среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:09

Четири дуга сата рата

Аутор: Ана Тасићсреда, 21.01.2015. у 22:00
Из представе „Jање” (Фото: А. Васиљевић)

Амбициозно троделно остварење „Јање / Кокош / Орао”, копродукцију хрватских, босанских и српских позоришних институција, чине три представе које се баве темом ратова и њихових последица.

Документарно „Јање” Загребачког казалишта младих је постављено у форми позоришта у позоришту, односно као отворена проба представе која реконструише дешавања из 1914. године, почетак рата и догађаје који су се одвијали на месту где је данас Загребачко казалиште младих.

Текст Јелене Ковачић је написан на основу истраживања историјских докумената и чине га, између осталог, лабаво повезане појединачне приче жртава рата, од Штефице Фалице до напуштене деце. Представу је режирала Аница Томић, градећи од текста мултимедијални документарни перформанс. Он има елементе предавања-перформанса, односно, доноси спој наративног и драмског, али на наиван, сценски недовољно маштовит, усиљен начин.

Највреднија је игра глумаца Дубравке Ковјанић, Иване Кризманић, Ведрана Живалића, Енеса Салковића, у драмским деловима, када они психолошки утемељено представљају конкретне жртве рата, заиста дирљиво. Њихову игру прате пројекције документарних фотографија, као и видео-анимације, али предвидиво и једнозначно, што је углавном карактеристика целе представе

Уметнички највреднији део трилогије је сарајевска „Кокош”, настала према мотивима „Велике свеске” Аготе Криштоф, у режији Селме Спахић (драматургија Бојана Видосављевић, Аднан Лугонић и Дарио Беванда). Овде се сценски надахнуто, помало зачудно и метафорички анализирају теме насиља и зла почињеног у ратним условима, а, такође, се и проблематизује оправданост ратовања, као и релативност истине.

Радња се дешава у некаквом склоништу, дрвеној страћари, склепаној од дасака, кроз које гледаоци вире – део публике је смештен на клупама које окружују овај кућерак (изузетно занимљива сценографија Мирне Лер). Долазак војника (одличан Албан Укај) уноси додатну напетост у иначе напете односе између два брата близанца, Лукаса и Клауса, помало бекетовски обликованих (Филип Елдан, Никша Елдан), и њихове бабе (одлична Јелена Кордић Курет).

У финалу, када се сценографија ефектно расклапа, симболички означавајући крај рата, глумци успостављају директну комуникацију са гледаоцима. Подстакнути смо на мишљење о односима рата и мира, лажи и истина, о њиховој сложености, међусобним претапањима. Истина је непостојан, измичући појам, зато изложен лаком извртању.

Сценски је најслабији београдски „Орао”, настао према драми „Тврдоглави” Франца Ксавера Креца, у режији Ане Томовић. Радња је исплетена око теме судбине ратних инвалида, њихове друштвене изопштености. Овај проблем је неоспорно важан на нашим просторима, а глумци су се трудили да сценски оживе овај комад у сликама.

Посебно је пробојна, лежерна, а емотивно снажна, игра Маје Изетбеговић, као Кристине, Хелмутове жене. Милош Тимотијевић је сведеним средствима приказао Хелмута и трагедију жртава рата, физички упропашћених, и гурнутих на ђубриште друштва. Бранка Шелић је са злокобном одсутношћу представила његову мајку, а Феђа Стојановић проклето прагматичног, немилосрдног оца Вилхелма.

Упркос снази теме и квалитету глумачке игре, због одсуства сценске разиграности, редитељске тромости, и четрдесетак минута ове представе је било напорно пратити.

У пракси је најпроблематичније то што се ове три представе играју „у пакету”, током једне четворосатне позоришне вечери, са две паузе од пола сата. Не само зато што је заморно њено праћење, већ и зато што су појединачни делови трилогије стилски прилично различити. Не постоји међу њима чвршћа поетска веза који би створила јединствени естетски догађај и оправдала њихову уклопљеност у једну целину.

Пројекат „Јање / Кокош / Орао” је у теорији занимљив, и свакако значајан у продукцијском смислу, због регионалног умрежавања. Имајући у виду његове учеснике, институције из различитих држава бивше Југославије, међусобно повезане проблемом суочавања са последицама ратова, пројекат је вероватно био згодан за конкурсе бројним фондовима који подржавају успостављање дијалога на друштвено-политички трусним подручјима.

У вези са тим је и његов најкрупнији проблем – то што се осећа да је он у целини сврсисходан. Нису естетски разлози његов суштински покретач, већ наменски. Трилогија „Јање / Кокош / Орао” је уобличена тако да одговара спољним захтевима, продукцијским, а не унутрашњим, уметничким.


Коментари5
42c55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

razocaran bitefovac
Kritika je na mestu, sve odgovara istini. Posebno sam razocaran Tomovickinom predstavom, nista nije uradila sa tekstom,
ProPolitikin Hrvat
Ana Mandić | 22/01/2015 11:30 Pa ocito vrlo providnu, inace sponzori iz 90-tih nisu ni stali do dan danas, zna se i koga sponzoriraju, ali i protiv koga.
Ana Mandić
Kakvu ste propagandu i ovde uspeli da učitate komentatori svih zemalja?
b. kramer
Pogodili ste u srž: namenska propaganda.
CTEqbAH C
Zasto su hrvatski i bosanski deo janjci i kokos, a srpski orao? O kakvom pomirenju mi ovde pricamo dokle god se na svakom pa i simbolickom nivou jugoslovenska ratna decenija pojednostavljuje po obrascu nametnutom od centara moci sa zapada.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Позориштe

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља