уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Телеком смо већ потрошили

Аутор: Александар Микавицачетвртак, 15.01.2015. у 08:15
Пре четири године за пакет од 51 oдсто компаније тражено је минимум 1,4 милијарде евра (Фото А. Васиљевић)

На питање, да ли треба да продамо „Телеком”, на евентуaлном референдуму већина би највероватније заокружила – не. Противници продаје би као аргумент навели да је „Телеком” фирма број један на тржишту по броју корисника, апсолутни лидер у домену фиксне телефоније са тржишним учешћем од 95 одсто, послује с профитом... Стоји и чињеница да је садашњи премијер Александар Вучић, тада у улози опозиционара, 2010. године био против продаје државне телекомуникационе компаније, али је у експозеу јула прошле године најавио да ће већина предузећа у државном власништву бити приватизована, укључујући и „Телеком”.

Упућени су уверени да ће „Телеком” бити продат до краја 2015. године. Не зато што Вучић очекује да ће за њега сада моћи да се добије „највећа цена у историји коју је ’Телеком’ могао да добије”, већ зато што смо будуће паре од „Телекома” – потрошили.

Годишње рате за отплату државног дуга, који је премашио 22 милијарде евра, све су веће. Обавезе ће се у 2015. приближити суми од шест милијарди евра. У 2017. премашиће и седам милијарди евра. Треба имати на уму да се вредност БДП, свега што створимо у току једне године, већ годинама врти око 30 до 35 милијарди евра, што значи да је Србија високо задужена земља. Дoдуше, чланови Фискалног савета напоменули су да продаја „Телекома” неће смањити дефицит државног буџета. Она би, без додатних мера, само једнократно зауставила раст јавног дуга, који ће до 2017. достићи 85 одсто БДП.

Милан Р. Ковачевић, консултант за страна улагања и редовни члан Научног друштва економиста Србије, убеђен је да је одлука да се прода државни капитал у „Телекому” донета највише због потреба владе за новцем.

– Спекулисање са ценом која ће се добити има само популистички смисао, јер се са типовањем боље цене лакше прихвата продаја – сматра Ковачевић. – Противника продаје има још много, иако у њиховим противљењима нема поређења економских ефеката одржавања државне својине и продаје.

Ковачевићу се чини да „’Телеком’ није на најбољи начин стављен у излог за продају”. Подсећа да је његов капитал продаван, па поново купован, а да, нажалост, рачун о томе није сачињен, нити смо научили лекцију. У међувремену милиони грађана бесплатно су стекли 27 одсто гласова у његовој скупштини, али су они, практично, обезвлашћени. Избегава се берзанско тестирање цене акција и капитала „Телекома”. Петину свог капитала има сам „Телеком”.

Професор београдског Економског факултета Милојко Арсић наводи више разлога због којих „Телеком” треба продати, али да се кроз приватизациони уговор заштити јавни интерес у области телекомуникација, а то првенствено подразумева да се адекватно реши питање власништва и приступа телекомуникационој инфраструктури. Мисли да је већа цена могла да се добије у преткризном периоду 2006–2007. године, јер је светска привреда била у снажној експанзији, а телекомуникације на историјском врхунцу. Сада имамо умерени опоравак светске привреде, а профити у телекомуникационим компанијама су мањи, па су и цене по којима се продају компаније ниже.

– Пре кризе цео „Телеком” вредео је 3-3,5 милијарди евра, док је сада његова вредност мања од три милијарде евра – сматра Арсић. – Можда је могуће да се за 51 одсто власништва добије нешто већа цена од оне коју је добила претходна влада, али сумњам да се може добити много више.

Пре четири године, кад је влада Мирка Цветковића понудила ову компанију на продају, процењено је да вреди око 2,2 милијарде евра. За пакет од 51 одсто тражено је минимум 1,4 милијарде евра. Једини понуђач, аустријски „Телеком” понудио је 950 милиона евра у кешу и остатак за инвестиције, па је тендер пропао.

Ненад Гујаничић, пројект менаџер „Вајс брокера”, указује да се прича око „Телекома” у широј јавности свела на сирово питање – продати га или не. Јасно је, каже, да ова компанија у актуелном стању не може дуго успешно пословати, али свакако није једино решење продати контролни пакет акција.

– Компанији је неопходна корпоративизација, док би најбољи модел приватизације била иницијална понуда акција на берзи која би омогућила њен даљи развој, али и развој тржишта капитала од кога би имали користи сви грађани наше земље – сматра Гујаничић. – Веома добар пример за ово је еволуција хрватског „Телекома” којим сада управља „Дојче телеком”.

Гујаничић тврди да су сада услови на глобалном, па и домаћем тржишту акција, свакако бољи. Али, то не гарантује да ће сад понуда бити боља, будући да компанија у међувремену није листирана на берзи. Он сматра да би прогнозирање цене за наш „Телеком” могло да буде извесније после завршетка процедуре приватизације словеначког „Телекома”, чије се окончање ускоро очекује. Он верује да ни ове године за 51 одсто акција неће бити могуће добити знатно вишу цену од 950 милиона евра, колико је пре четири године понудио „Телеком Аустрија”.

-------------------------------------------------

Како потрошити паре

Актуелна власт обавезала се јавности да паре од продаје „Телекома” неће потрошити на покривање дефицита, а шта о томе мисле представници стручне јавности?

Милојко Арсић каже да се новац од продаја „Телекома” може употребити за финансирање јавних инвестиција, текуће потрошње или за враћање старих кредита.

– Која је од ових могућности најбоља, зависи од односа стопе приноса на инвестиције, каматних стопа по којима ће се држава задуживати у будућности и каматних стопа на старе кредите – напомиње Арсић. Сада су нам познате само каматне стопе на старе кредите, па стога није могуће препоручити које је најбољи начин употребе средства. Ако каматне стопе у будућности буду ниске, тада је оправдано да се врате скупи кредити, а да се инвестиције и текућа потрошња финансирају задуживањем. Ако каматне стопе буду високе тада је најбоље да се средства употреба за финансирање инвестиција, а делом и за финансирање текуће потрошње.

По мишљењу Милана Р. Ковачевића, велики је ризик да ће новац отићи за јавне расходе. Јер је, упркос причама о чврстим плановима консолидовања јавних финансија за коју сврху су до сад узете паре од пензија и плата, скројен само буџет за 2015. годину. Нажалост још нема ни пројекције јавних прихода и расхода за било коју наредну годину. Остаје неизвесан темпо реформи и рок кад ћемо се вратити на одрживи довољан привредни раст.


Коментари14
1465f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan milenkovic
Telekom nije carobni stapic: spoljni dug Srbije u avgustu 2014. bio je 26 milijarde evra; Srpske devizne reserve krajem oktobra 2014 bile su 12 milijardi evra, a Svetski Ekonoski Forum je svrstao Srbiju na 94 poziciju od 189 zemalja; 1.Srbija mora da veze dinar za euro; 2. da eliminise korupciju I kriminal; 3. Srbija MORA da poveca IZVOZ, narocito: poljoprivredno-prehrambene proizvode; iz oblasti energetike I informacione tehnologije… Da bi to ostvarila, Srbija MORA da saradjuje sa svim zemljama u svetu koje rade u interesu Srbije I ono sto je najbolje za buducnost srpskog naroda!
Vukasin .
Sta znaci ovaj naslov, vec smo potrosili svoju firmu koja je tu, radi, otplacuje uspesno svoje dugove i izbacuje profit svake godine? Kakva je to manipulacija? Potrosili smo sve promasene ideje neoliberalne ideologije koja nalaze da sve treba prodati, ukinuti carine za uvoz spolja i liberalizovati sva poslovna pravila i ukinuti svu drzavnu protekciju. Tu ludacku kosulju, kako kaze profesor Dusanic, treba skinut sto pre moguce. Koliko sutra.
Bujke Bujovic
Telekomunikacije su pouzdano los biznis! Zbog toga zapad pokusava da nas oslobodi te lose stvari koja donosi samo tricavih 300-400 miliona eura godisnje. Tipujem na Dojce telekom jer je sve pokupovao u oklini (Hrvatska, Rumunija,...). Austrijski telekom je deo Vodafona, (mozda je zato dolazio britanski ministar.).
Ima nade
Nama Telekom donosi štetu a strancima profit,mi smo Telekom potrošili a oni ce tek da ga troše,mi smo vispreni a oni naivni, mi zaradjujemo a oni rade u korist svoje štete,mi se razvijamo a oni propadaju,nama svice a njima smrkava...
malina malinic
Jel moguce da neko daje primer hrvatskog Telekoma u vlasnistvu Dojce Telekoma danas, kao doabr primer? Za koga dobar, za Dojce i Nemce, ili za Hrvate i Hrvatsku? Gde god je Dojce Telekom dosao u ovaj region, pratile su ga ozbiljne lokalne i medjunarodne otpuzbe za korupciju i mito. Pa onda dodje masovno otpustanje kadrova, tako da u Nemackoj na 1000 gradjana imaju 40 operatera podrske, dok u novokupljenim telekomima imaju do 20. Cene usluge su svuda skocile po tri ili vise puta. Pogledajte samo cene interneta u Makedoniji ili Crnoj Gori. Ko dade ovim nasim profesorima ekonomije i konsultantima diplome uopste...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља