понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Доследном родитељу батине нису потребне

понедељак, 29.12.2014. у 08:15
Драгана Соћанин

Знам да овде можете само да ми верујете на реч, али моје дете није неваспитано, никада се није ваљало по супермаркету или било насилно и све смо то постигли „милом”. Понекад је то узело више живаца и времена него што ми је одговарало, али ето, исплатило се.

Не ослањам се на анкете. Истраживање РЗС и УНИЦЕФ-а дало је једне, а агенција „Фактор плус”, друге резултате. Као и обично, одговор је у питању ко ће при чистој свести рећи да васпитава дете „озбиљним батинама”? Један од понуђених одговора био је да „држава не треба да се меша у васпитање деце”. Побогу, шта ћемо онда са школама и вртићима? То питање је спин, веома штетан. Не ради се о закону, већ о свести, о томе ко смо, какви смо и какви желимо да будемо.

Плаши ме жар са којим се неки родитељи боре за право да туку своју децу. Да толико енергије трошимо (на истом том интернету) на потрагу за ненасилним решењима за своје ситуације, нашли бисмо небројена. Али, разумем. Подизати децу у Србији за већину је изузетно тешко. Искуства која у Удружењу „Родитељ” деле стварни, обични родитељи јесу да је телесна казна најчешће израз немоћи којем редовно следи кајање, да је заправо последица непажње или пропуштеног бављења и да намера тих родитеља није да батина остане редовно васпитно средство. А најдрагоценија је размена самих родитеља (без психолога и педагога), па чујемо да је неко исту ствар решио друкчије, лакше и лепше, и да сви ти сјајни родитељи (рачунам и оне који су „шљапнули”) искрено желе да постану – још бољи.

Не знам како је дошло до тога да бирамо између „немогуће деце која не добијају батине” и „васпитане деце која их добијају”. Пермисивно васпитање („све дозвољено”) је увод у катастрофу, и баш оно нужно води у батине. Али васпитање без батина није исто што и пермисивно. Доследном родитељу батине једноставно нису потребне. У мојој породици, сви проблеми су се појављивали тамо – где ми родитељи нисмо били доследни. Али, помогле су нам друге ствари: упорност и будност док је био беба, обезбеђивање простора, прилагођавање новом начину живота... Касније: разговор, договор, са картама са поенима, смајлићима и сличним техникама које стварно помажу детету да усвоји неку навику или промени лоше понашање.

Родитељ може, и требало би да буде, огроман ауторитет. Ко то није, нешто је пропустио. Не нешто ситно, као што је „шљап” по гузи двогодишњака, већ нешто крупно, на пример, одрастање свог детета.

Хајде да говоримо о томе како да не васпитавамо децу пермисивно и пола потребе за батинама ће нестати. Другу половину решавају заштитници за штекере, склањање кућне хемије и стакларије, надзор и одустајање од извесних комодитета док дете мало не порасте. Не можемо да наставимо да живимо исто као пре детета, па да тражимо право да га ударимо.

Закон не може прописати колика може да буде кинетичка енергија ударца, по којој килажи, полу и узрасту детета, који је прави притисак по квадратном центиметру гузе за који тачно безобразлук, да би „шљап” остао васпитан. Али држава може и мора да створи сервисе подршке који ће нам бити доступни и бесплатни и да нас на њих упути.

Драгана Соћанин, председник удружења „Родитељ”


Коментари20
25f5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

roditelj jedan
Nikad nije pravo vreme za pitanje vaspitanja i odgoja dece. Uvek će biti krize, uvek će nešto drugo biti prioritet. Poruka teksta je da se potrudite kao roditelji koji najviše vole svoju decu na svetu, više od stručnjaka i ostalih, da gradite odnos sa decom bez batina, da potrošite vreme i energiju na to, a ne na galamu kako niko vama neće zabraniti da bijete svoju decu. Evo i ZM sada menja ploču. Prvo je bilo u Srbiji decu ne tuku, pa su nam zato deca nevaspitana, a sada, joj, decu tuku i šta sad - i dalje su nevaspitana. Zašto zaboga? Gde manje biju Zorane Milivojeviću?
Џејми Шеј
Onog trenutka kada ste usvojili terminologiju tipa "permisivno vaspitanje" vi ste pristali na promenu "svesti". Posle toga sledi usvajanje zakona pa propisa itd. Nije ni cudo sto ce nam uskoro i krastavci liciti na one iz Brisela - regulisani pa zeleni ili zuti vec kako se naredi..Osvesticemo se kada nam deca pozelene ili pozute, ali ce biti kasno.
Mira Jankovic
Ma naravno, bilo bi sjajno prepustiti drzavi da na odredjeni nacin regulise i ovu vrstu odnosa, ali normalnoj, civilizovanoj, pravno uredjenoj drzavi, a ne drzavi u kojoj vladaju neznalice i primitivci i drzavi koja je osudjena na propast. To bi bio svojevrsni zlocin! Najbolje sto mogu da ucinim za svoju decu je da im omogucim odlazak odavde, sto je zelja gotovo svih mojih prijatelja. P.S. Hajde da malo ostavimo pricu o batinama po strani, jer se svela na "ja sam u pravu, ti nisi" i da pricamo npr. o problemu personalnih asistenata za hendikepiranu decu u beogradskim vrticima. Hajde da pricamo o tome da je Grad raspisao konkurs na kome je jedini uslov za pers. asistenta bio da ima zavrsenu srednju skolu-bez obzira na struku i 3 dana obuke kod defektologa!!! Za to vreme stotine defektologa ceka posao na Birou. Strasno! Hajde da se malo, za promenu, bavimo ovom podjednako ozbiljnom temom, bolnom tackom mnogih roditelja!
dosledni roditelj
Korisno je i zeleno povrće, pa nemamo zakonsku obavezu da ga dajemo deci; užasne su emotivne manipulacije decom ("Ne volim te kad si takav", "Neću da pričam sa tobom kad nisi dobar"), pa ih ne zabranjujemo zakonom; prosto, do te mere zakonski normirati dobro roditeljstvo u drugim oblastima nije realno. Nije realna ni zabrana svakog, pa i najblažeg udarca po guzi (mi koristimo jedan blag udarac, vrlo retko - dete umiri i dovede "k sebi"). Nije realno ako država i dalje očekuje da mi kao roditelji budemo 24h dnevno, 7 dana u nedelji odgovorni za život i zdravlje nerazumnih, a pritom fizički prilično jakih stvorenja. Treba bar ponuditi neku policiju za decu: ako ne pristaneš da se obučeš da bismo tvoju bolesnu sestru odveli kod lekara, zvaćemo hitno policiju za decu, i ona će nam pomoći da izađemo na kraj sa tobom, pošto te sada ne možemo pola sata ubeđivati, niti te nositi, niti te poslati u sobu da razmisliš o svojim postupcima.
dosledni roditelj
@sinkroo s Mali agresivac je srednje dete. Od prvog dana ima više energije i neuporedivo teže prihvata frustracije od druge dece, Ipak nije permisivno vaspitano dete. Otac mi je psiholog, kao i mnogi prijatelji; od svih sam dobio savete; takođe sam čitao različitu literaturu sa savetima i probao razne opcije. Baš neki od psihologa su mi rekli da se nekoj deci jednostavno drugačije ne može objasniti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Истраживање „Политике“ и агенције „Фактор плус“
Истраживање „Политике“ и агенције „Фактор плус“
Истраживање „Политике“ и агенције „Фактор плус“
Истраживање „Политике“ и агенције „Фактор плус“
Истраживање „Политике“ и агенције „Фактор плус“

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља