четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:48

Против такозваног сурогат материнства

Аутор: Мишa Ђурковићпетак, 16.01.2015. у 08:15

Ако човек узме у руке преднацрт треће књиге новог грађанског законика који се односи на породично законодавство, помислио би да живи у некаквој Шведској, Финској или некој сличној економски просперитетној, уређеној држави, у којој је највећи задатак да се не заостане у усвајању „најмодернијих” друштвених, правних и медицинских техника за регулацију живота. Живимо, међутим, у земљи која планира да прода последње остатке породичне сребрнине како би одложила банкрот за још неколико година, у којој владавина права више не представља ни идеал, а камоли реалност и у којој су основне демократске и људске слободе поново угрожене. Да не помињем разваљено основно и високо школство, генерације пинкоидних тинејџерки које се надмећу у разголићеном сликању како би добиле што више лајкова на „Фејсбуку”, и пре свега физичко одумирање становништва: просек старости популације је прешао 41 годину, а током 2013. рођено је најмање беба у новијој историји Србије.

У таквој ситуацији, писци поменутог нацрта сматрају да родитељима треба додатно смањити права на контролу своје деце. Они настављају „реформу породичног законодавства”, која је започета после 2000. са изразитом тенденцијом све већег мешања државе у породичне односе, и која је, такође, одговорна за пад наталитета у Србији. Мера потпуне забране телесног кажњавања деце, која би дефинитивно увела анархију у породичне односе, изазвала је већ велике полемике у јавности. Међутим, једнако опасна и проблематична мера увођења медицинског и правног института сурогат материнства, нажалост, остала је потпуно по страни. Штавише, када се у јавности појаве написи о томе изразито су позитивни, а анкетирани стручњаци нам представљају то као да је реч о последњем крику моде који ваљда још само ми нисмо усвојили. Ситуација је потпуно обрнута.

Такозвано сурогат материнство (СМ) је једна од најконтроверзнијих тема у савременој биоетици, која је повезана са читавим низом проблематичних питања и последица. Најпре треба рећи да је оно стриктно забрањено у највећем броју земаља, а да је дозвољено у мање од десетак држава, укључујући и неке чланице САД. Француска га нпр. стриктно забрањује и сузбија и тек од скоро постоје притисци да се некако легализују случајеви њених држављана који су изнајмљивали мајке у трећем свету. Немачки судови су јасно стали на становиште да је сурогат материнство кршење првог члана Устава који одређује да је људско достојанство неповредиво. Они се позивају на основни и најјачи аргумент против СМ, а то је да људско биће не може да буде предмет уговора. Са сличних позиција наступају и традиционалне цркве, па Римокатоличка и помесне православне цркве оштро забрањују и осуђују такве појаве као супротне природи и моралу, чак и кад се остварују без новчане надокнаде.

Чак и ако изузмемо религиозну тачку гледишта (а што не би требало, јер се огромна већина наше популације изјашњава као верујућа), постоји читав низ убедљивих аргумената против увођења СМ у Србији. Пођимо од свести о томе у каквом друштву живимо и биће нам јасно да чак и ако се искључи материјална надокнада, у пракси то нико неће поштовати. Отвориће се огромна бреша проблема пре свега у вези са искуством Индије и Украјине које су постале простор такозваног фертилног сурогат туризма. Парови из богатих западних земаља иду у ове земље изнајмљујући сурогат мајке. Дакле неке жене зарађују тако што изнајмљују своју утробу па се овакви аранжмани с правом пореде са проституцијом. Деца постају роба која се производи и којом се тргује. Постоје надаље многобројни проблеми око тога ко је детету мајка. Познати су неретки случајеви да је сурогат мајка након порођаја одбијала да преда дете и да „испуни уговор”. Цео аранжман изазива трауме и код детета и код жене која га је изнела.

Крајње је проблематичан аргумент заступника ове мере како ће она наводно да побољша популациону политику Србије. Читав вредносни модел и модел породичног законодавства који писци овог нацрта заступају управо је и довео до драматичног пада наталитета. Ово свакако није пут за његово повећање, што се може видети и по искуству земаља које су увеле СМ. Треба напоменути да се један од писаца и главних промотора новог закона, професорка новосадског правног факултета Гордана Ковачек Станић, експлицитно залаже за увођење сурогат материнства и због могућности да хомосексуални парови на тај начин сутра добију своје потомство.

Дакле, господо политичари ако заиста хоћете да радите на обнови популације у Србији, и ако не желите да ова земља постане простор колонијалног биоетичког сурогат туризма, одбаците у тоталу постојећи нацрт породичног дела грађанског законика, и уместо постојеће формирајте комисију од мање либералних и прогресивних правника, која би дала закон који ће вратити достојанство породице, и забранити опаке експерименте као што је сурогат материнство.

Виши научни сарадник, Институт за европске студије


Коментари59
a3977
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Brankica L.
Ovde je ipak reč o još "prava" za bogate, još načina na koji mogu tretirati siromašne - iznajmljivati ih da ti rode decu, platiti za organe....sve se to kosi sa osovnim ljudskim pravima. @Dragan-Pik-lon Todorovic - u, treba vam brdo para kako napisaste da to realizujete. O tome i jeste reč. O siromašnim ženama koje tuđu decu rađaju iz muke, jer nemaju para za život. To je izrabljivanje gospodine. To je i protivustavno, kloristii tuđi težak položaj da ostvarite svoje interese. To je strašno. Čitala sam da je u Irtaliji majka rodila ćerkino i zetovo dete i to mi je i razumljivo. Baka je i radi to iz ljubavi. Ali iznajmiti siromašnu ženu da rodi dete mi je neprihvatljivo. Jednostavno neprihvatljivo. Ako neko hoće da radi iz humanih razloga, u redu. Ali nikako trgovina. Ali ovde nije reč o tome. Reč je o kupovini utroba siromašnih žena. Baš me zanima gospodine, da li ostaju u kontaktu sa tim ženama, kako rekoste da se preporučuje u SAD?
Starac Milija
Voleo bih da pitam promotere surogat materinstva da li bi oni voleli da su dete koje je rođeno u i iz ljubavi, ili da ih je "neka nepoznata žena" rodila. Da li bi voleli da su voljeni i prihvaćeni od svojih bioloških roditelja, ili da su otrgnuti od majke, "odrađeni", i "iskombinovani" u neku doživotno iskorenjenu egzistenciju.
Marija Bruštulin
U Srbiji kao prvo treba zabraniti surogat političare!!!
Dr Ricinus
Metuzalem, licnost iz Biblije je ziveo 969 godina a sa 187 godina je postao otac!!! Kod mnogih ljudi je prevelika zudnja za decom da bi se ta stvar tek tako prepustila novinarima da o tome presudjuju. Sem toga: ako autor clanka nema troje dece ne bi ni trebao da pise o problemima nataliteta u Srbiji!!! Jednostavno - nije ni sam obavio zadatak pa ne mora da drzi drugima prediku!!!
Vladimir Hmm...
Ljudi, sta vam je. Ima parova u srbiji koji nikako ne mogu da dobiju dete. Zasto im ne omoguciti tu mogucnost da medicinski strucnjak implantira oplodjeno jajasce u neku zenu koja je spremna da ucini tu uslugu gorepomenutom bracnom paru. Nekad su to majke ili sestre ili najbolje drugarice. Vidim da se autor teksta plasi da ce to nekako narusiti dostojanstvo institucije porodice, ali me nije ubedio da ce doci do nekakvog raspada drustva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља