четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:43

Како се савршен кредит претворио у пљачку

Уговори о кредиту као и друге обавезе прецизно су дефинисани Законом о облигационим односима, каже Дијана Марковић Бајаловић
Аутор: Јелица Антељуторак, 27.01.2015. у 08:15

Мој уговор о кредиту у швајцарцима је, када сам га потписивала, био савршен. Имао је све елементе, чак и клаузулу која ми је омогућавала да у сваком тренутку задужење конвертујем у повољнију валуту. Међутим, није га поштовала моја банка, у међувремену је чак и једнострано мењала одредбе, због чега сам на суду тражила раскид уговора због промењених околности, али ћу ићи и даље од тога и тражићу комплетан поништај уговора. Овако за „Политику” о свом кредиту у швајцарским францима прича Дијана Марковић Бајаловић, бивша председница Комисије за заштиту конкуренције Србије и професор Правног факултета у Источном Сарајеву и Факултета за европске правно-политичке студије у Новом Саду.

Пре суда, Марковићева је заштиту од самовоље банке тражила од Народне банке Србије преко које је заказана и медијација у овом случају, међутим банка се није одазвала позиву, па је уследила тужба. Ипак, банка ни тада није показала очекивану озбиљност, па је одговор адвоката на њену тужбу био, како каже, трагикомичан.

– Навео је да имам натпросечне способности и да сам могла мало боље да предвидим како ће се кретати курс швајцарског франка. А ја сам се преко адвоката у одговору позвала на Закон о облигационим односима који прописује обавезу „понашања у складу са пажњом доброг домаћина”, што је стандард према коме се захтева пажња просечног човека, док се индивидуална знања и вештине у овом случају не узимају у обзир – каже наша саговорница.

У овој причи ипак нема ништа комично. Уговори о кредиту и друге обавезе прецизно су дефинисани Законом о облигационим односима. Тако је, објашњава Марковић Бајаловић, предвиђено да се страна валута може уговарати као индекс вредности обавезе, при чему се исплате тих обавеза реализују у домаћој валути, прерачунато у изабраном индексу.

– Према томе, ни једна банка никоме није кредит исплатила у швајцарцима него у динарима. Франак је као индекс вредности обавезе кредита послужио да се сачува реална вредност главнице. Међутим, индекс је тако посматрано потпуно изгубио своју сврху, јер прецењује вредност онога што су банке грађанима дале. Ни један други параметар, као што је индекс раста цена на мало, курса евра, цене станова, није тако драстично порастао као франак – каже она и додаје да је наилазила и на случајеве у америчкој судској пракси где су уговори обарани увек када би изабрани индекс изгубио сврху.

Осим франком који је мењао вредност, банке су се упоредо штитиле уговарајући и промењиву каматну стопу, без обзира што Закон каже да предмет уговорне обавезе мора бити одређен или одредив.

– Он није био одређен, пошто имате истовремено и промењиву главницу и промењиву камату, где корисник у ствари ни у једном тренутку не може да зна колико ће на крају укупно платити банци. Ако свему овоме додате и податак да су неке банке врло често уговарале за себе право да једнострано повећавају камату, без сагласности друге стране, схватате да је у питању „злочин” – каже Марковићева и додаје да се не слаже са ставом министра финансија Душана Вујовића који каже да проблем са кредитима индексираним у францима није проблем државе јер НБС по Закону о банкама има обавезу да контролише опште услове пословања банака и у сваком тренутку може да предузме одговарајуће мере.

НБС је тако, објашњава, могла да реагује истог тренутка када је кренуло уговарање кредита у швајцарцима и да упозори грађане, а не да то чине медији. При томе у истој власти су постојали различити ставови о тим кредитима, а доминирало је мишљење да су повољни за грађане.

– Ако су мислили другачије зашто су онда сви ови кредити осигурани код Националне корпорације за осигурање кредита. Све што се догодило грађанима, очигледно је било неизбежно, јер је нагли раст курса стране валуте непредвидива околност, па је неправично да грађани који су подигли кредите индексиране у швајцарцима искључиво сносе терет обавезе чије енормно повећање никако нису могли да предвиде или избегну. Ово што је њих задесило равно је природној катастрофи, а у таквим случајевима политичари се утркују да пруже помоћ угроженим грађанима. Остаје да се захвалимо швајцарској банци што је и оволико штитила своју валуту, а тиме и нас. Решење је свакако да се држава енергичније ухвати решавања овог проблема, јер има надлежност и овлашћења да то уради. Банке су свуда у свету моћне, али су код нас моћније и сигурно постоје интереси које ми не можемо докучити – каже Дијана Марковић Бајаловић, правни експерт на пројекту помоћи ЕУ Конкуренцијском већу Босне и Херцеговине.

----------------------------------------------------------------------

Кредит сте подигли 2008. године, као високи функционер – председница Комисије за заштиту конкуренције. Тадашњи гувернер Радован Јелашић је упозоравао грађане да је реч о кредитима са високим ризиком, док су неки министри, као што је Милан Париводић, тврдили да је швајцарац сигурна валута. Зашто нисте послушали гувернера, или, ако сте већ подигли кредит, зашто мислите да је одговоран неко други, а не ви?

Нисам слушала ни једног ни другог, преузела сам ризик за свој кредит. Али моја банка није испоштовала уговор који сам потписала, а то је, на пример, клаузула по којој ја у сваком тренутку свој кредит у швајцарцима могу да конвертујем у другу валуту. И не тражим заштиту за себе лично јер су услови за ове кредитима били исти у свим уговорима које је банка закључила. Када је већ гувернер Јелашић упозоравао да је реч о ризичним кредитима, зашто онда није предузео мере које Народна банка Србије има на располагању када је реч о контроли општих услова пословања банака? Тиме би више учинио за грађане.

----------------------------------------------------------------------

Америчка пракса

Америчко право, на пример, допушта ослобађање дужника обавезе и у случају да је испуњење изгубило своју комерцијалну сврху из разлога за који дужник не одговара. У складу са чланом 2-615 Једнообразног трговачког законика САД, уговорна страна се може ослободити извршења обавезе ако извршење не би имало своју сврху због догађаја који се није могао предвидети у време закључења уговора. Америчка судска пракса стоји на становишту да у таквом случају изостанак комерцијалне сврхе испуњења уговора претеже над јавним интересом да се уговорне обавезе извршавају.

У званичном коментару Једнообразног трговачког законика истиче се да повећање трошкова испуњења обавезе само по себи не представља основ ослобађања од извршења обавезе, осим ако је пораст трошкова изазван непредвидивим догађајем који мења суштину обавезе. Амерички суд се позвао на доктрину о комерцијалној несврсисходности уговора (commercial impracticability) када је у једном спору огласио неважећим дугорочни уговор са индексираном ценом, јер је уговорени индекс потцењивао утицај инфлације. 


Коментари11
6f27c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoica Slavkovic
Udruzenje stedisa Srpsko Moravske banke godinama se bore da im se izjednaci status sa stedisama Jugoskandik i Dafiment banke pripremamo i peticiju od 10.000 potpisa za skupstinu.
Pata Negra
'Решење је свакако да се држава енергичније ухвати решавања овог проблема, јер има надлежност и овлашћења да то уради' -reče g-dja expert i pritom potpuno olako predje preko činjenice da ona sva svoja prava iz svog posla sa bankom VEĆ ŠTITI u sudskom postupku po svojoj tužbi protiv banke.. Naime ako želite sudsko rešenje onda i sačekajte baš to -sudsko rešenje! Zašto je ona i pored svih argumenata koje nam je ovde iznela i dalje nervozna.. Biće da je ona bi izgleda želela da država reši umesto suda a preko suda. Ili još bolje, poželela bi g-dja expert da, ako je ikako moguće, njen lični poslić i njegov kockarski ishod sa bankom država proglasi 'elementarnom nepogodom' i tome sledstveno njenu 'situaciju' potpomogne novcem poreskih obveznika.. Ova g-dja je zaista odličan expert..
Sl.Đ.P. Sl.P.
Иако са малим закашњењем ваш редовни читалац, а понекад и коментатор, очекује да ћете објавити ово размишљање о штедним улозима. И док сви прерачунавају колике губитке имају корисници банкарских кредита, нарочито за оне у швајцарским францима, чак се размишља и како држава да им у томе помогне - нико и не помиње колики су реални губици штедиша у појединим валутама, који су такође огромни у игри енормних курсних промена. Свакако да иу овим променама важи правно правило: када се на једној страни неко обогати, у исто време и за исти износ, на другој страни, неко осиромаши! А за осиромашене тада нема помоћи, од њих сви дижу руке, тако да се о обезвређена штедним улозима и не размишља! Очигледна је и овде у питању крађа и прекрађа, увек у корист оних оштроумних, који у хаосу светског тржишта, извлаче максимум за даље богаћење.
021 perić
Odavno je poznato i to je svrha postojanja banaka-zelenašenje,u protivnom nebi bilo svrhe njihovog postojanja. Ugovori su samo kamuflaža,jer su tako sastavljeni da je sve u bankarsku korist i sve na štetu korisnika usluga.Jer bankama je sasvim jasno da klijenti su prisiljeni da se zadužuju i ne pitajući za uslove i visinu kamate,ali ih kasnije to lupi po glavi kada je već kasno i padaju u dužničko ropstvo,a država je malo zintereovana da u takvim slučajevima pomogne,sem kada slede izbori i to samo obećavaju ali ništa ne preduzimaju.
lila dojcin
Divim se g-dji Markovic-Bajalovic kojoj je trebalo skoro 7 godina da sazna da su joj uslovi kreditiranja promenjeni.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља