понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:03

Валтер, Милу, Ноле и још 300 Срба у Пекингу

Аутор: Зоран Богдановићпонедељак, 05.01.2015. у 08:15
Залеђено језеро у Пекингу Фото Ројтерс

Пекинг - Бата Живојиновић у улози Валтера, песма „О, Бела, ћао”, Бора Милутиновић звани Милу, Ноле Ђоковић, пријатељи Тито и Мао и бомбардовање кинеске амбасаде у Београду најчешће су асоцијације Кинеза на помен данашње Србије и некадашње Србије као бивше југословенске републике. Кинези, у сваком случају, увек позитивно реагују на помен Србије, док Србе сматрају правим пријатељима.

У априлу 2015. биће 18 година откако живим и радим у кинеској престоници. У прве три године боравка у Пекингу посетио сам Кинески зид најмање 140 пута, био у Забрањеном граду осамдесетак пута, у Летњој палати, Храму неба и Храму лама по шездесетак пута… Имао сам прилику да као туристички водич проведем драгоцено време на овим местима која су уврштена у највећа културна блага света.

Данас се многи који живе у Пекингу жале на лош квалитет ваздуха, гужве у саобраћају, велике промене у граду, а савет свима њима јесте да највеће туристичке атракције обилазе с времена на време и не остављају их да у њима уживају само туристи. Многи који сада живе у Пекингу прво су посетили овај град као туристи, посетивши управо ове највеће туристичке атракције. Такав је и мој случај.

 

Зоран Богдановић Фото Борис Богдановић

Као туриста, у Кини сам боравио давне 1987. године, затим 1988, и провео шест месеци 1994/1995, на свом двоипогодишњем путу око света. Десет година после првог боравка у Кини одлучио сам да овде започнем своју далекоисточну животну причу с Миленом, у то време својом девојком, а сада супругом и мајком наше двоје деце – ћерке Мије и сина Бориса, обоје рођених у Пекингу.

За ових 18 година у Кини радио сам у представниству фирме Јучи, а у време док је ЈАТ летео за Пекинг био сам и туристицки водич, окушао се у угоститељском бизнису, а пре 14 година покренуо сам приватну фирму “Старлинк ент. лтд “ која се бави извозом и увозом у Кину. Од пре пет година бавим се увозом сировина које се користе у индустрији челика.

У Пекингу тренутно има око 300 Срба. Пословни људи живе у модерним насељима или у дипломатским четвртима, а студенти и професори на универзитетима. Ова два света сусрећу се у неколико популарних клубова на Санлитуну: „Сузи Ванг”, „Спаркс Сију”, „Елементс”…

У годишњи календар Срба који живе и раде у Пекингу урезано је неколико важних догађаја: прослава Ускрса, фудбалски турнир „Милу куп” и тениски турнир „Чајна опен”, на којем већ годинама доминира Новак Ђоковић.

У Пекингу имамо Удружење „Србија и пријатељи” и Српско-кинески пословни клуб. Имамо и допунску школу на српском језику. Највеће традиционално окупљања Срба у Кини је у време прославе Ускрса. У Шангају се одржавају окупљања „Сербија парти Шангај”, а у Хонгконгу „Балкан најтс”. Могу се купити српска вина „Александровић”, паштета „пателина”, сокови „Нектара” и „Витаминке”, на Таобаоу плазма кекс и Павловићева маст, а има и црногорског „вранца”.

Најдужа традиција међу нашим људима везана је за фудбал – наши људи играју га једном недељно још од 1992. године. Нажалост, више нема српског ресторана, а никада нисмо имали ниједну специјализовану продавницу с нашим производима.

Међу нашим људима и странцима ретки су они који су овде стекли некретнине. Сада су оне достигле вртоглаву цену од 7.000 до 15.000 евра по квадрату. У Пекингу је 1997. године квадратни метар стана коштао око 600 евра али је и град изгледао другачије: тада је имао осам милиона бицикала, а данас има 5,5 милиона аутомобила – месечно се у граду региструје 50.000 нових аутомобила.

Данас је у Кини храна одлична и јефтина, интернационалне школе скупље су од оних у Швајцарској, гардероба се може купити по изузетно ниским ценама, али ће вас посета зубару коштати право богатство, као и одлазак у једну од двадесетак интернационалних клиника. Овде су компакт-дискови с пиратским филмовима лако доступни и коштају један до два евра, али је зато кафа у „Старбаксу” скупља него у Калифорнији, изнајмљивање станова кошта 10–15 евра по квадрату месечно, а пиво је скупље него у Барселони или Тел Авиву и за њега ћете, у осредњем градском клубу, морати да издвојите од пет до осам евра.

Кинези и даље корачају испред остатка света као најмногољуднија земља, са сунцем које се рађа раније него у многим другим деловима света. Овде је и средиште света, за који верују да се налази у центру Пекинга у Храму неба. Кинези живе вероватно најбоље године у својој пет миленијума дугој историји. Једино ће, у свом убрзаном свету, ове године вероватно међу последњима прославити прелазак из старе у нову годину. Из године коња прећи ће у годину козе и, вероватно због последњих припрема да следеће године преузму примат Америци као највећој економској сили света, Кинези су дочек Нове године „одложили” тек за 19. фебруар.


Коментари15
11470
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Karasicevic
Odlicno napisan tekst. Konacno cuti nesto pozitivno... Bravo za svih 300 Srba u Pekingu!
Jelena Pavlovic
Pozdrav Zorane, bravo za tekst!!! Sve najbolje
Dragan Bjelic
Dobar tekst, zanimljiva prica
Violeta Markovic
Moram da se nadovezem na prethodni komentar osobe, koja se pretstavlja kao 'bivši Milu'. Vrlo je zalosno procitati tako maliciozan komentar "bivseg Milu-a"na licnu ispovest jednog coveka, koji se, kako sam razumela bavi biznisom a ne spisateljstvom i koju tu cinjenicu vrlo otvoreno deli sa citaocima Politike. Gospodin Bivši Milu ocigledno ne raspolaze drugim kvalitetima, osim sposobnošću za neumesnim komentarima. Ukoliko je gospodin 'Bivši Milu' zaista proveo toliko godina u Kini, samo par godina manje od autora izvornog teksta, bilo bi pozeljno da nasu javnost upozna sa svojim spisateljskim vestinama. I zasto se gospodin Bivši Milu ne pretstavi imenom i prezimenom, kao sto bi uradila svaki pošteni komentator. Sto se Kineza tice, da nisu zadovoljni saradnjom sa Srbijom i Srbima ne bi Premijer Kine proslog meseca u Beogradu i ne bi inicirali sastanak 16 zemalja u Beogradu i ne bi najavili izgradnju svog najveceg projekta u Evropi...
bivsi Milu
Ovo nije istina sto je Zoran napisao, iako nemam nista protiv njega. Ziveo sam u Kini vise od 10 godina. Kinezi za nikoga nisu rekli nista lose (kad se predstavite kao Spanac oni vam pricaju o Nadalu, Real Madridu, itd). Dok je Sloba bio na vlasti, Kinezi su ga cenili (vlada i gradjani), a kada je otisao cestitali su novima na uspehu na izborima. Naravno nikada vam nece reci lose o vama ili bivsem rezima...kao sto se u Srbiji radi. Ovo sto Zoran pise je ono sto mi zelimo da cujemo, a ne realnost. Dosta su razocarani Srbijom, pogotovu nakon pocetka mosta i Kostolca gde su videli nasu nestrucnost i neozbiljnost. Mi u stvari nemamo nista da im ponudimo. Ovaj samopromotivni tekst Zorana je za zutu stampu nego za Politiku, a ako stvarno zelite da saznate nesto o Kini citajte tekstove bivsih Politikinih dopisnika iz Pekinga (npr Pera Mickovic, Moma Pantelic, pokojni Pera Ilic) koji sa dobrim izrazavanjem i tacnim cinjenicama opisuju zemlju, dogadjaje, licnosti i politicko/ekonomisko stanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља