понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 20.01.2015. у 22:00 Ноам Чомски

Чомски: Сад смо Шарли а нисмо били РТС

Амерички професор Ноам Чомски написао је на свом сајту коментар у коме је указао на лицемерје западне јавности, упоређујући нереаговање светске јавности на НАТО бомбардовање Радио-телевизије Србије (април 1999) са једнодушним згражавањем света после масакра новинара редакције „Шарли ебдоа”. У допуњеној верзији чланка, коју је мимо обичаја пренео у целости Си-Ен-Ен, професору Чомском се поткрала и једна грешка. Он тврди да је Европски суд за људска права осудио директора РТС Драгољуба Милановића на десет година затвора, а чињенице су да је то учинио домаћи суд у Србији.

Ипак, Чомски подсећа да је истакнути амерички дипломата Ричард Холбрук, тадашњи изасланик за Југославију, описао напад на РТС као изузетно значајан и позитиван развој. Осим тога, тадашњи британски премијер Тони Блер тврдио је да је српска телевизија била легитимна мета. Међународна организација за заштиту људских права Амнести интернешенел оценила је да је то био намеран напад на цивилни објекат и да је као такав – ратни злочин. У нападу на РТС погинуло је 16 новинара и телевизијских радника.

-----------------------------------------------------------------

Свет је био ужаснут убилачким нападом на француске сатиричне новине „Шарли ебдо”. У „Њујорк тајмсу”, ветерански дописник из Европе Стивен Ерлангер сликовито је описао догађања одмах након напада, који су многи назвали француским 11. септембром, као „даном сирена, прелетања хеликоптера, избезумљених новинских извештавања, полицијских кордона и узнемирене светине, деце евакуисане из школе ради безбедности. Баш као и претходна два дана, то је био дан крви и ужаса у Паризу и околини”. Огромни протести широм света праћени су размишљањем о дубљим узроцима овог зверства. „Многи у томе виде сукоб цивилизација”, пише у једном наслову у „Њујорк тајмсу”.

Реакције ужаса и згражања над овим злочином су оправдане, као и тражење дубљих корена, само уколико се чврсто држимо одређених принципа. Реаговање треба да буде потпуно независно од тога шта људи мисле о овом часопису и његовим публикацијама. Ватрено и свеприсутно скандирање „Ја сам Шарли” и слично не би требало да указује на било какву везу са часописом или чак сугерише на њу, барем у контексту одбране слободе говора. У ствари, оно треба да подржава одбрану права на слободно изражавање, без обзира на садржај, па чак иако се сматра да су ти садржаји пуни мржње и изопачени.

Скандирање треба, такође, да изражава осуду насиља и тероризма. Председник израелске Лабуристичке странке Исак Херцог сасвим је у праву када каже: „Тероризам је тероризам и не може се другачије тумачити.” Исто тако је у праву када каже да се „сви народи који теже миру и слободи (суочавају с) великим изазовима” који долази од убилачког тероризма – да оставимо по страни његово очекивано селективно тумачење овог изазова.

Ерлангер сликовито описује сцену ужаса и наводи изјаву једног преживелог новинара: „Све се срушило. Није било излаза. Дим је куљао са свих страна. Било је страшно. Људи су вриштали. Цео призор је личио на ноћну мору.” Други преживели новинар му је испричао да се чула страшна детонација и да се све потпуно замрачило. Ерлангер каже да се „посвуда налазило разбијено стакло, срушени зидови, савијене греде, спржена боја и осећала емотивна пустош”. Јављено је да је барем десет људи погинуло у експлозији, а да се двадесет, који су „вероватно закопани испод рушевина”, воде као нестали.

Али неуморни Дејвид Петерсон нас подсећа да ови цитати нису преузети из извештаја у јануару 2015. Они потичу из Ерлангерове приче од 24. априла 1999, која је објављена тек на шестој страни „Њујорк тајмса”, не достигавши тако значај напада на „Шарли ебдо”. Ерлангер је извештавао о НАТО (значи америчком) „ракетном нападу на седиште државне телевизије Србије” који је „избацио Радио-телевизију Србије из етра”.

За њега је дато званично оправдање. „НАТО и амерички функционери су правдали напад као покушај да се ослаби режим председника Југославије Слободана Милошевића”, каже Ерлангер. Портпарол Пентагона Кенет Бејкон је током састанка са новинарима у Вашингтону рекао да је „српска телевизија део Милошевићеве убилачке машинерије баш као и војска”, па према томе легитимна мета напада.

Југословенска влада је објавила да је „цела нација уз председника Слободана Милошевића”, извештава Ерлангер и додаје да „није јасно како влада располаже овако прецизним податком”.

Такви подругљиви коментари су изостављениу чланцима о томе да Француска оплакује мртве, а да је свет огорчен оваквим злочином. Исто тако, нису нам потребна нам испитивања дубљих узрока, као ни дубокоумних питања о томе ко симболизује цивилизацију, а ко варварство.

Међутим, онда се Исак Херцог вара када каже: „Тероризам је тероризам и не може се другачије тумачити”, јер он се дефинитивно може другачије тумачити – тероризам није тероризам када далеко безобзирнији напад изведу они који себе сматрају праведницима на основу своје силе. Слично томе, нема напада на слободу говора ако праведници униште ТВ канал који подржава владу против које се они боре.

По истом принципу, одмах схватамо коментар адвоката за грађанска права Флојда Абрамса у „Њујорк тајмсу”, познатог по одбрани слободе изражавања, да је напад на „Шарли ебдо” „најразорнији напад на новинарство који памтимо”. Потпуно је у праву кад каже „који памтимо”, јер тиме пажљиво класификује нападе на новинарство и терористичке нападе према одговарајућим категоријама: њиховим, који су грозни, и нашим који су морални и лако могу да се избришу из памћења.

Можда треба се присетимо да је ово само један од многих напада које су праведници извели на слободу изражавања. Поменимо само један пример, који је лако избрисан из „памћења”, а то је да је напад на Фалуџу од стране америчких снага у новембру 2004, што је један од најгорих злочина инвазије на Ирак, започет окупацијом Опште болнице у Фалуџи. Војна окупација болнице је, сама по себи, озбиљан ратни злочин, и не узимајући у обзир то како је изведена, о овој акцији се неутрално известило у насловној причи у „Њујорк тајмсу”, уз фотографију на којој је приказан злочин. У чланку пише да су „наоружани војници истералипацијенте и болничко особље из соба и наредили им да седну или легну на под и да им је војска везала руке иза леђа”.

О злочинима је писано веома похвално уз оправдавања: „У офанзиви је, такође, затворен објекат који официри називају пропагандним оружјем бораца: Општа болница у Фалуџи, која је непрекидно извештавала о цивилним жртвама.

Таквој „пропагандној агенцији” се очигледно не сме дозволити да бљује своје вулгарне бестидности.

Коментари84
b2a4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сл. Васојевић
Просто је невероватно да има код нас људи који оспоравају ово што Чомски пише. Невероватно је да за јединог кривца виде у директору теклевизије. Као да им неко са старне диктира. Неко коме је стало да остане у сенци. и Тако избегне осуду. Страшно је то у какву је заблуду убеђен један део наших људи.
Teodor S.
@Michel Nostradamus Likovanje zapadnih komšija o svim izgubljenim srpskim ratovima je krajnji opis lica i naličja naše dojučerašnje sabraće. Da podsetim da je granica države srpskog naroda de facto pomerena 250 km na zapad, do Une. Toliko. Lep pozdrav.
V.V.B. Danska
@Michel Nostradamus:Sto se Danila Kisa tice,pitate me "sta to moze pogresno da se razume kod njega?"Moze mnogo toga da se ne razume, gospodine, mnogo toga.Vi ste zivi (ovde izlozen)primer za to.Danilo Kis NIKADA nije pisao elaborate o nacionalizmu.Ovaj poznati knjizevnik je davao intervjue o ovoj temi,neke u vezi sa izdavanjem svod dela "Po-etika,"neke nezavisno od toga.Kis je pricao sedamdesetih godina o nacionalizmu,umro je krajem osamdesetih i njegova razmisljanja nemaju veze sa dogadanjima na tlu Jugoslavije,niti sadasnjim globalnim zbivanjima.Nije bio ekspert koji se strucno interesovao za ovu oblast,njegovo interesovanje i stavovi su isto toliko licni i (bez)vredni kao bilo koga drugog i nije mi jasno zasto njega ovde navodite kao posebno vaznu osnovu za razgovor o ovoj temi.Uzgred,Kis je bio vrlo osporavan i kritikovan zbog ovih izjava.Uostalom,tema ovog clanka nije nacionalizam.Nju ste vi uveli.Da citanje bez sposobnosti razumevanja nije dovoljno svedoci vas primer o policajcu.
Michel Nostradamus
Gospodine Tosicu, pa ni Srbija nikome nije objavlia rat, a ratovali smo protiv svih i na zalost sve izgubili. Ako bi smo prihvatili vasu definiciju zlocina, onda je tacno, da su svi oni, koji su ubili bilo kog Srbina – zlocinci!?. Da li to onda znaci, da je i svaki Srbin, koji je bilo koga ubio u tom ratu, takodje zlocinac, ili se to ne broji - „jer smo se mi samo branili“?. Procitajte definiciju rata i ratnog zlocina, mozda ce vam biti jasnije. Lep pozdrav.
Vlajko Tosic
@Michel Nostradamus "U ratu je dozvoljeno ubijanje, a ratni zlocin je samo masovno streljanje". Lupas k'o otvoren prozor. Prvo Srbiji niko nije objavio rat, vec je bez objave rata, mucki i bestijalno ubijao koliko je mogao i gde je stigao. Ddrugo dok ne izvedu pred streljacki vod, nego avio bombama ubiju gomilu nevinih ljudi, ti mislis da to nije zlocin. ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља