петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 02.01.2015. у 14:15 Бета

Већина типова рака резултат случајних мутација

(Фото Ројтерс)

ЛОНДОН – Већина типова рака може да се припише лошој срећи а не ризичним факторима као што су пушење, наводи се у студији објављеној у часопису Сајенс (Сциенце).

Тим америчких стручњака покушао је да објасни зашто су нека ткива више милиона пута подложнија раку од других, преноси агенција Би-Би-Си (ББЦ).

Резултати показују да је две трећине анализираних типова рака изазвано само случајним мутацијама а не начином живота.

Ипак, на неке од најучесталијих и најсмртоноснијих типова канцера и даље утиче начин живота и британска организација за истраживање рака наводи да ће здрав начин живота и даље помоћи да се знатно смање шансе неке особе за добијање ове болести.

Тим стручњака са медицинског факултета Универзитета Џонс Хопкинс и Блумберг школе за јавно здравље верују да је одговор на то како настаје рак у начину на који се ткива регенеришу.

Старе ћелије у телу стално се замењују новим ћелијама поделом матичних ћелија. Међутим, свака подела носи ризик од опасних мутација које усмеравају матичну ћелију корак ближе ка томе да постане канцерогена.

Брзина замене ћелија разликује се у телу, па је тако бржа замена у унутрашњој облози стомака и спорија у мозгу.

Научници су поредили колико се често матичне ћелије деле у 31 ткиву у телу током једног животног века са шансама појаве рака у тим ткивима.

Они су закључили да су две трећине типова рака резултат „лоше среће” настале када матичне ћелије које се деле покупе мутације које се не могу спречити.

Ови типова рака који се, како сматрају ови стручњаци, не могу спречити здравијим начином живота укључују глибоастому (рак мозга), рак танког црева и панкреаса.

Кристијан Томазети, професор онкологије и један од истраживача, рекао је да се усмеравањем на превенцију не би спречила таква врста рака.

„Ако се две трећине случајева рака у ткивима објашњава насумичним ДНК мутацијама које се догоде приликом поделе матичних ћелија, онда промена начина живота и обичаја може да буде огромна помоћ у спречавању неких врста рака, али не мора бити толико ефикасна за разне друге врсте”, рекао је он.

„Треба да усмеримо више ресурса на налажењу начина за детекцију таквих типове рака у раним, излечивим фазама „, додао је Томазети.

После резултата ове студије, питање се поставља да ли је време да се веселимо, једемо и пијемо шта желимо без икаквих брига. Одговор је, како наводи аутор текста, наравно не.

Сваки вид рака има елемент случајности, бацање коцкица које одлучује да ли ће нечији ДНК имати мутацију која води до рака.

Студија показује да су две трећине типова рака једноставно резултат случајности. Али, остала једна трећина и даље је у великој мери под утицајем животних избора које правимо.

Сувише пића, времена проведеног на сунцу или претерана тежина значе да се повећавају шансе да оболимо. Треба се подсетити да је пушење узрок петине свих случајева рака на свету.

Резултати ове студије подсећају нас да је рак често само резултат лоше среће и да је једина опција рана детекција.

Ти налази не треба да буду изговор да се одмах одустане од новогодишњих обећања за здравији начин живота.

У САД 6,9 одсто људи добије рак плућа, 0,6 одсто рак мозга и 0,00072 одсто рак грла у неком тренутку у животу.

Отровне супстанце из дима цигарета могу да објасне зашто је рак плућа распрострањенији. Међутим, дигестивни тракт је изложен много већом количину токсина него мозак, па ипак тумори мозга су три пута учесталији него тумори црева.

Коментари0
e2f3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља