудо деси на некој симболичкој раскрсници свега. Чим се упустим у ово драмско дело, до фебруара ћу имати сасвим другачији увид у стварност, што не значи да ће ми се више допадати, али биће свакако другачија атмосфера у мени.


Коментари8
8919c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Rodic
Sve je tacno i vec stotinu puta receno. Umetnici bas znaju lepo da opisu nasu stvarnost. Da mi je da nesto preduzmu, da kazu ljutu rec na pravom mestu, da ucine jedan korak u zabranjenoj zoni, da mi je da osetim akciju. Gospodo umetnici, i vi ste odgovorni za mnogo toga.
slavica stepanovic
treba nam neko prosvecen i posvecen kao besmrtni ddsitej. sve ostalo je arogancija i eksperiment.
Ilija Mrkić
"Kad svetlosti nema na vidiku celom..." jedna plemenita gospa svedoči da Srbija ima još i Lepote, i Mudrosti . Gospođo Dušanka, moje iskreno i duboko poštovanje.
Gordan Gordan
Ja ne gledam mobilne telefone velike skoro kao sveske, niti me interesuje koji su model; nemam za njih. A vi što ih gledate, zadržite za sebe svoju jed što su sada neki drugi veći Evropljani od onih prvih, blliže su vlasti, imaju više... To je za vas koji imate, nama ste svi isti.
Lola M.
Dusanka je nasa velika, mudra glumica. Jedva cekam da je vidim u novoj predstavi. Sve najbolje vam zelim u novoj godini!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља