Политика Online - Улога Техерана у аргентинском трилеру
уторак, 14.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:03

Улога Техерана у аргентинском трилеру

Аутор: Зорана Шуваковићсубота, 24.01.2015. у 15:00
У нападу на израелско аргентински центар у Буенос Ајресу 1994. године погинуло је 85 особа (Фото Бета)

Незавршена прича с терористичким нападом на израелско-аргентински центар у Буенос Ајресу, у коме је пре двадесет година погинуло 85 особа, подгрејана је ових дана још једним убиством. Специјални аргентински тужилац Алберто Нисман, који већ десет година испитује умешаност Техерана у овај случај, пронађен је пре шест дана мртав у свом луксузном стану у отменој четврти аргентинске престонице, а неко је очигледно хтео да Нисманова смрт изгледа као самоубиство.

Само неколико дана пре тога Нисман је обелоданио контуре свог извештаја у коме сумњичи владу Аргентине да се потрудила да прикрије умешаност Техерана у терористички напад у замену за јефтину нафту из Ирана. На дан када је убијен, Нисман је требало да сведочи пред Конгресом како би детаљније образложио оптужбе и поткрепио их аргументима.

Неколико сати пре заказаног наступа, нађен је мртав у свом стану, пиштољ из кога му је у главу опаљен метак био је поред њега, а врата стана су била изнутра закључана. Трагови барута нису пронађени на његовим рукама. Увидом у све остале околности, постало је јасно да Нисман није имао намеру да изврши самоубиство и да је само дан пред смрт у разговору са новинарима наговестио да би могао бити убијен.

Мртав човек не говори, али Нисман је иза себе оставио извештај од скоро 300 страница које речито указују на то ко је све имао интереса да омета истрагу о најсмртоноснијем терористичком нападу у историји Аргентине и на какве је начине то могао да чини. А узнемирена аргентинска јавност већ је Нисмана уврстила у 86. жртву напада који се десио пре више од двадесет година.

Експлозија у Буенос Ајресу 1994. десила се у јеку скривеног рата између Израела и Хезболаха, моћних либанских милиција и политичке партије чије се оснивање и финансирање осамдесетих година повезује са Техераном и Иранском револуционарном гардом. 

По Нисмановом извештају, разговори између Буенос Ајреса и Техерана почели су још 2011. када је Махмуд Ахмадинежад још био председник Ирана. Аргентински министар дипломатије Ектор Тимерман састао се у Сирији са тадашњим иранским министром спољних послова Алијем Акбаром Салехијем да би му проследио поруку Буенос Ајреса да Аргентина одустаје од напора да Иранце, осумњичене за атентат, приведе правди.

Салехи је потом пренео Ахмадинежаду да Аргентина више није заинтересована за расветљавање ових напада и да, с друге стране, „жели да поправи своје економске везе са Ираном”.

Амерички и аргентински медији посебно цитирају Нисманову опаску из извештаја: „То је први пут да једна земља на коју је извршена агресија моли агресора да потпише споразум, а да у замену за то она пружи имунитет агресору.”

Влада Кристине Киршнер наставља разговоре и тражи да добије иранску нафту по повлашћеним ценама у замену за извоз говедине и жита. Али, како се да закључити из пресретнутих разговора чије изводе преноси аргентинска штампа, Техеран од Буенос Ајреса тражи конкретније знаке да ће Иранци бити ван скинути са листе осумњичених.

Нисман наводи имена Иранаца за које је веровао да су умешани у планирање, финансирање и изведбу напада на седмоспратницу у којој се налазио аргентинско-израелски центар. То су, по њему, Али Акбар Хашеми Рафсанџани, који је 1994. био председник Ирана, Али Акбар Велајати, шеф иранске дипломатије у време напада, Али Фалахиан, некадашњи шеф обавештајне службе, Мошен Резаи, бивши шеф Иранске револуционарне гарде... Уз највише функционере Ирана, Нисман је на листу умешаних ставио и све службенике иранске амбасаде из тог времена са амбасадором на челу.

Неке од ових личности још се налазе на потерници Интерпола, а како се наводи у Нисмановом извештају, аргентински шеф дипломатије Тимерман је „нешто забрљао”, па договор никад није остварен.

После свега, аргентинска јавност хоће да зна ко је убио тужиоца Нисмана, који је десет година истраживао атентат у Буенос Ајресу. У оптицају су многе теорије. Председница Аргентине је изненадила многе када је на „Фејсбуку” одбацила претпоставку о самоубиству тужиоца, иако су њени најближи сарадници претходно тврдили баш то– да је Нисман сам себи прекратио живот. Она тврди да га је неко убио како би се кривица свалила на владу у Буенос Ајресу и како би се заварао прави траг.

У Буенос Ајресу за то време трају протести и тражи се да се под хитно истражи убиство тужиоца, док Израел такође захтева да се именују и казне кривци за атентат.

Ово се не дешава ни у филмовима ни у најмаштовитијим шпијунским романима, уобичајен је коментар становника Буенос Ајреса после најновијег убиства. Многи замерају председници то што се ни после најновије трагедије није обратила нацији, него је своје претпоставке окачила на „Фејсбук”, као да је анонимна грађанка. 


Коментари13
a6457
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kaza skoczman
@ Bon-Berllin ! U julu 1948, izraelska vojska je napala selo Lidu, smešteno između Tel Aviva i Jerusalima. Vojnici su ubacivali bombe u kuće, protivtenkovskim granatama gađali prepunu džamiju, a preživele su pokosili mitraljeskom vatrom. Ubijeno je preko dve stotine ljudi. Premijer David Ben Gurion naredio je Jigalu Alonu, vođi operacije, da deportuje preživele meštane. Drugi komandir, Jicak Rabin, izdao je naredbu: „Meštani Lide moraju se proterati brzo, bez obzira na godine.“
Bonn Berlin
@ Minakov Sergije iz Moskve, €vor da, samo u veoma maloj razmeni i sa EU.
srđan, sombor
Zanimljiv članak. Zamolio bih g-đu Šuvaković da i dalje prati ovaj slučaj, i da nas čitaoce informiše o tome kada bude bilo nekih novih vesti.
Minakov Sergij iz Rusije
@Bonn Berlin | 25/01/2015 14:43 Gne, ja sam realista. Da, na žalost, 'dolare je bio, dolar jeste i dolar će...'. ALI, nadam se da 'neće'. Uzgred, Iran od početka 2000-h u trgovinskim razmenama koristi evro.
Bonn Berlin
@ Minakov Sergije iz Rusije, niste dobro informisani, dolare je bio, dolar jeste i dolar ce ostai vodeca Valuta na svetu, i jedina koja se upotrebljava za strateske sirovine. Zao mi je Vas, ali kada se radi o novcu, ceo svet postaje realista.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља