среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16

Живот дат на вересију

понедељак, 05.01.2015. у 22:00
(Фото „Архипелаг”)

Нови роман Ласла Блашковића (1966), песника, романсијера, приповедача и есејисте – „Разбрајалица”, објавили су „Архипелаг” и Завод за културу Војводине. Роман је велика прича о Новом Саду. Одређена у поднаслову као „октопод-прича” – „Разбрајалица” се грана у неколико моћних рукаваца које писац вешто води. Блашковић је добитник награде Друштва књижевника Војводине, „Борислав Пекић”, „Бранко Ћопић” и „Стеван Сремац” за прозну књигу године. Проза и поезија Ласла Блашковића преведена је на енглески, француски, немачки, мађарски, пољски, румунски, словачки, украјински, македонски, бугарски и словеначки језик.

Свако поглавље почиње с неколико речи (реченица), које се настављају. То је прича у причи, роман уроману.

Када се наречени стихови споје, добија се садржај, односно песма која има свој узбуђујући ритам, своју заразну нарацију, која ће читаву, на први поглед, дисперзивну и распрскавајућу сторију, учинити питомом, причљивом...

Свако поглавље романа почиње, или је насловљено, двама римованим стиховима, углавном посвећеним двојици српских експресиониста... Када се прочита садржај романа може се наслутити својеврсна поема, химна некадашњем бескрају. У центру приче јесте историја обичне породичне скупине, у исто време ординарне и суматраистички недостижне, недоречене. Каква је, уосталом, било која друга, срећна или несрећна, углавном, подобна за роман, и каменовање, у причи. Замисао је амбициозна: попут бројгеловске слике, приказати истовремено, симултано, наративно дејство, туште и тма прича, мноштво жанр-сцена које делују, наизглед, независно, а у исти мах, творе јединствену, ма колико разбијену и несагледиву – целину...

У поднаслову стоји „октопод-прича”. Какав је то октопод са 54 главе?

Тај, на пример, обично осам ногу има. Како је рекао Васко Попа, и како сам ја уплео најмање осам тзв. наративних токова, обједињених једним брахикефалним, затуткалисаним повесмом, што ће рећи, мојом блесавом главом, разгоропађених осам наративних уличица, које сам могао само да пустим, необуздане, да посегнем за неким од њихових убиствених таласа. То је октопод са обично осам ногу (како то понавља песник), и са осам ногу, то јест, осам наративних рукаваца, око којих се плете једна главата прича, која ће нам, на концу, показати све. Или ништа.

У књизи, мозаички, пратите судбину више јунака. Шта те приче спаја?

Једна разобручена, дифузна, распрскавајућа, а опет уједињена, јединствена судба. Руком изабрана могућност, живот дат на вересију.

Повремено користите цитате из филмова, кафанских песама, литературе. Каква је њихова функција?

То ме је занимало одвајкада. Имам књигу која се зове „Крај цитата”. Оно, када сам се нагнуо преко ивице огледала, на чијем дну снатре речи Ролана Барта, његов килави цитат: „Шта ли је, дакле, наше лице, ако није цитат?”

Има томе десетак годиница, играо сам фудбал са децом, када ме упиташе, задивљени, могу ли да прескочим неку рупу, издубљену, рецимо, гасних цеви ради? Када одговорих потврдно, скочих као змај, дочекавши се на крте ноге, попут каквог изобличеног балетана. Дежурни лекар сумњао је да се спреман за Ен-Би-Еј, а ја сам храмао следећих годину дана. Али, када сам смислио и устоличио лик у новој књизи (који је био ћопав, озлеђен сапунасто), лако сам се сетио своје повреде, изнебуха цитирао сопствени ужасни осећај. Схватио сам да сам спреман за обрнуте ствари. Вабио сам причу из живота, која би се наместила у неку сличну, животну. Обрубљену предоченим, а већ виђеним, епизодама.

Коначно, то је једино што ме интересује.

Кључно питање гласи: да ли шизофрено цепање личности води у лудило, или је то цепање атома. Који вам је одговор ближи?

Интересује ме онај стрми час: тренутак када се распадате. Делите се као мрвљива стварчица. Очигледно, тешко је оценити степен сопственог пораза.

Мађарска, кажете у роману, имала је адмирала Миклоша Хортија, а није имала море. То је сада и судбина Србије?

Мађарска је, барем, имала Панонско море. Имали смо га и ми, само се не сећамо. Пре неколико годиница, било је потребно, у Загребу, образложити причу о Србији као земљи која је изабрала литерарну тему о Мeдитерану, што је Хрвате увредило, јер наша домаја, губитком заједничке земље, наводно, није више, рецимо, медитеранска земља. У реду, можда је и тако. Али, предочавао сам ускопишћенима, српска је литература, гдегде, изразито медитеранска (Јован Христић, Иван Лалић). Елем, није реч о географској пристрасности, него о причи о којој сањамо, без обзира што су сви, живи, побегли ко зна куд...

Девојка која ми је опонирала, беше родом из Дубровника, рече ми да предложена српска тема о Медитерану може да се схвати као наговештај агресије на фантастичне пределе о којима би сваки Србин сањао. Ја видех сопствени сан, па рекох, храбро, патриотски и губитнички, како је дечко, Лаци, сасвим океј, премда му је њушкица на све свикла... И још да, узмемо ли за литерарну тему, рецимо – цунами, аутоматски, инсистирамо на агресији према, рецимо, Индонезији или жутокљуном Јапану.

Прозни писац није могао да побегне од песника?

Нисам се ни трудио да збришем. Интересује ме само поезија. Рекао сам то безброј пута. Ако сваку бедну, животну причу успем да сагледам као поезију, онда сам завршио причу. За уши ухватио склиску твар.

Зоран Радисављевић


Коментари1
c3735
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljupco pavlovski
to je to. Inace, pre nekoliko meseci, posle sudska rasprave, gde sam branio jednog opozicionarskog poslanika u sobranju rm, neki novinar ili snimatelj, mi je dostavio knjigu Prica o malaksalosti, na makedonskom prevodu. Vidi se, inetr alia, lep uticaj Borhesa, ali i prelepi talenat i njegova rigorozna podredjenost odredjenom literarnom konceptu. Procitao sam i jedan drugi intervju. Za sada, na zalost, nemam uvid u ostala dela, ali, uskoro ce se to promeniti.Ono sto je O.Paz reako o Borhesu, pretpostavljam da u celosti vazi i za L.Blaskovica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља