уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:29

Берлин виа Дубаи

понедељак, 05.01.2015. у 08:15

Када сам пре неколико година напустила Србију, имала сам савршено скројен план – идем у Дубаи да радим неколико година као стјуардеса, уштедим паре, вратим се вољеном Београду, купим стан и у њему живим срећно до краја живота. Изгледа да тај мој план и није био баш тако савршен, јер се негде на половини пута закомпликовао. Уместо да летим, удала сам се. Уместо да уштедим паре за стан, уштедела сам тек за једно зимовање. Уместо да се из Дубаија вратим у Београд, преселила сам се код супруга у Берлин.

Мислила сам да ми неће бити тешко да се навикнем на нови град и нови живот. Сада, годину и по од када сам се доселила овде, ја се и даље – навикавам. На људе, на новостечене пријатеље, на језик. Немачки сам брзо научила, али како проговорим, тако ме питају одакле сам. Одаје ме акценат. Кажем – из Србије. Ту већ настаје тишина. Мислим да нисмо баш најомиљенија нација у вишекултуралном Берлину.

„Не обраћај пажњу, неки људи су ограничени и пуни предрасуда”, каже мој супруг, иначе Холанђанин, који обожава Србију и све што долази из Србије, нарочито пршуту са Златибора и гибаницу. Мада му ни дуван чварци нису страни. Срећа па у другом крају града газда Мића држи дућан у којем се могу купити сви српски производи, тако да нам сувог меса и чварака никада не мањка у кући. Наравно, ту је и флаша ракије, коју више користимо као дезинфекционо средство него као пиће. Некада понудимо по чашицу пријатељима који нам долазе у посету, али се сви они после првог гутљаја заустављају. „Па ово је отров, како ви Срби можете ово да пијете?”, коментарише наш друг Американац, а ја се сетим мог тече, који попије флашу ракије као од шале.

Колико је лако овде наћи српске производе, толико је тешко наћи пријатеље међу Србима. Немам ниједног. У Дубаију постоји заједница наших људи, сви се помажу међусобно, организују дружења и весеља, али овде у Берлину је другачије. Већ годину дана покушавам да договорим виђење са другом из детињства, који дуго живи овде, али ми не полази за руком. Ради, нема времена. Разумем, наравно, али будем носталгична за оним кафама које се за договоре пет минута са другарицама у Београду. И које се испијају сатима. Недавно сам била са другарицом Немицом на кафи (која је договорена две недеље раније) да би ми, и пре него што смо селе за сто, саопштила да има само сат за мене, јер мора да „трчи” назад у атеље. Уметница. Као и сваки пети житељ овог града. Зато и не треба да чуди велика незапосленост у Берлину, сви ти уметници су „сами своји шефови”, који живе од продатих дела, а често се догађа да по неколико месеци не продају ништа. У том случају, кад продаја не иде, уметник узима платно и боје и смешта се тачно испред Бранденбуршке капије. И док он испред главног обележја Берлина ствара ново уметничко дело, сваки случајни пролазник може да га почасти којим центом и новчић убаци у малу кутију која стоји на бетону, тик уз сликара. Заради лепу своту новца. И ја им често уделим неки ситниш који нађем у џепу. Не зато што сам одушевљена њиховим радовима, јер много пута заправо и не разазнајем шта то дело представља, већ зато што ме увек подсете на једну баку, која је годинама просила у Кнез Михаиловој улици. Не знам да ли је и даље тамо. Много тога се променило. Сваки пут када долазим у Србију, све је некако другачије, све се мења. И то ме боли, што нисам ту да будем сведок свих тих промена, да и ја учествујем, да и ја будем део тога.

„Овде је годинама све исто, ништа се не мења, али ти си се променила”, тврди моја мама. Можда је у праву. Променили су ме Дубаи и Берлин. Дубаи ме је научио да поштујем људе свих боја и религија, па и данас имам пријатеље из свих крајева света, различитих вероисповести. Берлин ме је научио да чврсто стојим на земљи и не придајем пажњу материјалним стварима. А чему ме је научила моја Србија? Најважнијем – да будем човек. И на томе јој бескрајно хвала.

Бојана Ристивојевић Блес


Коментари9
61252
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ONA SIMIC
Volim rubriku "moj zivot u inostranstvu " . Apsolutno se slazem sa predhodnim komentarom da svako iz Srbije treba da ode u beli svet, ali ne kao gost ili turista, pa da malo zivi, tamo negde, da oseti puls zivota , obaveze, sistem rada, placa dazbine i takse,upozna mentalitet ljidi, pa tek tada da prica o zapadu i blagodetima zivota na zapadu.
svetski cergar
@Kim Song | 07/01/2015 08:56 #... da skoro svi treba da putuju (i cak da im drzava omoguci ako nemaju para)..." Zaista zanimljiva ideja! Mozda bi to ustvari EU mogla da finansira. Nekoliko stotina miliona evra za karte po Evropi svima po Srbiji. Srbija bi se preobrazila za jednu deceniju i bio bi ogroman dobitak za sve.
Kim Song
Bojane Lalicu, nije svima neophodan lokalpatriotizam vaseg kova da bi se osecali Srbima. Zasto bi neko odlucio da se muci za dvesta evra sa evropskim cenama ako moze i drugacije da provede zivot? Da li ste onda vi vise Srbin ili vise luda (ne mislim nista licno) kada svesno prihvatate da se mucite u zivotu zarad... Cega? Ovim komentarom svesno ili podsvesno pozivate Srbe u svetu da ostanu u Srbiji i prihvate da ih muzu korumpirani politicari, nefunkcionalan sistem i nazadan mentalitet koji se drzi 'esencije' srpskog duha. Smatram da skoro svi treba da putuju (i cak da im drzava omoguci ako nemaju para) i cak da provedu neko vreme izvan svoje zemlje jer ce je jos vise zavoleti i uveriti se kakve nazadne ideje ljudi imaju. Tradicija nije samo nesto sto se cuva vec i nesto sto se razvija. Vecina ljudi u Srb. stalno ima razna misljenja o svetu bez da su zaista zagrebali po njemu, cak i bez putovanja. Uskogrudi nacionalizam Ne, patriotizam Da! Treba upoznati druge da bismo spoznali sebe.
Aleksandar Ignjatovic
Biti "covek" je patriotski izraz koji Bojana nije razradila u ovom tekstu ali je veoma jasna fraza onom ko zivi ili je ziveo u Berlinu ili Dubaiju. Pozdrav Bojana iz Dubaija.
Da Vlada Mir
Da, planovi koji svi u pocetku skuju.. Puno srece Bojana... P.S. Ponekada mi je iskreno zao sto su nasi muskarci takvi kakvi su, pa se puno devojaka poput Vas udaje za strance...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља