среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:46

Позориште које мења свет

Аутор: Ана Тасићнедеља, 28.12.2014. у 22:00
Сцена из представе „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад” (Фото Срђан Вељовић)

Недавно су на такозваним независним београдским сценама изведене две позоришне премијере, „Догвил” и „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад”. Оне су међусобно блиске због изразитог друштвеног бунта који носе, протеста против катастрофалне друштвено-политичке ситуације у данашњој Србији, али и постављању питања смисла позоришта у таквим околностима.

Представу „Догвил” редитеља Кокана Младеновића, насталу према филму и тексту Ларса фон Трира, чине две линије, испреплетано играње сцена из Трировог „Догвила” и извођење видео-музичких коментара, призора из стварности нашег суноврата (продуцент Иван Лалић, Миксер хаус). Радњу „Догвила” фрагментарно представљају глумци Бранислав Трифуновић, Милица Мајсторовић и Тамара Алексић. Ово су слабији делови представе, због преовлађујуће, млитаве игре глумаца. Значајније је и узбудљивије извођење сонгова-коментара, праћено документарним видео-снимцима и фотографијама из нашег јавног живота.

Музику уживо ствара електро-рок група „Врум” и глумци (аутор музике Марко Грубић, аутор текстова сонгова Кокан Младеновић). Овде се из петних жила вришти против овдашњег уништавања културе, дискриминације мањина, насиља у породици, тврдоглаве самоизолације. Представа „Догвил” је сценски чин крупне друштвене важности, крик са маргина и одраз неуништиве потребе уметника да се опиру разједајућој учмалости и докрајчавању преосталих живих органа друштва.

Гледаоци „Догвила” окружују огољени простор игре, што је случај и у представи Златка Паковића, „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад”, премијерно изведеној у Центру за културну деконтаминацију. У обе представе је спроведен и близак драматуршки принцип – полажење од познатих текстова и уметање документарних сцена. У Паковићевој представи је тај поступак много сложенији. Док је ауторима „Догвила” најважнија енергија извођења, протест кроз физички израз, сиров и чулан, Паковић је усмерен на теоретски чврсто утемељен отпор, мада је и у његовој представи важно место сонгова који се, такође, уживо изводе (композитор Божидар Обрадиновић).

Паковићево дело је остварено у маниру предавања-перформанса, али за разлику од представа из тог жанра које смо, на пример, видели на последњем Битефу, овде се изливају приличне количине стварног друштвено-политичког ангажмана, савремености и значењске изазовности. Полазећи од блискости Ибзена и Брехта, по питању стварања критичког, политичког позоришта, које преиспитује оно што се у друштву намеће као неупитно и „разоткрива незнање знања, у темељима наше цивилизације”, аутор доследно заступа идеју о неопходности ангажованог позоришта. Увезујући сонгове са играним сценама из Ибзеновог „Непријатеља народа”, али и са призорима који имају документаристичку основу у нашем политичком и друштвеном животу, извођачи Игор Филиповић, Владислава Ђорђевић, Јелена Илић, Божидар Обрадиновић и Паковић, створили су снажно ангажован театар. Његова сврха је учење гледалаца како да открију и докажу (скривену) истину у друштву, али и да нас освесте о неопходности борбе за личну слободу, јер смо без слободе ништа.

Надовезујући се на идеје Ибзена и Брехта који су оштро критиковали капитализам, извођачи потресно приказују последице спровођења капитализма у данашњој Србији, у документаристичкој сцени „Пролетерска ревија”. Глумци ту болно представљају жртве транзиције, људе који су чинили средњу класу у времену југословенског социјализма, Станомира, Славицу, Бобана, Олгу, Сањина, а данас су осуђени да копају по контејнерима и да продају похабану робу по смрдљивим бувљацима. Налик Фрљићевим друштвеним представама, где активности уметника излазе из оквира саме сцене, уграђујући се директно и у друштвено ткиво, на пример у представи „Избрисани”, и Паковић је овде хуманистички упливао у стварност, откупљујући од наведених одбачених и унезверених људи ствари за новац који им је, макар и мало, пружио конкретну помоћ.

Позориште овде враћа хуманост на друштвену сцену, ону коју је зверски капитализам протерао. Људе спасавају мале љубазности, свет се мења ситним корацима.


Коментари0
3eeb5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Позориштe

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља