уторак, 09.02.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:47

„Заборављене” отмице Пецонија и Брениног сина

недеља, 03.02.2008. у 22:00

У Палати правде у Београду, пред судским већем Четвртог општинског суда, почело је поновљено суђење за најпознатију отмицу – киднаповање Мирослава Мишковића, председника компаније „Делта холдинг”. Неколико припадника „земунског клана”, међу којима је првооптужени Александар Симовић, оптужено је и за отмице Драгослава Вуковића из Новог Сада и Миленка Алексића из Суботице. Претходно су у Специјалном суду притворени чланови овог клана осуђени првостепеном пресудом на високе затворске казне, између осталог, и због отмица Милије Бабовића, Вука Бајрушевића и Суада Мусића.

Спектакуларне отмице бизнисмена или чланова њихових породица, извршене у периоду између 2000. и 2002. године, за сада су непоновљива епизода у историји криминала у Србији. Отмица је било пре тог периода, као што их има и данас, али су то углавном били случајеви везани за изнуђивање новца или зеленашење. Из поменуте серије „великих” отмица две су и данас, свака на свој начин, мистерија. За отмицу Предрага Ранковића Пецонија, Сурчинца који се најбоље снашао у транзицији и данас утицајног бизнисмена, донедавно се није ни знало док у расветљавању отмице тада осмогодишњег Стефана Живојиновића, сина Слободана Бобе Живојиновића и Фахрете Живојиновић – Лепе Брене, нема никаквог помака.

За јавност у Србији до децембра прошле године било је непознато да су „земунци” отели и Предрага Ранковића Пецонија, некадашњег пријатеља Љубише Бухе Чумета и других Сурчинаца. Тај податак објављен је у књизи „Они су јачи од нас – тајне и заблуде о мафији, бизнису, политици, полицији...” Миодрага Вуковића и Војислава Туфегџића. Један високи руководилац МУП-а Србије, наводи се у књизи, о томе је рекао:

– Јесу, отели су Пецонија 2000. године. Тада се није тражило много, рецимо око 500.000 марака. Колико су тражили, толико су и добили. Није се о томе много знало, не зна се ни данас. Пецонију је вероватно било јасно да су они то урадили. Када се све завршило, када је платио и био пуштен, Пецони се заблиндирао, ангажовао јако обезбеђење и никада се више нигде није појавио, ни у јавности, ни у кафани, нигде. Кренуо је да ради ово што ради, а то ради одлично. Може да се гледа другачије од осталих.

Према подацима до којих је дошла „Политика”, информација о отмици Пецонија појавила се 2000. године, у периоду пре петооктобарских промена, као „градска прича” и као таква дошла је и до инспектора криминалистичке полиције. У то време Београдом, у коме су учестале ликвидације, колало је пуно трачева везаних за подземље – убијен овај, нестао онај и слично. Када је до полиције дошао податак о отмици Пецонија, инспектори су помислили да се ради о „рекетирању”, изнуди новца. Касније се испоставило да се радило о класичној отмици, за Пецонија је плаћен откуп истог дана, после чега је одмах пуштен. Занимљиво да је сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи у свом исказу на суђењу „земунском клану” у јануару прошле године изјавио да му је познато да су припадници клана планирали отмицу Пецонија али се није изјашњавао да ли се отмица и догодила.

Било како било, Пецони је на крају најбоље прошао од свих Сурчинаца. Он данас поседује више легално приватизованих фирми, док Чуме и Багзи живе дискретним животом сведока сарадника. Зоран Шијан је убијен 1999. године, Звонко Плећић Плећа настрадао је наредне године... Пецони не даје изјаве новинарима, али се може чути да би више од свега волео да га не доводе у везу са „сурчинцима” и подземљем.

Док је Пецонијева отмица била тајна за јавност пуних седам година, исти период полицији није био довољан да расветли отмицу Стефана Живојиновића. Тада осмогодишњи дечак отет је 24. новембра 2000. на Бежанијској коси у Београду. Шест дана је држан у заточеништву, све док његови родитељи нису исплатили, према незваничним подацима, два и по милиона немачких марака. Свашта се писало и причало о начину на који је обављена примопредаја новца која је, према сазнањима „Политике”, обављена на аутопуту Београд Ниш, негде у висини Душановца у Београду, али у траци која води према центру града. Пуно се спекулисало и о томе како и где је Стефан ослобођен, једна од верзија била је да је остављен такође на аутопуту кроз главни град. Аутопут познат је као омиљена саобраћајна комуникација „земунског клана” на којој су убијали, или којом су бежали после извршених ликвидација. Али, зар је могуће да током акције „Сабља” и касније нико, па ни сведоци сарадници, није проговорио ниједну реч о отмици Стефана? Својевремено се у штампи, на основу спекулација хрватских медија, појавила информација да је један црногорски држављанин ликвидиран у Шпанији, био један од отмичара што никада није званично потврђено.

Брачни пар Живојиновић, видно скрхан невољом која их је снашла, 1. децембра 2000. године одржао је конференцију за новинаре. Слободан Живојиновић захвалио је новинарима којима је безбедност детета била важнија од спектакуларне теме, односно нису извештавали о случају док није окончан, као и властима на разумевању јер је „отмица била борба између отмичара и породице малог Стефана”. Живојиновићи су рекли да више неће јавно говорити о овој породичној драми, али је Лепа Брена ипак једним новинама неколико година касније изјавила да је разочарана што су расветљене све велике отмице осим отмице њеног сина.


Коментари3
16f33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Podsetnik,ex polizei
Tada je bilo glavno da su sve uradili tzv"Maka" i njegova grupa za javnost pa se konacno ocekuje ko je sve ucestovao iz politickoga vrha sa "Zemuncima" jer vise je nego idikativno da oni sami nisu mogli da rade nista bez podrske sramnih ljudi iz vrha DOS-a,posle pada Milosevica,sto je kulminiralo i ubistvom premijera g-odina Djindjica,tako da pravi raspleti se ocekuju iz toga mracnoga perioda sa vrhuskom policije koja je se "perestrojavala" i ostala ne "provaljena" za rad svojih sramnih interesa.
da nije onaj isti koji je dobio 1,5 miliona maraka od otkupa za Miskovica?
sramota neko je stitio otmicare jer deli pare sa njima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Претплата Оглашавање О нама Импресум Контакт Архива Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља