субота, 22.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48

Српској научници орден председника Аустрије

Аутор: Сандра Гуцијанпонедељак, 29.12.2014. у 15:00
(Фото: Лична архива)

Она воли да кува, плете, везе и хекла, опушта се тако што слуша музику и кува, а читање кувара јој је најбоља антистрес терапија. У Србији је позната као Перина жена, који је велемајстор шаха и првак Југославије, а она је заправо челична леди – професорка која дрма научним круговима Аустрије и Белгије.

Професор др Гордана Поповићпрва је Српкиња која је добила орден председника Аустрије Хајнца Фишера, високо одликовање које је као „Аустријски часни крст за науку и уметност”, установљено још далеке 1887. године.

На недавној церемонији доделе ордена речено је да јој се орден додељује за заслуге у области науке и истраживања као једном од пионира у стварању микротехнике у Аустрији, због доприноса у стварању високих школа у Аустрији, стварања моста и сарадње између домовине Србије и Аустрије и представљања аустријске науке и ван граница земље...

Она је професорка на Техничком факултету у Бечу, али је и у Управном одбору Универзитета „Салцбург” и изасланик Аустрије у Савету за науку и истраживање Европске комисије у Бриселу.

У разговору за „Политику” каже да је изузетно почаствована због признања.

– Признање ме је стварно изненадило, а нарочито моје пријатеље, фамилију, породицу. Они ме сви виде у искључиво приватном издању, а оно се веома разликује од службеног живота. „Приватна Гордана” кува за породицу и пријатеље, сачекује госте, има све домаће обавезе и никада не прича о послу. Моја деца су већ била велика када су у школи рекла да мисле да им је мама лекар, јер има др испред имена, али пошто увек зове лекара када су болесни, нису баш сигурни – прича др Поповић која је докторирала на Електротехничком факултету.

Она је већ 12 година у Бриселу у ЕУ институцијама, али је често у Аустрији, јер је и даље на два универзитета. Иако је мислила да је Аустрији далеко „из вида”, овај орден је показао да то није тако, да је увек имала подршку колега и зато и ово одликовање види као признање свих својих колега.

– Често смо и у Србији, где су фамилија, кумови, наше драге комшије и пријатељи. Старији синови су у Лондону, тако да заправо трчим између четири земље, што јако исцрпљује. Најдраже би ми било када би се сви окупили на једном месту – каже др Поповић, која на почетку каријере као инжењер електротехнике није могла да добије посао у Србији.

Тада је већ била удата и имала децу, тако да је одлазак са бироа на Технички универзитет у Бечу била породична одлука. Она признаје да није било лако отићи из земље, али је имала једну предност – богатство разних култура упознала је још као дете. Одрасла је у Немачкој, где је њен отац Томислав Петровић радио као лекар, до повратка у Југославију. Тада је имала 15 година.

– Ја дефинитивно поседујем мешавину српских и немачких карактеристика – немачка глава и начин размишљања, а српске емоције. Како сам се где кретала, тако ме је пратио дах претходног поднебља. У Немачкој школи су ме звали Југословенка, а када сам се вратила у Југославију, звали су ме Немица. У Аустрији на универзитету су ме видели као Српкињу, у Бриселу радим као Аустријанка, а када одем у Аустрију, тамо моје колеге у шали кажу: „Стигла нам је наша Белгијанка” – кроз осмех препричава Гордана.

Србија јој много недостаје, нарочито родни Неготин, што се види и чим се пређе њен кућни праг: из кухиње миришу наша јела, слуша се наша музика, на зидовима су иконе, из џезве мирише наша кафа и сви у кући, укључујући и тројицу синова, искључиво причају српски, без акцента и нагласка, иако говоре течно и енглески, немачки и француски.

– Мој супруг Петар у шали каже да када је он у Србији позната сам „као непозната”. У праву је, јер ме у Србији људи углавном знају као Перину жену. Он је велемајстор шаха, био је првак Југославије, члан шаховске државне репрезентације, играо је светска првенства и учествовао на олимпијадама. Њега велики број људи зна, а мене само као његову супругу – прича професорка.

Не можемо а да је не питамо да нам упореди студије у овим државама, а она одговара да се у Аустрији води рачуна о развоју креативног размишљања током образовања, да се не учи пуно напамет, већ да има више практичне обуке. Она у Бечу среће много наших студента, мисли да их из године у годину има све више и није им лако, јер морају да уче језик и паралелно студирају.

Разговор неће да заврши а да не спомене своје родитеље који су јој узор у животу:

– Александра и Томислав Петровић су људи који су цео свој век радили напорно и гледали да другима помогну. Моја мама је члан Кола српских сестара у Неготину и ове године је добила од Светог архијерејског синода СПЦ Орден царице Милице – преподобне Евгеније за хуманитарни рад. Када видим њихов труд и живот, не могу а да не помислим на речи владике Николаја Велимировића: „Што год намераваш, ослушни савет неба. Што год ткаш, везуј конце за небо...”


Коментари20
fe07c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mиша Милас
Жена достојна поштовања и дивљења! Мајка, научница и домаћица. То се ретко среће! Ко је за њу знао пре овог текста у Политици. Веома мало људи, јер наши елекртонски медији се баве само ПОЛИТИЧАРИМА И ЕСТРАДОМ. За њих друге области скоро да не постоје!
Mila Jankovic
Divim se upornosti i skromnosti dr.Gordane Popovic Ova zena treba da bude uzor mladima a ne estrada Svaka cast ! Ovoliko pozitivnih komentara o licnosti jedne naucnice je odlican putokaz redakciji Politike da nastavi da pise o ljudima vrednim paznje
Andjelka C
Imala sam srecu da pre par meseci upoznam prof Popovic i zaista je zena vredna divljenja. Sve cestitke za orden!
ProPolitikin Hrvat
Ljudi kako jednom ne shvatite, ovima sto rovare bivsom Jugom(dakle situacija je slicna u svim exYU drzavicama) ovakvi ljudi nisu potrebni na pozicijama u tim drzavicama, nego naprotiv potrebni su im kod sebe, da rade za njih i njihove interese. S druge strane tamo su im potrebni upravo ti polupismeni mediokriteti koji ce ih poslusno slusati i odrzavati stanje koje njima odgovara, a ne narodu i drzavi.
Branko novaković
Svaka čast i čestitka našoj Srpkinji dr. Gordani Popović kad je videla i otišla gde će biti poštovana i svojim znanjem to i dokazala. Kod nas na Elektrotehničkom fakultetu treba prvo pobediti antagonizam izmedju pojedinih katedri.Konkretno izmedju KATEDRI MATEMATIKE gde zbog njihovog antagonizma stradaju pametni studenti mnogi čak onemogućeni da nastave studije zbog organizovanih smicalica na pred ispitima iz matematike da ne steknu uslov niti da izidju na ispit iz matematike.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља