среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:01

Црква првих београдских мученика – измучена и заборављена

Аутор: Д. Мучибабић – Н. Белићнедеља, 25.01.2015. у 14:12
Капела у Храму светог Саве посвећена светитељима (Фото З. Анастасијевић)

Ермил је био ђакон. Проповедао је хришћанство у Сингидунуму почетком четвртог века. Због одбијања да се одрекне своје вере, бачен је у тамницу. Страшна и дуга мучења нису га сломила.

Стратоник, један од његових тамничара, задивљен Ермиловом истрајношћу у вери, одлучио је да прихвати хришћанство. Римљани су обојицу живе заковали у сандук и бацили у Дунав. Река их је избацила на обалу близу данашње Гроцке.

Њихова тела пронашли су хришћани и сахранили у гробници над којом је подигнута капела.
Овако, поједностављено, гласе житија двојице ранохришћанских мученика, потоњих светитеља Ермила и Стратоника, првих за које се зна да су због вере страдали у Београду.

Црква их празнује 26. јануара. А сутра ће поред остатака њихове гробнице у селу Брестовик бити служена литургија. Прва служба ту је одржана прошле године и то захвaљујући др Радомиру Поповићу, професору Богословског факултета у Београду. Он је превео житије Ермила и Стратоника из петог века.

– На смрт их је 314. или 315. године осудио цар Ликиније, владар источног дела Римског царства, коме је припадао Сингидунум. Ликиније је био Константинов зет, који је с њим 313. потписао Милански едикт о престанку прогона хришћана. Али дошло је до десетогодишњег сукоба око превласти, па је Ликиније почео да прогони следбенике Христове вере као Константинове присталице, не само из религиозних, већ и из политичких разлога – истиче протојереј- стврофор Поповић.

Ранохришћанску цркву у Брестовику у којој су почивали Ермил и Стратоник археолози су открили 1895. године, а 1979. године уписана је у регистар културних добара као споменик од великог значаја. У њој су била три гробна места, али се не зна ко је ту осим двојице мученика сахрањен. Тела из гробнице однета су, највероватније пред најездом Хуна и Авара, да не би била оскрнављена.

– На основу докумената знамо само да је лобања бар једног од двојице мученика стигла у Цариград. Касније им се губи траг. Претпоставка је да су у време Латинског царства основаног 1204. по паду Константинопоља у крсташке руке једна или обе лобање београдских мученика, као и друге реликвије, однете у Италију – наводи археолог др Ђорђе Јанковић, професор Академије за уметност и конзервацију СПЦ-а.

Од капеле у Брестовику, знамена на Ермила и Стратоника, до данас су остали голи зидови и свод. Осликани делови махом су неповратно уништени, а светиња је кроз историју небројено пута пљачкана.

До ње нема путоказа и обележја, али је пут до онога што је преостало ипак прокрчен пре три-четири године. Заслуга је то и Драгана Петровића, сарадника сајта „Светосавље”. Тим овог портала припрема документарни филм о цркви светих београдских мученика, како би се коначно скренула пажња на светињу крај Дунава.

– Џабе је што чупамо коров, када упорно избија. Потребно је систематски уредити овај простор. Ово наслеђе уписано је у европске мапе знаменитости. Кроз Брестовик сваке године пролазе бициклисти из разних земаља на турама дуж тока Дунава. Многи гости се по селу распитују за ту цркву коју су видели на картама. Половина мештана и не зна да им каже где се она тачно налази, а другу половину је срамота да им открије пут до светиње. Стиде се да гости виде колико је она пропала и плаше се да их неко не запита зашто је нисмо заштитили – каже Петровић. 

А било је таквих покушаја. Црква је после Другог светског рата два пута конзервирана, али то се мора поново учинити, наглашава Јанковић.

– Најбоље решење би било да се здање наткрије. Најпре због тога што је ово јединствен споменик културе у Европи. Такве егзотичне грађевине могуће је пронаћи још само у Сирији и Светој земљи – истиче Јанковић.

Фреске и капеле посвећене Ермилу и Стратонику

Параклис (капела) у Храму Светог Саве, на северној страни здања, посвећен је београдским мученицима Ермилу и Стратонику који се осим 26. јануара обележавају и 14. јуна. У том делу храма од 2007. године литургије се служе недељом и празницима, а вечерње службе сваког дана.

Од прошле године иконе ових светитеља у мозаик техници налазе се и на фасади испред Цркве Свете Петке на Калемегдану. Фреске Ермила и Стратоника постоје у Пећкој патријаршији, у манастирима Хопово, Дечани и Манасија, на Светој Гори, у руским црквама из средњег века...

Слава Музеја град

Музеј града Београда од 1998. године обележава великомученике Ермила и Стратоника као своју крсну славу. Тог дана у Конаку кнегиње Љубице са свештеником из Саборне цркве запослени ломе колач, а празник искористе да позову сараднике који су претходне године отишли у пензију и уруче им поклоне, каже Татјана Корићанац, директорка Музеја града.

– Ове светитеље одабрали смо да буду заштитници наше куће зато што су они први знани страдалници за хришћанску веру у Београду. А музеј се бави историјом града у најширем смислу. Колико нам је познато, ми смо једина институција која празнује Свете Ермила и Стратоника као крсну славу – истиче Корићанац.

Римски стубови – клупе на аутобуској станици

Узвишење у које је укопана гробница Ермила и Стратоника назива се Златно брдо. Драган Петровић објашњава да је оно осим што је познато по одличном роду грожђа, препуно остатака из античког периода.

– Ту су проналажени новчићи и други предмети из римског периода. Чуо сам за људе који су због тога чак и у данашње доба поверовали да у цркви где су сахрањени мученици има драгоцености, па су покушали да је пљачкају. Неки су чак ишли тамо са детекторима за метал – наводи Петровић.

Овај познавалац тврди да Брестовик обилује остацима из доба старог Рима, а да мештани углавном ни не обраћају пажњу на благо које се ту задржало.

– Тако, на пример, на аутобуској станици док чекају превоз као клупе за седење користе делове стубова римског храма – сведочи Петровић.


Коментари0
63df7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља