субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:25

Херој са Сутјеске којег је љубила Лиз Тејлор

Аутор: Бојан Билбијанедеља, 04.01.2015. у 09:15
Драгојло Стојић и Елизабет Тејлор у време снимања филма „Сутјеска” (Фотографије из личне архиве)

Звездана Стојић (59), од пете године живела је само са оцем, пуковником Драгојлом Стојићем, легендарним борцем битке на Сутјесци, човеком кога је глумио Љубиша Самарџић у истоименом филму. Пуковник Стојић био је човек од великог поверења председника Тита и често је боравио у његовом друштву. Са њим је желео да се упозна Ричард Бартон, а Драгојловом шарму није одолела ни Елизабет Тејлор.

Девојчица и њен отац живели су најпре у Осијеку, граду у коме је она рођена и где је Драгојло био командант гарнизона.

– Тито га је и унапређивао и уназађивао, али мој отац му никада није окренуо леђа. Живео је за Тита и умро је због своје оданости према њему. Остао му је веран до последњег дана свог живота. Повезује их много тога, бројни ратни и мирнодопски дани. У бици на Сутјесци, мој отац Драгојло је својим херојским чином спасао читаву партизанску војску, многи борци сматрали су га легендом Другог светског рата. Између осталог, по њему је и снимљен и филм Сутјеска, где филмски лик мог оца глуми Љубиша Самарџић. Како би филм био што веродостојнији, филмска екипа га је позвала на снимање, где се дружио са Ричардом Бартоном, а Елизабет Тејлор је желела и да га пољуби – показује нам Звездана своју богату архиву и жали се да су мишеви појели до пола поједине фотографије.


Драгојло Стојић

Јер, потомци хероја, Звездана са сином, ћерком и унуком, већ дуго живе у трошној кућици, готово шупи, од десетак квадрата. Уџерица стара стотинак година после овогодишњих великих киша се још више урушила. Отац Драгојло вратио је војни стан у Краљеву, јер је требало да добије други, у Београду. То се никада није десило, јер је изненада преминуо 1976, а породица Стојић је практично остала без крова над главом до данас.

Драгојло Стојић рођен је 1917. године у селу Ступчевићи, недалеко од Ариља. Основну школу је завршио у Латвици, одакле је отишао на столарски занат у село Драгојевац код Ариља. Даље га је пут одвео у краљевску војску, где је служио до почетка рата, а одатле се заједно са својим друговима као првоборац придружио Другој пролетерској бригади. Ратујући, прошао је Ужичку републику, учествовао на Неретви, Сутјесци, Дрвару и у свим деловима Југославије где се његова бригада борила. Током четири године ратовања, прошли су укупно 22.000 километара.

Из рата је Драгојло изашао са подофицирским чином, да би касније наставио школовање и постао официр. Носилац је Ордена братства и јединства, Ордена партизанске звезде, Ордена заслуга за народ, Ордена за војне заслуге, Ордена за храброст и других ратних и мирнодопских одликовања. Рањаван је седам пута у току рата, а у миру га је Тито слао у Италију, Русију и Немачку на лечење. О њему је објављен фељтон у „Политици експрес”, а РТС је снимио емисију.


Звездана Стојић (Фото Р. Крстинић)

– Када је тата одлазио на састанке са Титом, често сам и ја одлазила са њим на двор. Била сам татин пратилац, није могао нигде да иде без мене, јер ме је мајка оставила. Памтим срне, паунове и друге животиње са којима сам се играла у дворишту двора. Тито га је сматрао за веома блиског сарадника, личног пријатеља, јер је мој отац био један од оних који су му искрено и до краја чували леђа. Упознали су се у току рата, а где, када и како, то нико данас не може да каже – прича Звездана.

Сутјеска, можда и одлучујућа битка за ослобођење Југославије, прославила је њеног оца. Он је био једини борац који је прекршио Титово наређење у току рата, а да је за то био и награђен. После Неретве, око 4.500 рањеника и преживели борци крчили су пут према Сутјесци, где се и одиграла битка. Драгојло Стојић био је командир пратеће чете, тешког наоружања, чита Звездана одломке из књиге о Другој пролетерској бригади:

– Пре битке, добили су наређење да сво тешко наоружање закопају, односно униште како непријатељ не би могао да га употреби. Отац је сматрао да је боље да један топ сачува и пренесе, злу не требало. Раставили су тај топчић, натоварили га на коња и прекрили га шаторским крилом да се не види. На деоници Калиновик–Фоча, када је требало да прође врховна команда, наишла је колона немачких тенкова. У том тренутку, татин скривени топ дошао је до изражаја и уништена су три немачка тенка и један авион. То је омогућило да се очисти пут и да команда, а за њом и војска, успеју да се пребаце на другу страну.

По завршетку битке, Тито је постројио остатак бригаде и наредио да непослушни тобџија иступи из строја, питавши га зашто је прекршио његово наређење. Драгојло му одговара: „Ето, друже Стари, ми прошверцовали.” А Тито се насмеје и каже: „Прекршили сте наређење, али вас морам похвалити.”


Драгојло Стојић (лево) иза Јосипа Броза Тита

– Била сам на премијери „Сутјеске”, која је одржана на Тјентишту. Био је и Тито и наши водећи глумци, Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић, Коле Ангеловски и многи други. Тада Тито понови исту ону ратну сцену. Поново је постројио преживеле борце, више стотина њих. Каже, нека иступи непослушни тобџија. Тата иступи, а он му опет каже оно исто: „Друже Стојићу, морам вас похвалити и захвалити на учињеном делу” – присећа се наша саговорница.

Док су живели у Београду, прича, њен отац се сусретао са Титом више пута месечно.

– Подносио му је извештаје, решавали су неке проблеме. Поуздано знам да му је Тито веровао и да се ослањао на његове информације. То га је, како сумњам, скупо коштало. Замерио се појединим локалним функционерима у свом родном крају. На пример, када је Тито отварао сателитску станицу у Ивањици, посетио је и Ариље, али је полиција у Краљеву, где смо тада живели спречила тату да присуствује том сусрету. Тито када је дошао, само је питао: „Где вам је Драгојло”, али нико није знао да одговори. Пустили су га кроз два дана и убрзо га је Тито позвао да дође у Београд. Тата оде, све реферише шта се десило и где је био у време његове посете. После тога Тито је спровео кадровску чистку у Краљеву. Драгојло је изненада преминуо 17. фебруара 1976, у ужичкој болници – наводи ћерка хероја, најављујући да ће од Војске Србије тражити да се одуже према Драгојлу додељивањем стана који му је припадао, како његова ћерка не би више живела у шупи.


Коментари54
7770c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Петар Симић
@.Narcis Zlatousti. Поштовани,у мом коментару није било речи о односу немачких нациста према комунистима уопоште ( у више других земаља) већ да комунисти у Југославији нису били на удару нацистичког окупатора све до 22. јуна 1041. ,што је неоспорна истина. Данас је у једном ТВ прилогу дат опширан прилог о пучу од 27. марта,у којем је наглашено и то да је Коминтерна наредила КПЈ да се не мешају у тај протест,што је сасвим разумљиво обзиром на пакт између Трећег Рајха и СССР од 23.августа 1939. Наравно да се не може са апсолутном тачношћу претпоставити да ли би нешто било ако није било,али је више него реална претпоставка да КПЈ не би имала ни минималне услове за устанак (због своје бројности,угледа,утицаја итд) да није Југославија разбијена и окупирана. За КПЈ је карактеристично и то да је једина КПЈ у Европи која је успела (због стицаја познатих околности) да изведе успешну револуцију (што не рећи најкрвавији грађаански рат) и наметне своју власт силом,огромној већини становништва
Narcis Zlatousti
@Мр Петар Симић Naravno da je cilj fasista bio unistenje komunista, gde god oni bili. Najpre su svoje slali u konc logore, a posle iz drzava porobljene Evrope. U evropskim pokretima otpora najbrojniji su bili komunisti. Da ste citali Remarka ili Hoze Sempruma, koji je preziveo logor znali bi. Semprum je kao komunista dospeo u logor Buhenvald, a ne kao gradjanin prijateljske Frankove Spanije. Tvrdnja da nije bilo napada na SSSR, ne bi bilo ni ustanka jugoslovenskih komunist, je bespredmetna. SSSR je napadnut I komunisti su digli ustanak. Istorija se bavi onim sto je bilo, a ne predpostavkama, sta bi bilo kad bi bilo. Bilo je.
Mики Mаус
@vito m | 04/01/2015 14:46 Ти твоји "борци за слобуду," нарочито "чувене" пијане црне тројке које су у селу Вранић побиле, поклале скоро цело село, па и бебе у колевци. Мој школски друг имао је ожиљак од четничке каме! Друго, кога брига за борце и ратнике када престане тутњава топова и када гробове прекрије трава. Један злобни коментатор прича колико кошта стан и зашто би га добила породица ратника, који је седам пута био рањаван. а не пита за слузбене станове политичара који нису ни мрднули прстом, а добили су службене станове које су откупили будзашто. Овакав однос државе према ХЕРОЈИМА потврђује паролу да "за идеале гину будале". У неком будућем рату ко ће да ратује за државу која нема елементарног поштовања према ратницима и херојим. То је лепо описано у причи: "Све ће то народ позлатити". Када прочитам неке злобне коментаре - стидим се што сам Србин. Можда је добро што се и такви коментари објављују да се види каквих све не-људи има.
Ана Марија Алексић
Садржај огромне већине од ових 60 коментара учинио је да ми је сада мање жао што је наша ПОЛИТИКА објавила овај текст,како сам истакла у свом претходном коментару.
Lj K-Taylor
Postovana Gospodjo Prokic Zalim zbog gubitka Vaseg oca I saosecam sa Vama. Poznato mi je to osecanje. Vas bol je I moj, jer sam I sama odirasla bez oca. Srecna nova godina Vama I Vasima I sve naredne koje ce doci!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља