Некада су утешно звучали аргументи да незапослена особа има више времена да позитивно поради на свом здрављу: да вежба и шета, да код куће кува здраве оброке и не једе брзу храну, да остави пушење... Овакве тврдње које су се чак нашле и у неколико медицинских студија, најновија рецесија је послала – у историју.

Незапосленост лоше утиче на здравље, једини је закључак студије коју је недавно објавила америчка Национална служба за економска истраживања, а причу о томе је објавио „Њујорк тајмс”. Незапослени добијају у килограмима, мање се баве физичком активношћу, а међу њима је значајно већа смртност због злоупотребе таблета за отклањање болова и седатива. Објашњење је да је ова рецесија другачија, јер дуго траје и најтеже је погодила оне који се баве физичким, мануелним радом.

Да незапослени не губе само посао већ и здравље, за „Политику” потврђује кардиолог и начелница Центра за хипертензију Клиничког центра Србије професор др Весна Стојанов, која каже да када су се пре неколико година распале четири банке, у ординацији је била суочена са инвазијом жена у педесетим годинама, које су остале без посла, а стигле су због високог крвног притиска, кардиолошких тегоба, бола у грудима, гушења...

– И данас памтим како сам постављала дијагнозе коронарне болести, а највећи број је имао проблеме са високим притиском. Сваки губитак посла, као и неизвесност око тога да ли ће неко сачувати своје радно место, страшно ремети здравље. То изазива огроман стрес који повећава број кардиолошких болесника, али је међу њима и већи број астматичара. Жене које су изгубиле посао пре пет година и данас су моји пацијенти – наводи наша саговорница.

Али, кардиолошке методе нису довољна терапија, нарочито када се у Србији број незапослених не смањује.

– Многи пацијенти које лечим од високог притиска, паралелно су и на психотерапијским третманима. Та хипертензија није права, али ће током времена прећи у праву болест. Србија није Америка. Тешко је очекивати да ће људи без посла почети више да вежбају и здравије да се хране – примећује др Стојанов.

Она додаје да је истина да понекад незапослена особа изгуби килограме, али то се тешко може сматрати позитивним ефектом.

– То је сасвим други механизам губитка тежине: људи су смршали од бриге, а вредности холестерола и триглицерида су им повишени, јер се нездраво хране. Неки су изгубили на тежини због проблема са штитастом жлездом – каже наша саговорница.

Нова америчка студија је утврдила да чак 57 одсто незапослених више времена проводи седећи – пред компјутером, на интернету или гледајући телевизију. Само трећина незапослених је казала да вежба више или бар исто као и када су имали посао. Друга студија, која је трајала 20 година и пратила 13.000 особа, које су једном или више пута остајале без посла, објављена у часопису „Archives of Internal Medicine”, утврдила је и да ризик од инфаркта срца расте са сваким следећим периодом незапослености. Нарочито остајање без посла више пута има дуготрајни негативни учинак на срце. Разлика између особе која је, на пример, губила посао више од четири пута и оне која није била незапослена је упоредива са разликом у здрављу пушача и непушача или између особе која има дијабетес и некога ко је здрав.

У последњем истраживању здравља у Србији, спроведеном током 2013. године, иако нема директних показатеља везе између велике незапослености и здравља, наводи се податак да је за само шест година за 13 одсто повећан број становника који су изјавили да су били изложени стресу, па се чак 56,5 одсто становништва жали на стрес. Осим тога свака друга, одрасла особа има висок притисак или потенцијалну хипертензију. Фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно бави се само 8,8 одсто становника Србије, а др Милица Николић-Урошевић, специјалиста опште медицине из београдског Дома здравља „Врачар”, сумња да међу њима има незапослених.

– Без обзира на одједном настали вишак слободног времена, незапослени немају жељу да шетају, вежбају или да се друже. Напротив седе по цео дан, једу брзу храну, а за нас је карактеристично да много више пушимо када имамо слободног времена него када смо запослени. Жале се на депресију, тврде да су се потпуно изменили – постали нерасположени, забринути, не могу да спавају, осећају се бескорисним. Чешће без посла остају жене, а оне не могу да прихвате да ће сада бити само домаћице – каже др Николић-Урошевић.

Ова докторка каже како малтене код сваког незапосленог пацијента дође тренутак када покуша да их пошаље код специјалисте психијатра, али они то одбијају.

– У Србији није заживело уверење да је психијатар специјалиста као и сваки други и да им може помоћи, али се зато пацијенти лече сами, јер и даље могу да узму лекове за смирење без рецепта – истиче др Николић-Урошевић.

Када изгуби посао, човек губи и здравствено осигурање, па и болестан одлаже одлазак код лекара или одустаје од лечења, а одређене болести се код њих касно откривају.