среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 26.12.2014. у 22:00 Зоран Миливојевић

Пермисивно васпитање

(Илустрација С. Печеничић)

Начин на који родитељи васпитавају своје дете веома је важан, јер се у овом процесу обликује дететова личност са којом ће оно стартовати у одрасли живот. Оно што родитељима може да помогне, уколико желе да преиспитају начин на који одгајају децу, јесте да се упознају са три основна васпитна стила и са њиховим највероватнијим резултатима у дететовој личности и понашању. Крајем шездесетих година прошлог века познати развојни психолог др Дајана Баумринд је идентификовала пермисивни, ауторитарни и ауторитативни васпитни стил. У три наставка ћемо родитељима представити ове стилове, почињући од пермисивног или попустљивог.

Име овог стила долази од енглеске речи permission, што значи дозвола. Реч је о родитељу који успоставља са дететом „другарски”, једнако вредан однос који детету све дозвољава. Он није у стању да детету нешто забрани или да дете натера да нешто учини што дете не жели. Главни начин на који родитељ углавном неуспешно покушава да утиче на дететово понашање јесте да му бесконачно објашњава, апелујући на дететов разум, верујући да ће дете када га буде разумело променити понашање.

То су родитељи који нуде љубав, али када је у питању дисциплиновање они постају „немоћни родитељи”. Имају снажно осећање кривице када покушају да одбију неку дететову жељу или да га натерају да чини нешто корисно, што дете одбија. Верујући да би инсистирањем на дисциплини „трауматизовали” дете и оштетили његову будућу личност, они најчешће попуштају. То су родитељи који се плаше да би дете могло да престане да их воли уколико не буду добри. У страху од „трауме”, ови родитељи избегавају да примењују казне, поготово не телесне казне.

Резултат пермисивног васпитања је „синдром размаженог детета”. Овако одгајана деца не развију способност управљања собом; немају способност регулације емоција, тако да су импулсивна и насилна; немају радне навике тако да не истрајавају у дугорочним задацима; на осујећење жеља реагују веома бунтовно, пркосно, некада са мржњом; немају развијену емпатију, тако да су склона антисоцијалним понашањима...

Израстају у егоцентричне, патолошки нарцисоидне личности, хедонисте који неће да одрасту и прихвате одговорност за властити живот; зависе од родитеља који их издржавају и у тридесетим и четрдесетим годинама; не успевају да створе дубље и стабилне емоционалне везе са партнерима; грозе се рађања... Поред свега дубоко су несрећни, јер њихов начин живота никако није у складу са веома високим мишљењем које имају о себи.

То су разлози да све више аутора сматра да попустљиво, пермисивно васпитање – пружање љубави без дисциплиновања – никако не може да буде препоручен васпитни стил.  

Коментари9
33440
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tara N
Moze li se ovako vaspitano dete promeniti i postati odgovoran i sposoban odrasli ? Postoji li nada da u 20tim godinama krene sa promenama na sebi i poboljsanjima iako je celo detinjstvo i tinejdzersko doba bilo popustljivo vaspitavano? A pritom je svesno svojih nedostataka i problema u kojima se naslo.
zub zeleni
Mnogi stručnjaci sa doktorskim i čak višim titulama iz područja pedagogije i psihologije, tzv. ključevi znanja, vrlo intenzivno zastupaju i preporučuju permisivni odgojni stil što je ujedno i izvor kritika prema Zoranu ... Mnogi od njih, tzv ključeva znanja, nikada nisu radili u praksi ili čak niti nemaju vlastitu djecu ... Krajnje je vrijeme da počnemo usklađivati teoriju i praksu, a Zoran je na pravom putu ...
Jelisava Blažić
U potpunosti se slažem sa Vama. U svom okruženju vidim, na žalost, nekoliko primera takvog vaspitanja, i što je najgore, roditelji misle da je ispravno biti popustljjiv, u stilu neka ga, važno da je živo i zdravo. Kakve sve dece ima, moje je još i dobro!!! Roditelji gube autoritet, sve je manje vremena za strpljiv razgovor sa detetom, postaju smeli, bahati, jer vide da dobijaju sve što potraže. I zato kad poraste, neće postojati socijalni radnik koji će štititi roditelje od deteta... Roditelji! Uzmite se u pamet!! Od Vašeg vaspitanja i discipline zavisiće ovo društvo!!
dr grga
Ovoliku kolicinu intencioznih i manipulativnih misinterpretacija teorije o vaspitnim stilovima koliko je u stanju da isprodukuje ovaj covek (Milivojevic) tesko je naci. Mada, razumeti zasto isti, kao pametan poslovni covek koji razmislja ov svom biznisu, to radi, i podilazi stavovima konzervativne vecine svojim misinterpretacijama, argumentima koji su daleko od svake logike i zdravog razuma, je lako.
Dr Shkene
Niko normalan se ne zalaže za permisivno vaspitanje. Ovaj čovek uporno pokušava da nas ubedi kako ljudi koji su protiv fizičkog kažjnavanja propagiraju nekakvo permisivno (popustljivo) vaspitanje. To nije tačno. Postoje i drugi načini da se uspostavi autoritet i kontrola, a da se ne koriste batine u slične metode. To je odavno utvrdjeno i provereno u praksi. Gospodin Milivojević bi zaista morao malo više da se raspita i u teoriji i u praksi kao to funkcioniše, a ne da stalno vrti jednu te istu priču.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља