понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:18

Двадесет хиљада дужника тражи помоћ државе

Аутор: Ј. Рабреновићсубота, 17.01.2015. у 15:00

Швајцарски франак јуче је „скочио” на преко 120 динара и на курсним листама готово се изједначио с евром чиме је ехо одлуке Швајцарске централне банке, да престане с вештачким одржавањем ниже вредности своје валуте, стигао као цунами на наше тржиште. Дужници задужени у валути ове алпске земље за сада могу само невољно да констатују да им је рата за отплату стамбеног зајма преко ноћи већа за петину. Дужници полажу наде у Народну и пословне банке како би се нашло прихватљиво решење за обе стране у овом уговорном односу. Јуче, међутим, нико, ни у пословним нити у централној банци, није био вољан да предложи било какав излаз из ове ситуације, за разлику од хрватских званичника који најављују решење погодније за ове дужнике. Тамошњи министар финансија Борис Лаловац изјавио је, после састанка с банкарима, да ће се потражити решење. Како преносе агенције, разматра се могућност да се ови кредити претворе у евро или куну.

Наша читатељка, која нам се јуче јавила, потврђује да је преко ноћи рата за отплату стамбеног зајма енормно скочила.

– Узела сам стамбени кредит 2009. године у вредности 74.000 франака. То је било око 50.000 евра. Рата је била 413 швајцараца. У почетку сам месечно издвајала 26.000-27.000 динара. Прошлог месеца мало више од 40.000, а сад ћу морати да дајем 50.000 динара. Знам ја да банке нису социјалне установе, али би требало да се нађе неко решење да не будемо на губитку ни ми ни оне – каже ова дужница у швајцарцима.

Она одбацује могућност конвертовања зајма из швајцараца у евро, јер је то према садашњем курсу неисплативо. То уосталом, показује и пример. Дужник који је пре два дана банци дуговао 60.000 швајцарских франака, што је било око 50.000 евра, сада банци дугује 60.000 евра”.

Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић рекао је јуче за Бету да очекује да ће банке у Србији олакшати клијентима отплату кредита у швајцарским францима. „Очекујем да НБС препоручи да се корисницима кредита продужи рок отплате и да упути апел банкама да, у зависности од извора средстава из којих су одобравале те кредите, не преносе цео терет пораста цене 'швајцарца' на кориснике кредита, него да један део свог профита смање и на тај начин олакшају клијентима”, рекао је Ханић.

Он је навео да укупна сума стамбених кредита, коју око 20.000 грађана Србије има у швајцарским францима није тако велика, али да би поскупљење франка могло представљати снажан ударац за њих јер су им примања ниска.

Они који имају штедњу у швајцарској валути постали су богатији за 15 одсто, рекао је Ханић и навео да то потврђује правило да у штедњи треба имати „корпу различитих валута”, јер што се изгуби на једној валути, добије се на другој. Нагли раст швајцарског франка, како је оценио, не може значајније утицати на финансијску стабилност Србије, јер су обавезе државе у швајцарским францима мале.


Коментари45
31de4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јелена Ковачевић
Уговори са девизном клаузулом у валути ЦХФ су апсолутно ништави, по више основа. Непознавање права шкоди, до сада је шкодило грађанима, а од сада ће шкодити банкама.
s mb
mnogi ce se naljutiti na mene ali ja moram, dragi sugradjani moje maticne zemlje da vas ipak pitam: kako je moguce da ste otkupljivali stanove od drzave pre dvadesetak godina za nekoliko hiljada maraka a danas ti isti stanovi kostaju 20 do 30 puta vise kada ih privatno prodajete, pogotovu u malo vecim gradovima? zar niste vi sami izmislili te astronomske cifre koje sa normalnim platama nemaju nikakve veze i sad kukaju i prodavci i kupci pogotovu oni sa kreditima? dobra kostaju, pa i nekretnine, onoliko, srazmerno kupovnoj moci stanovnistva. onaj ko franak ili evro dnevno zaradjuje ima drugi osecaj za njega kad ga trosi, u srbiji 100 dinara nisu nista. ako se na zapadu jedno uci to je da se racuna malo manjim ciframa, bar za nas obicne smrtnike. ne moze prosecna plata da bude 400evra a stambeni kvadrat 2-5 puta vise. kad se to promeni bice reda na trzistu. srbija je vestacki digla cene za kratko vreme, ko je za to odgovoran znaju gradjani bolje od nas preko granice. pozdrav iz CH.
Aleksandar Aleksandar
Kada su sklapali kreditne ugovore nisu pitali drzavu vec su to radili svojevoljno. Svaka pomoc drzave iz budzeta u ovom slucaju bi bila protivzakonita i protivustavna. Ako nemaju novca za dalju otplatu kredita onda neka lepo izadju iz stanova.
Violeta ciler
@Branko Postovani g/dine vidim da Vas boli situacija sa Srbima na Kosovu, ne znam da li samo ovih koji su tamo prodali 1 a ovde kupili 2-3 nekretnine, bez kredita, dobili radno mesto u posti, banci, SUP-u, Poreskoj a nikada se nisu zaposljavali u privredi koja je u to vreme poslovala, lose ali radila. G-dinai Sasu ne poznajem, smatram da drzava mora da stiti svoje gradjane, kako od poplave npr, tako i od stranih zelenasa. Da regulise zakonom ovakve situacije i poslovanje sa proizvodima koji imaju mane kao sto je to kredit u chs te da rizik takvog poslovanja snose banke i korisnici usluga uzajamno. Pozdrav
Borivoje Todorovic
Od države možete tražiti jedino da ukine devizne klauzule za buduća zaduživanja, a ovo se mora isplatiti do zadnje pare. Jedino, ako se banka ne odrekne svojih prava iz ugovora, a to se neće dogoditi. Pa dobro, ako su vas banke preveslale, zašto ih ne tužite? Nećete ih tužiti, jer su vaši ugovori sa bankama pravnovaljani i ne postoje razlozi za poništenje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља