понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Првих сто година новосадских Јевреја

субота, 17.01.2015. у 21:57
Јеврејска улица у Новом Саду некад...

Нови Сад – Јеврејска општина у Новом Саду изложиће предмете из своје збирке „Јудаика” у оквиру поставке коју ових дана припрема историчарка Олга Андраши, кустос у пензији. У збирци су предмети сакралне природе попут свећњака (менора, ханукија), ствари из свакодневног живота на којима су ознаке, најчешће имена јеврејских породица, као и предмети примењене уметности – стаклене чаше за вино, вазе, шофар (овнујски рог)...

Јеврејска општина, која обухвата шире подручје од Новог Сада, данас има око 600 чланова. Поставка „Јевреји Новог Сада у првих 100 година” приказаће факсимиле докумената из 18. века који дају целовитији поглед на њихов живот на овом простору између 1700. и 1800. године, а који су током бурне историје успели да буду очувани.

– Документа је нажалост крао ко је стигао, а део је и пропао. Некоме се нису свидели па су их узимали, а некоме су се свидели, па су опет нестајали – каже за „Политику” Олга Андраши, која је грађу за ову поставку прикупљала у Архиву Војводине, Архиву Новог Сада и делом из иностраних архива.

 

... и сад

Наша саговорница наводи да су први Јевреји у Нови Сад, тачније Петроварадин, стигли из Чешке, Моравске и других делова Хабзбуршке монархије. Цела Бачка је тада била готово пуста област, али су јеврејски младићи у подграђе Тврђаве долазили на вашар. Ту су покушавали да се задрже, нађу своје место за живот; радили су послове који други нису хтели, живели у изнајмљеним собама и оснивали породице.

– Први званични пописи урађени су 1715. године, када су забележена тројица Јеврејина у Петроварадину. Међутим, из протокола царинарница, у које су евидентирани сви они који су прелазили царину и плаћали „тридесетицу”, већ 1702. уписан је један Јеврејин. То можда није сувише важно, али тако добијамо податак да је сигурно 1702, а можда и пре, ту неко од Јевреја живео – наводи Андрашијева.

Мада је уобичајено да се за њих каже да су били трговци и банкари, Јевреји су се бавили и занатима: били су сапунџије, кожари, ћурчије, шнајдери, јорганџије...

– Неки шнајдери су шили само панталоне јер је Тврђава била пуна војника и требало их је снабдети. Уз војску, требало је снабдети и чиновнике који су хтели лепе ствари, а ту је било и женско друштво које је пратило војнике – истиче Олга Андраши.

Из документације пописивача сазнаје се да су јеврејске породице живеле прилично оскудно – „бедно, очајно”, напомиње историчарка; неки и као слуге, али је у њиховој заједници, додаје она, била веома изражена институција милостиње и помоћи појединцу.

До елибертације 1748. године, када је Нови Сад добио статус слободног краљевског града, у књигама се воде 33 јеврејска пореска обвезника, а до краја века око 90. Разлог „порасту” (од прве четворице) били су закони Хабзбуршке монархије који су Јеврејима, објашњава Андраши, дозвољавали женидбу само прворођеног детета.

Новосадски Јевреји тог доба били су омеђени и законом који се односио на њихово место становања. Морали су да се иселе из кућа у центру Новог Сада у друге делове града, подсећа историчарка, па су тако населили некадашњу Осјечку, а данашњу Јеврејску улицу. Ту је пресељена и синагога, јеврејски храм који је првобитно, заједно са гробљем, био на потесу између данашњег биоскопа „Арена” и хотела „Војводина”.

Снежана Ковачевић

-----------------------------------------

Холокауст

Четрдесетих година прошлог века јеврејска заједница у Новом Саду чинила је око 1.600 људи, а 85 одсто њих страдало је у холокаусту. Део у Рацији 1942. године, а који су преживели отерани су 1944. у Синагогу и депортовани у Аушвиц. Део је отеран и у борски рудник, где су били на присилном раду, мучени и убијени. Читаве породице су истребљене – каже Олга Андраши.


Коментари0
d38f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља