четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:59

Непознато село штитара

Аутор: С. Бакрачевићпонедељак, 29.12.2014. у 22:00
Петрова црква – сведок векова (Фото С. Ба­кра­че­вић)

Нови Пазар – Скоро да нема краја где земља крије бројне трагове историје као што је то у југозападном делу Србије. У књизи „Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице”, на преко 600 страна, директор Музеја „Рас” археолог Драгица Премовић-Алексић даје приказ свих археолошких локалитета у ове три општине, од најпознатијих попут Петрове цркве или тврђаве Рас, до старих сеоских гробаља, која неретко народ назива грчким или латинским, дуварина или остатака некадашњих насеобина.

– Овај крај је био на неки начин бела тачка на археолошкој мапи Србије – истиче Драгица Премовић-Алексић и подсећа да су средином прошлог века двојица признатих српских архитеката Ђурђе Бошковић и Бранислав Вуловић први обишли и евидентирали тада познате археолошке локалитете. По оснивању Завода за заштиту споменика културе у Краљеву 1965. године, такође су вршена археолошка истраживања.

Иако је као археолог Музеја „Рас” читав радни век провела на местима за које су постојале назнаке да земља крије трагове прошлости, Драгица Премовић је скоро сваку чуку и свако село обишла поново.

У књизи је сабрано око 1.500 археолошких локалитета расутих на подручју ове општине. Највише их је у Новом Пазару – 651, 415 у Тутину  и 460 у Сјеници. Најстарији траг живота је у Смолућкој пећини код Тутина са налазима из праисторије, односно старијег каменог доба, затим у Напрељу код Новог Пазара из млађег каменог доба и на Дојевићу, 6.000 година пре нове ере.

Локалитети нису хронолошки приказани, јер су многи постојали кроз неколико епоха, каже директорка музеја, и наводи пример Петрове цркве са остацима праисторијских тулума – хумки, преко римског периода до средњег века. Или тврђаве Рас, у којој је нађена праисторијска керамика, али и остаци средњовековне ковнице новца.

Из књиге се сазнаје да се у јавности непознато село Тушимља у новопазарској општини први пут помиње у Бањској повељи 1316. године. Становници овог села су, према попису из 1455, године били штитари и били су обавезни да годишње дају 12 штитова. И ово село има Црквину и место Крстачу са остацима цркве из 14. века.

У књизи су приказане географске, рељефне, климатске, геолошке и природне особености овог подручја и историјске прилике од када су се овде насељавала номадско-ратничка племена, преко Аутаријата и Дарданаца, римске империје, Византије, старословенског периода, средњовековне преднемањићке и немањићке Србије, доласка и владавине Турака до новије историје. Сведоче о томе тврђава Градац код Тутина, старословенско светилиште на Пештери, затим Дестиника, прва престоница преднемањићке Србије, код Сјенице.

Ипак, најбројнији су локалитети који сведоче о средњовековној српској историји, која се „чита” из налаза код Петрове цркве, сопоћанских фресака, кула Ђурђевих ступова, зидина Јелеча…

Кроз цртеже, мапе и детаљан опис дати су подаци о сваком селу, чак засеоку – када се први пут помиње у писаним документима (владарским повељама, а чешће у турским пописима из 15. или 16. века). Сеобе и ратови учинили су своје, многа од тих села или су се испразнила, или је промењен етнички састав становништва.

Скоро да нема села у коме се неко место не назива црквином, а на коме се налазе остаци некадашњих цркава и у коме се неко гробље не назива грчким, понегде латинским, а надгробне плоче указују да је реч о српском гробљу. – Карактеристика овог краја јесте и то што се на многим местима православна и забележена муслиманска гробља налазе близу, најчешће на педесет до сто метара, с тим што се у близини православних гробаља често налазе и остаци цркава – указује Драгица Премовић и додаје да су нарочито занимљиве мале, минијатурне цркве, које су укопане у земљу.

Ауторка указује на то да се трагови прошлости често из немара или незнања уништавају, па се дешавају апсурди да су гробља у нечијем власништву, на имању, а домаћин процени да му нека стара надгробна плоча баш одговара за праг штале.

Уз тврдњу да је реч о књизи од капиталног значаја, етнолог из Републичког завода за заштиту споменика културе Божидар Крстановић каже да је археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице „незаобилазна за сва будућа истраживања, непрелазни бедем за олаке квазинаучне промене наше историјске прошлости, које су баш ових година актуелне, и темељ за сваки озбиљан научни рад”.


Коментари4
e8e74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ilir dardanac
pa gdje ti i takvi zavrsiste skolu,pitam se. po vama nije ni mrava bilo na Tom prostoru do nemanjica. groblja u selima su iz rimskog i predrimskog perioda. arheoloskim istrazivanjima su nadjeni predmeti stari do 6000 godina,postoji veliki broj tumula starih 3000 godina. mozda malo Google i saznacete vise.
Radisa Stefanovic
Postovana gospo.Premovic cestitam na ogromnom trudu koji ste ulozili da bi istina ugledala svetlost dana.Vasa knjiga ce biti veliki doprinos strucnoj javnosti da svedoce istinu o Raskoj oblasti.Nazalost nasi strucni ljudi su prepustili ovaj teren onima koji bi hteli da zatru ime Raska oblast a da taj reon nazivaju nekim drugim imenom.Najveci problem zasto se velica to drugo ime snose nasi nepismeni politicari.Nadamo se da ce se posle ove Vase posvedocene istine mnogi trgnuti poceti vise da spominju ime Raska oblast .Jos jednom sve cestitke.
џангризалосаурус старији
Нека села у том крају и данас носе имена по израђивачима оклопа, кулама стражарама...Многа села Старог Раса се помињу у повељама српских владара, само то нећете наћи ни у једном уџбенику историје или видети у документарној емисији. Кратко време сте те податке могли да видите на једном порталу сјеничке општине а онда су нестали. Било би добро снимити емисију о средњевековној историји тог краја, материјала има.
Radmila Tomasevna
Sa interesovanjem sam procitala prikaz knjige Dragice Premovic-Aleksic o najuzbudljivijem lokalitetu u Srbiji,gde se nalaze najstariji spomenici srpske istorije I culture,sa manastirima,crkvama,naseobinama.Trebalo je mnogo truda,ljubavi,ali I fizicke snage da se obidju I najmanj lokaliteti,istraze se ,opisu.A Petrova crkva je jedno od sredista toga kraja.U njoj je rodonacelnik srpske drzave Stefan Nemanja krsten u pravoslavnoj veri.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља