Политика Online - Како преживети председавање ОЕБС-ом
понедељак, 20.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:51

Како преживети председавање ОЕБС-ом

Аутор: Бошко Јакшићсубота, 17.01.2015. у 09:15

Србија је фебруара 2012. уз фанфаре најавила да ће 2015. председавати Организацијом за европску безбедност и сарадњу, али нестишана украјинска криза чини да би Београд требало да буде срећан ако се на крају једногодишњег мандата не буду огласила црквена звона на опелу српској дипломатији.

Оно што је слављено као прилика за афирмацију на међународној дипломатској сцени, стицајем лоших околности претворило се у тежак изазов да Србија вештим балансирањем приближи или помири оштро супротстављене ставове Запада и Русије око Украјине.

Док год су поделе оштре какве јесу, док год не буде првих знакова отопљавања у новом хладном рату, истурена позиција председавајућег носи огроман ризик да се Београд замери и једној и другој страни. Позитиван изазов лако може да се претвори у негативан.

Говоримо о Србији као мосту спајања. Не заборавимо да је у ратним временима мост готово обавезна мета гранатирања са обе стране.

Србија, са свим искуствима у регионалним конфликтима, истиче да ће деловати као поштен посредник и да ће на непристрастан и транспарентан начин користити предности које ОЕБС нуди као организација која окупља 57 држава.

У праву је генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер када каже да Србија има добре шансе да одигра позитивну улогу, јер има традиционално добре односе с Москвом, док је истовремено фокусирана на европску перспективу.

Али, будимо реални. ОЕБС нема довољно ефикасне механизме деловања у светским збивањима. Србија нема готово никакав начин да утиче на кључне актере украјинске кризе. Није то констатација песимизма, већ реалности.

Да ли ико очекује да ће Вашингтон, Брисел, Кијев и Москва мењати своје ставове по упутствима која им нуди Београд? Нама је, што се имиџа тиче, веома важно да у најбољој вољи, потпуно неутрално, покушамо да приближимо ставове учесника украјинске кризе, али мислим да је то максимум ангажмана. Свако „посвећеније” инсистирање на ставовима једне, односно друге стране, носи тај велики ризик да се замеримо.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је јуче на првом овогодишњем састанку Сталног савета ОЕБС-а, којом је и формално почело председавање Србије, поновио да ће приоритет бити украјинска криза, замрзнути конфликти у свету и подстицање сарадње на западном Балкану.

Очекује се да ОЕБС пружи некакав допринос решавању кризе која је односе великих сила срозала на најнижи ниво последње три и по деценије. Такву дипломатску сагласност – у стилу да је мир бољи од рата – лако је остварити, али питање је да ли су могући неки опипљивији резултати. Око поштовања примирја, о повлачењу снага, отварању нових рунди преговора?

Не мислим да крњим позицију председавајућег којом се Србија толико поноси, али ствари треба спустити на земљу. Очекивања да ће ОЕБС направити неки продор поводом украјинске кризе су нереална. Очекивања да би Србија могла да буде актер продора још су нереалнија.

Не видим никакву потребу да толико уживамо у позицији која с времена на време припада свим чланицама ОЕБС-а. Као што српски председавајући Генералне скупштине УН није могао да направи ништа спектакуларно за своју земљу – то се и не очекује јер би представљало злоупотребу – тако ће се и ово председавање завршити. Дачић ће имати прилику да чешће виђа колеге с којима се ретко среће, можда ће поправити и свој енглески, и то је отприлике то. Под условом, понављам, да Србију председавање не понесе, да не умисли да ко зна шта може у овим тешким временима па на крају изађе кратких рукава.

Да би се провукла између Сциле и Харибде, да би паметним понашањем ојачала свој статус у свету – што је могуће – Србија пред собом има следеће варијанте: прва је да због претераних посредничких амбиција добијамо жуте картоне и са једне и са друге стране – што значи да би крај 2015. дочекали препуни рана и ожиљака.

Друга је да се понашамо као сабирни документациони центар у који ће се сливати разне идеје, предлози и иницијативе, да као диспечери и архивари нудимо услуге добре воље ко год то од нас затражи – што је једини начин да крај председавања дочекамо што мање озлеђени. Теоретски, постоји и трећа варијанта, да се сврстамо на једну страну, али то је непожељна фикција.

Наравно да се залажем за другу опцију. Србија не само да нема довољан медијаторски капацитет већ су заинтересовани актери украјинске кризе, пре свега ЕУ, Русија и Украјина, заинтересованији за директне контакте, као што показују преговори у Минску.

Лако је Танјугу да балансира тако што ће у истом дану, у размаку од 12 минута, пренети шта од српског председавања очекују америчке, украјинске и руске дипломате у Београду. Друго је питање како ће српски званичници помирити њихове укрштене ставове.

Могуће да је званична Србија придавала претерани значај функцији председавајућег ОЕБС-а, као што верујем да 2011. не би јурила да је знала да ће избити украјинска криза. Но, шта је ту је. Зато отрежњујуће делује Дачићева изјава: „Немамо претензије да ћемо решавати светске кризе.”

Истовремено, што је додатно умањење ризика, власти у Београду одлучиле су да не председавају трилатералном групом Украјина–Русија–ОЕБС, препуштајући ту деликатну улогу претходном председавајућем, Швајцарској.

Остале теме које је Србија представила као приоритете – јачање регионалне сарадње на западном Балкану или борба против тероризма – остављају довољно простора да Београд конструктивношћу задовољи своје дипломатске амбиције.

Председавање ће захтевати максимум дипломатског такта и знања. Не видим зашто премијер Александар Вучић у том деликатном процесу очекује велику подршку председника Томислава Николића. Ништа лично. 


Коментари4
dd591
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marry Sucov
Interesantni komentari,no svi zaboravljaju da na istoku i zapadu jasno vide kuda naginje Srbija,i to mora da otežava pukušaje.Očigledno je da Srbija nije neutralna,kako bi neki želeli da je pretstave,obzirom da se radi o dva dijametralno suprotna tabora,a svaki ima veoma *Precizne vage*i za sadašnjost i budućnost,ova misija Srbije, ma koliko se neki zanosili maštom o neutralnosti ne može da bude uspešna,tj korisna po Srbiju.Srbija ne raspolaže nikakvim *Instrumentima* koji bi bili bilo kojoj strani od koristi,pa time i sebi na štetu.Ovaj nivo delatnosti ,trenutno stanje,i jasne=očigledne namere obe strana zahteva neku nadprosečnu inteligenciju pretsedavajućeg OEPSA,što Srbija naravno u svom *Poverljivom *sastavu nema.Jedini koji bi bio dorastao visini zadatka,da izvuče Srbiji neokaljanu iz ove preteške situacije.nije miljenik sadašnje vlade,jer ne mogu da podnesu da ima daleko sposobnijih ljudi od njih samih....
Zoran Zoran
Ma to ce da se prezivi. Bice veselo kako preziveti clanstvo u EU. Tada spoljna politika mora biti u skladu sa EU, a to znaci muslimani.
sebastijan jovanovic
Od predsedavanja Srbije se i ne očekuje da nešto stvarno uradi, a uzeće nam se za zlo ako vučemo pogrešne poteze. Drugim rečima, od nas se očekuje da ne radimo ništa, već da pretendujmo da radimo, s tim da MIP Dačić ne pravi veće gafove (da popravi engleski neće biti dovoljno ovo predsedavanje, mnogo je kratko). Imajmo u vidu da je pre nas bila Švajcarska, koja se nije pretrgla (a ukrajinska kriza je u njenom mandatu eskalirala), pa joj to niko nije uzeo za zlo. Dakle, od Srbije se očekuje da ne pravi istrčavanja i gluposti...
Nomen Nescio
Naše predsedavanje dotičnom skupinom značilo bi nešto kada bi dotična skupina nešto značila. Pa sve i da dotična skupina znači išta, mi smo isuviše beznačajni da bismo imali ikakvo značenje, sve i na čelu. Naročito sa izvesnim kameleonom koji tom skupinom predsedava u naše ime.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља