недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 23.01.2015. у 08:15

Преживели из Аушвица против политизације геноцида

Логор Аушвиц налази се педесетак километара од Кракова (Фото Ројтерс)

Један од највећих светских логора смрти, Аушвиц, отворен је 20. маја 1940. педесетак километара западно од Кракова у Пољској, а Црвена армија ослободила га је готово пет година касније, 27. јануара 1945. Тај дан обележава се као Међународни дан сећања на холокауст. Тачан број жртава у логору по свему судећи никада неће бити утврђен, али се процењује да је убијено најмање милион и по људи. Комплекс логора Аушвиц постао је државни музеј 1947. године, а 1979. године проглашен је светском баштином и налази се под заштитом Унеска. И ове године Пољска обележава годишњицу ослобођења Аушвица на коју позива представнике свих земаља чији су грађани страдали у овом логору. 

                                                                      +    +    +    +

Аца Сингер, деведесетдвогодишњи пензионер, економиста и оснивач Љубљанске банке, дугогодишњи председник Савеза јеврејских општина Југославије и Србије, у Аушвицу је изгубио 60 чланова породице. Најстарији је имао 92 године, а најмлађи само пет. Каже да је имао среће, јер његов отац и брат, као ни још милион и по људи, нису преживели ово стратиште. Каже да никада неће заборавити осећај који га је обузео када је у пролеће 1944. схватио где је дошао. До тада се, како тврди Аца, у Бачкој није знало за постојање нацистичких логора смрти. 

– У Аушвиц сам пребачен из затвора у родној Бачкој Тополи. Тачно 29. априла смо утоварени у вагоне. После три дана пута стигли смо у Аушвиц. Када сам видео натпис „Рад те чини слободним”, који је стајао на улазу у логор, помислио сам да смо депортовани у неки радни логор. Када смо смештени у бараке, осећали смо страшан мирис који је долазио из крематоријума. Један од затвореника је питао када ће се видети с оцем, а старији му је одговорио: „Твој отац је већ изашао кроз димњак”, прича наш саговорник. 

Када су изашли из вагона, каже Сингер, Немци су сваког понаособ питали да ли може да пешачи 15 километара. Један адвокат из Бачке Тополе похвалио је „љубазност” војника и одговорио је да не може да хода толико дуго. Одмах је погубљен. 

– Није знао да су Немци одмах раздвајали жене, децу, старе, болесне, онемоћале, који су одмах вођени у гасне коморе. Касније сам се срео са породицом овог адвоката и испричао им како је скончао – каже наш саговорник, који је имао 21 годину када је крочио у Аушвиц.

Затвореницима су поделили дрвене табле с бројевима и истетовирали их. Будући да је била велика гужва, Аца Сингер је избегао тетовирање. Касније се није јавио када су их накнадно позивали да истетовирају бројеве под којима су заведени. Кад погледа уназад, сигуран је да му је ова случајност помогла да избегне смрт. Немци су имали табелу у којој су све записивали и водили рачуна да ли им се затвореник „исплати”. Прорачунавали су колико дуго човек може ефикасно да ради, живећи у логорским нехуманим условима. Мало њих зна да су постојале три врсте нацистичких логора: логори смрти, радни логори и комбиновани, попут Аушвица. 

Од чувара логора у униформама били су гори затвореници који су „бринули” о њима, а које су звали „капо”. Тукли су чешће и жешће од Немаца и нису имали милости. Било им је најважније да сачувају свој живот и своје повластице. 

Наш саговорник се не сећа тачно колико времена је провео у Аушвицу, јер су јаче затворенике водили у околне радне логоре и фабрике као испомоћ. Транспортован је у оближњи Флосенбург, један од радних логора, где је регистрован као Србин, под именом Александар Симић. Живот му је, како каже, спасао Немац, инжењер који је био шеф на станици на којој су радили. Један од стражара га је претукао и поломио му наочаре. Није могао да настави са радом, али шеф му је набавио нове наочаре и спасао га од гасне коморе. 

Сигурну смрт је избегао још једном. У априлу 1945. године логору се приближавала америчка Трећа армија под командом генерала Патона и затвореници су евакуисани. Почео је „марш смрти” током којег су немачки војници убијали све који нису могли више да пешаче. И Аца се саплео и пао, а стражар га је гурнуо у јарак и уперио оружје на њега. Војник се тад саплео и пао у жбуње.

– Сочно је опсовао на мађарском и ја сам му се обратио на истом језику. Рекао сам му: „Добри човече, немој да згрешиш сада када је крај рата већ видљив.” Изненадио се, погледао ме и видео да носим знак да сам Србин. Погодио је да сам из Бачке. Слагао сам да сам из Сомбора, а он је био из оближњег села. Пустио ме је да изађем и наставио сам да пешачим. После пређених неколико километара наишли су савезнички тенкови – присећа се Сингер тренутка када је ослобођен. 

Са 22 године био је слободан и добио је право да проживи свој живот, са свим успонима и падовима. У Аушвицу су убијени готово сви Јевреји који су тамо крочили, а тренутно у Србији живи само неколико људи који могу да посведоче о овим страшним злочинима.

Јелена Попадић

-------------------------------------------------------------

Дневна политика важнија од жртава

Аца Сингер у свом дому (Фото З. Кршњанин)

Ацу Сингера ових дана највише погађа чињеница да се обележавање годишњице ослобођења Аушвица све више политизује. Седамдесет година ослобођења логора смрти организоваће се у Пољској 27. јануара, када је и Међународни дан сећања на жртве холокауста.

– Не могу да верујем да Русија неће бити позвана на обележавање ослобођења логора у Пољској, а Црвена армија га је ослободила. Какве везе има криза у Украјини, захлађење односа са председником Владимиром Путином и хладни рат са значајним историјским тренуцима и чињеницама. Ова церемонија се политизује већ годинама. Тако је било на обележавању 50. годишњице ослобођења, 1995. године. Десет година касније званична делегација наше земље није се ни појавила на овој манифестацији, исто из политичких разлога – присећа се наш саговорник који је присуствовао овим церемонијама као бивши логораш и председник Савеза јеврејских општина. 

Бивши логораши немају више почасно место приликом обележавања ове манифестације. Сада седе измешани са осталим званицама. Изгледа да домаћинима, али и дипломатама позваним на ову церемонију, жртве нису више толико важне као дневна политика, мишљење је нашег саговорника.

-------------------------------------------------------------

Страх од НАТО бомби

„Аца Сингер каже да није преживео Аушвиц да би га убиле америчке бомбе”, реченица је којом почиње Сингерова исповест која је 9. априла 1999. године изашла у „Њујорк тајмсу”. Разговор са Стивеном Ерлангером који је за овај њујоршки лист извештавао из Србије, објављен је под насловом „Преживели из Аушвица сада страхује од НАТО-а”. Сингер је том приликом НАТО бомбардовање назвао злочиначком употребом силе, али је истовремено критиковао и Милошевићев режим. Сећао се да су логораши у Аушвицу били срећни када су Американци пред крај рата бомбардовали логоре. Рекао је америчком новинару да му тада не би било жао да је погинуо само да бомбардери побију и нацисте, али да тако не мисли о НАТО бомбама 1999. Сила против Југославије Американцима ће се вратити као бумеранг, рекао је Ерлангеру. Бомбе су убијале и политички плурализам у нашој земљи. Приближио је читаоцима животне проблеме са којима се срећу Београђани који су, због страха од НАТО бомби, морали да се селе код рођака или пријатеља на село. 

„Јевреји који углавном живе у градовима немају сигурно место на које би могли послати своју децу”, навео је Сингер. Он је истакао да су многи амерички високи државници познати по антисрпској пропаганди. „Неки од њих, као што су Медлин Олбрајт и Вилијам Коен, имају рођаке Јевреје, а они нису Јевреји. Ипак, у Србији када виде јеврејско име мисле да смо сви ми на неки начин повезани.” Истакао је да сви покушавају да манипулишу Јеврејима и олако користе реч геноцид, Срби, Албанци и Американци. „Све што је урађено у Босни, Хрватској и на Косову, ма колико било ужасно, не представља геноцид”, изјавио је тада Сингер. У тексту је критиковао, „с гнушањем”, изјаве Тонија Блера и Била Клинтона у којима су поредили „српске нападе на косовске Албанце са нацистичким масовним убијањем”. Овај чланак навео је америчку администрацију да појача пропаганду против Србије и ангажовали су Елија Визела, јеврејског писца и политичког активисту који је такође преживео Аушвиц.

Ј. П.

-------------------------------------------------------------

Ше­ти­на: Укра­јин­ци, а не Руси осло­бо­ди­ли Аушвиц

 Рас­пра­ве по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 70 го­ди­на од осло­бо­ђе­ња на­ци­стич­ког кон­цен­тра­ци­о­ног ло­го­ра Аушви­ца до­би­ја­ју но­ве ди­мен­зи­је. Шка­кљи­во пи­та­ње за­што на про­сла­ву ни­је по­зван ру­ски пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин па­ло је у дру­ги план нај­ви­ше за­слу­гом пољ­ског ми­ни­стра ино­стра­них по­сло­ва Гже­го­жа Ше­ти­не.

Од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње но­ви­на­ра пољ­ског ра­ди­ја за­што је укра­јин­ски пред­сед­ник Пе­тро По­ро­шен­ко до­био зва­ни­чан пољ­ски по­зив да при­су­ству­је све­ча­но­сти, Ше­ти­на је од­го­во­рио: „Укра­јин­ски вој­ни­ци су отво­ри­ли вра­та ло­го­ра, они су га осло­бо­ди­ли.”

Ове ре­чи ше­фа пољ­ске ди­пло­ма­ти­је, на свој на­чин, од­го­вор су и на пи­та­ње за­што та­кав, зва­ни­чан по­зив, ни­је упу­ћен пред­сед­ни­ку Ру­си­је Вла­ди­ми­ру Пу­ти­ну. Јед­но­став­но за­то што, ако је ве­ро­ва­ти Ше­ти­ни, ру­ски вој­ни­ци – та­да у уни­фор­ма­ма Цр­ве­не ар­ми­је – ни­су осло­бо­ди­ли Аушвиц.

„Био је то Пр­ви укра­јин­ски фронт”, по­ја­снио је шеф пољ­ске ди­пло­ма­ти­је. „Укра­јин­ци су осло­бо­ди­ли ло­гор.” 

Пре­ма свим до­сад по­зна­тим исто­риј­ским по­да­ци­ма, на­ци­стич­ки ло­гор смр­ти Аушвиц – Бир­ке­нау осло­бо­ђен је 27. ја­ну­а­ра 1945. го­ди­не. Ло­гор су осло­бо­ди­ле со­вјет­ске тру­пе под ко­ман­дом мар­ша­ла Ива­на Ко­ње­ва (ро­ђен у цен­трал­ној Ру­си­ји 1897. го­ди­не).

Ж. Р.    

Коментари9
446a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Novosađanin NS
Kako su postojali samo Ukrajinski i Beloruski frontovi, jer su preko Ukrajine i Belorusije vodili putevi prema Berlinu, ispada da u Crvenoj armiji nije bilo ne samo Rusa, nego ni Kazaha, Kirgiza, Azerbejdžanaca, Gruzina,Turkmena, Uzbeka, Čečena, Jermena, Tadžika, Čerkeza, Jevreja, a svi su oni bili veoma zastupljeni u Crvenoj armiji.
islam hajrudin
Hriscanski terorizam ,ili,nesto drugo?
zoksi zoksi
Одавно сам ја рекао мало по мало и германска кривица за Други светски рат ће се пребацити на Русе!Мало мало па изађе из штампе нека публикација,књига,роман,о германској невиности за Други светски рат!За Први су већ Србе оптужили!За 50 година ће бити како су Руси напали на Немачку и како су Руси држали конц-логоре!И како је Москва била подељена на два дела,источни и западни,а не Берлин!Запамтите ви млађи људи ово што вам рекох!Запишите негде!Требати ће вам,будите сигурни у то!
zoksi zoksi
Украјинци,католици,су стварно отворили Аушвиц,али да би радио пуном паром,а не да би га ослободили!Нико од католика у тадашњем СССР-у није био на страни ослободилаца,него на страни Хитлера!Чак је било и неких православаца који су били на страни Хитлера,као на пример нацистички генерал Александер Лер,којем је био поверен источни фронт(док га због неуспеха Хитлер није сменио),како би се доказао да је веран Хитлеру!
zoksi zoksi
Није важно што нису позвани наследници оних који су ослободили Аушвиц,важно је да су позвали наследнике оних који су изградили Аушвиц!До такве ситуације се долази кад се посао не заврши до краја и они који су морали бити кажњени,позамашно,нису кажњени!Него се успостави братство и јединство и преко ноћи преобуку фашистичке униформе са савезничким униформама и сви "срећни и задовољни"!С обзиром на нашу српску "памет"нисмо боље ни заслужили!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља