субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38

Преовлађује проза хладне крви

Аутор: Зоран Радисављевићпонедељак, 12.01.2015. у 22:00
(Фото Томислав Јањић)

Нову књигу прича Данила Николића (1926), под насловом „Једна упорна успомена”, објавила је издавачка кућа „Вукотић медија”. Николић је аутор неколико књига приповедака: „Повратак у Метохију”, „Списак грешака”, „Проветравање владара”, „Улазак у свет” и неколико романа: „Власници бивше среће”, „Краљица забаве”, „Фајронт у Гргетегу”, „Јесења свила”, „Коректор”, „Списак будућих покојника”... Добио је неколико наших најугледнијих књижевних награда: „Нинову”, „Иво Андрић”, „Вељко Петровић”, „Бора Станковић”, „Меша Селимовић”, „Бранко Ћопић”, „Стеван Пешић”, „Златни крст Кнеза Лазара” за животно дело.

Нову књигу прича називате „збир урамљених слика”. Реч је о сликама из детињства и младости, које сте провели у Метохији?

Урамљивање, понекад, није весео рад. Не могу се без сете, па и бола, стављати у рам слике које се дуго носе у џепу крај срца, или у новчанику.

Књига говори о давно прохујалом добу, о једном потпуно другачијем времену. С носталгијом пишете о том времену?

У том ишчезлом свету било је и оних који су слутили велике промене у животу, духовном и телесном. Запамтио сам и записао: да ће човек прстом брда померати, али себе ни на једно жељено место неће моћи поставити; да ће га учити неуки, лечити болесни, а давити слаби; да ће се стидети онога чиме се поносио, и обратно; да ће памтити оно што му се не памти, а заборављати оно што му се не заборавља; да ништа неће бити далеко од очију, али ће све бити далеко од срца.

Променио се и језик, нестале су речи: огњило, цеђ, сач... У моди су нове: релаксација, целофан, инфаркт... Кварење језика се наставља?

Свако раздобље има неке своје речи, које га карактеришу. Било је: отаџбина, част, Бог. Па је дошло: директива, ликвидација, реакционар. Сада: санкције, притисак, угроженост. Свему ономе што не ваља, придружило се одстрањивање будућег времена: „Можда дођем... Можда купим... Можда полудим...” То није само утицај страних језика, то је страх од поремећености света, од нестабилности. Отуд све црно и у одевању.

Иако сте рођени у Сплиту, ваш завичај је Метохија – Витомирово и Пећ. Шта вас све везује за завичај?

Туга...

У једној од прича, написаној 1976, наслутили сте да ће нам за одлазак на Косово и Метохију требати пасош?

Та прича, „Списак грешака”, објављена је 1976. године код Војводића, у „Слову љубве”, а написана крајем 1974, месец-два пошто је донет злогласни, антисрпски Устав. Отуд нешто злослутно у тестаменту мога јунака, који је кћерки рекао: „Да ме сахраните у Белом Пољу, код Пећи, макар и за мене мртвог морали вадити пасош.”

Од 1912. до 1999. у Пећи, и на читавом Косову и Метохији, траје један те исти сукоб. Откуда толика нетрпељивост између Срба и Албанаца?

Због стомака у коме су глâди. Због имања и имовине. Јер, са албанских гудура и планина нису силазили у врлети и пустаре, него ка плодним равницама око метохијских река и косовских божура. Тамо су њиве и са њих жито, стока и од ње млеко, вуна, кожа и месо, шуме и од њих дрва, за грејање и за градњу... О разним злоделима писао је још 1862. дечански архимандрит Серафим Хаџи Ристић у књизи „Плач Старе Србије”. Тражио је од равнодушне Европе да заштити оно мало његовог народа, оне који су остали после Велике сеобе... У време моје младости, писао сам већ, владали су нормални комшијски односи. Никад у нашој кући, па ни у селима око Пећи, нисам чуо ружну реч о Шиптарима, што је њихово изворно име. Мржња је новијег датума. Али је много старије правило: Алах на устима увек даје више од Исуса у души. Мржња се јавља, и делује као седатив, код свих који су нешто лоше урадили другима. Било да су отели, издали, преварили, или напустили свој род, своје обичаје, свој језик, своју веру. „Заробили себе у туђина”, каже Његош.

Волите да кажете да „писац увек измишља истину”. У којој мери користите фантастику у вашој прози?

Треба стално цитирати Достојевског: „Нема ничег фантастичнијег од стварности.” У том смислу сам реалистички писац. Али, стварност коју сам сликао је као унутрашња болест. Не може се ни видети, ни опипати. Али, организам реагује, даје знаке болести... Фантастика, сматрам, говори о нечем немогућем. Као што је мој јунак говорио о пасошу за себе мртвог, у сопственој земљи. Писац, на основу неких сигнала, готово безначајних чињеница, измашта нешто што временом постаје сушта истина. На пример: „Ових дана су Кинези из Пећи, Истока и Дренице закупили целу јужну падину Мокре горе, да би обновили шуме и гајили проређену дивљач...”

Опширност је, каже један од ваших јунака, знак лошег приповедача. Шта је данас модерна приповетка?

Често цитирам стих дивног песника Светислава Мандића: „Прастар и грешан као Тицијан.” Па ћу, можда, погрешити у процени. Добијам још увек неколико наших књижевних часописа, успевам да прочитам понеку причу. Ону која ме, као врхом удице, закачи својим почетком... Данас преовлађује проза хладне крви, лишена осећања. Није ни чудо, јер влада пословни дух, онај који не трпи осећајност. Знате већ како вас, као маљем, ударе рекламом усред драме, филма, серије, кад сте се свим својим бићем унели, препустили... Ни пре, нити после, него баш усред, право у срце и мозак. То, као подземна струја, влага, разједа и причу, толико да неке личе на бљештаво упаковану празнину.

Природу све више уништавамо... Питате се шта ће деца ваше деце гледати, где пливати, шта слушати, чему се дивити...

Зато што смо загадили толике воде, уништили толике птице, сасекли толике шуме. Природа ће нас усмртити својом смрћу, понављам по стоти пут!

Страствени сте риболовац. Одлазите ли још на пецање?

Често... Сваке друге ноћи. У сну.


Коментари5
aacda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Rosic
Nasa deca treba da uce reci Danila Nikolica napamet,i da ih prenesu svojoj deci,i tako redom,hvala Danilu,i Politici,pozdrav.
Dragana Rosic
Nasa deca treba da uce reci Danila Nikolica napamet,i da ih prenesu svojoj deci,i tako redom,hvala Danilu,i Politici,pozdrav.
Miroslav S
Tačno. Kroz Danilove žile danas teče poezija bele kafe.
Es. Ku.
Pošteno do koske. Kao mladež na duši stasaloj, podno arkade Prokletija, sa osoje Mokre Gore. Ali, ja znam za Vitomiricu(!), a ne Vitomirovo(?) kod Peći...
Radmila Tomasevna
Jos jedna knjiga velikog pisca da obraduje citaoca jezikom,dusom,osecanjima.Neke od knjiga Danila Nikolica nikada nisam zaboravila:Fajront u Grgetegu,Jesenja svila...Slika Metohije?Pamtim bedu ,podjednaku,i Siptara I Srba.A I u jednih I drugih po desetoro dece.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља