понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:39

Сто евра за наручени твит или статус

Аутор: Јелена Кавајасреда, 07.01.2015. у 12:00

Сто четрдесет словних места за твит делује ограничавајуће, али Ким Кардашијан je и са мање успела да пошаље поруку и заради 20.000 долара. Толико је наводно добила да твитне о једном балзаму за усне који се наредних недеља очекивано продавао као алва. Њена сестра Клои за рекламу на „Твитеру” добија 13.000 долара, исто као глумац Џаред Лето, а Мајк Тајсон „само” 3.250, пише „Хафингтон пост”.

Познати су увек били згодни амбасадори бренда. Међутим, друштвене мреже дале су могућност и људима који нису познати широј јавности, али јесу звезде на интернету, да ову популарност уновче. Једна Американка са пола милиона пратилаца на „Инстаграму”, добила је прошле године нов „мерцедес” од 25.000 евра на трогодишње коришћење. Србија је као мало тржиште далеко од сличних аранжмана и наведених надокнада, али прати трендове у дигиталном оглашавању, па и овом „закупљивању” приватних профила.

Бојан Рендулић, директор дигиталне маркетиншке агенције „Фастбриџ”, каже да никада не условљавају такозване ендорсере да пренесу искључиво позитивну поруку. Корисници добију производ или услугу и имају слободу да пренесу искуство из прве руке.

– Ми избегавамо јавне личности. То јесте ефектно, али моћ друштвених медија је у томе да реални људи износе реално мишљење – каже Рендулић.

Наш саговорник додаје да блогери који су експерти за козметику, моду или технику, могу да зараде и неколико просечних плата.

– Али ако тек покрећете пројекат не заносите се да ћете моћи да живите од тога. Девојке које су у фокусу као модне блогерке заиста живе тај живот и опседнуте су модом. Њихов утицај је резултат великог рада – оцењује Рендулић.

Модна новинарка и блогерка Јелена Каракаш каже да су блогови постали приближни магазинима, па као и они имају огласне делове. Производе које добија не би назвала поклонима, већ узорцима.

– То није конкретна реклама, то је мој утисак о нечему, никад не бих радила нешто што се мени не свиђа – истиче Јелена Каракаш.

Драган Варагић, стручњак за пословну примену интернета, наручени блог наплаћује 200 евра, а дељење линкова на друштвеним мрежама још 100. Сто евра је, птврди он, и највећи износ који код нас може да се добије за твит или статус:

– Ефекти таквих ствари нису толики да бисте у Србији могли да наплатите више. Прича има смисла ако људи поверују у оно што је неко твитнуо. Дешавало да такође да је неко из чисте искрености изрекламирао фирму, па му је она после поклонила нешто.

У недостатку транспарентности да ли је нешто искрена похвала или наручен пи-ар (а може да буде и једно и друго), јављају се сумња и неповерење. Неки зато код сваког помињања бренда напишу да није плаћено помињање, што је чест случај на кулинарским блоговима. Многи негодују што им се на „Твитеру” пречесто нуде чајне кобасице, а има и оних који се отворено нуде да рекламирају нешто, питајући се како су само њих заобишли.

Марко Марјановић, који на „Твитеру” има поприличан број пратилаца, признаје да му је новац нуђен, али не често, „између осталог због тога што је његов став према овој теми познат на мрежама”. Он сматра да је потпуно легитимно да брендови на личним профилима „закупе простор”, као што могу на ТВ.

– Ствар је у томе на који начин се то ради. „Word of Mouth” маркетинг се ослања на то да ћете више веровати пријатељима на друштвеним мрежама него плаћеним огласима. Да ли људи који дају простор на својим профилима нарушавају то поверење? Моје мишљење је да губе на кредибилитету својих речи које следе неком другом приликом после плаћеног твита. Наравно да нисте у обавези да испред твита напишете да је плаћен твит. Поента је да то неће нико урадити, а једина је исправна ствар – каже Марјановић и напомиње да ни компаније не могу да буду сигурне како ће порука бити пласирана, јер неко може данас да рекламира један производ, а већ сутра конкурентски.

И Марко Цветковић, маркетинг менаџер и блогер, каже да би било фер навести да су твитови спонзорисани.

– Кад можемо ми блогери, зашто не би и твитераши. Тако првенствено поштујемо читаоце, пратиоце, али и штитимо свој интегритет, јер није срамота радити и зарадити. Уколико то не напишемо, а сваки такав текст је провидан, можемо да изазовемо контраефекте – сматра Цветковић, који процењује да се цене за објаве на блогу крећу од 50 до 500 евра.

Андријана Вешовић, графичка дизајнерка која се прославила илустрацијама на „Твитеру”, сматра напротив да није потребно наглашавати да је садржај спонзорисан, јер је „очигледно и нико то више не крије”.

– Увек ће бити тога да неки бренд некоме пошаље пакетић производа да га слика и рекламира. Паметни људи траже паре за то. Што не тражити кад си у тој позицији. Ја немам плаћене твитове у којима шерујем линкове патика или чајне кобасице, вегетаријанац сам, али то неки вегетаријанци раде. Наравно, имам пројекте за које сам плаћена, које волим да поделим, јер сам уложила неки труд – каже девојка на „Твитеру” позната као Зомбијана.

----------------------------------

Легализовано заговарање

Са жељом да легализује „одомаћени занат скривеног заговарања на интернету”, пи-ар професионалац Драгана Ђермановић основала је „BeeShaper”. Овај алат омогућава корисницима друштвених медија да отворено промовишу брендове које воле, и да зараде.

– Људи са хиљадама пратилаца на различите начине уводе нове производе, а ми као њихови пријатељи не знамо намере. То није фер и штетно је за јавни дијалог на интернету. Заборавља се да је интернет један од најмерљивијих и најтранспарентнијих медија. Желим да људи који су пасионирани љубитељи бренда добију прилику да те брендове представе, али и обавесте пријатеље да су за тај статус плаћени – каже Ђермановић.

----------------------------------

Наш закон још не регулише промоције на мрежама

Британско регулаторно тело за заштиту потрошача ОФТ покренуло је прошле године поступак против агенције која је плаћала блогере да пишу лепо о клијентима, не откривајући да су спонзорисани, јер се то сматра обманом.

У организацији ИАБ Србија, која се бави промоцијом дигиталног оглашавања, кажу да се наш закон још не бави темама промоције на приватним профилима на друштвеним мрежама и да је на корисницима мрежа да раздвоје маркетинг од објективне поруке.


Коментари0
3c16c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља