четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Експлодираћемо ако не саосећамо с другима

Аутор: Марина Вулићевићнедеља, 25.01.2015. у 22:00
(Фото Креативни центар)

„’Политикин Забавник’ је у мом животу од ране младости био као неки светионик, као празник који ишчекујемо сваког петка. ’Забавникова’ награда за најбоље књижевно дело за младе објављено у прошлој години, за мене је најлепша”, каже Симеон Маринковић, добитник овог престижног признања за књигу „Стилске игре”, у издању „Креативног центра”. „Чини ми се да сам сада одједном постао део тог сна, који ’Политикин Забавник’ преноси и негује толике деценије. То је сан о чудесном свету, о бескрајним могућностима људскога духа”. Овога пута, поред Симеона Маринковића, награђен је и Дејан Алексић, за књигу „Ципела на крају света”, такође, у издању „Креативног центра”. На почетку књиге „Стилске игре” налази се басна о гаврану и лисици. Лукава лија на превару је измамила од сујетне птице комад сира, тако што је хвалила њено перје, па је хтела да чује и лепоту гласа. Из отвореног гаврановог кљуна тако је испало парче сира. Симеон Маринковић варира ову причу кроз најразличитије стилове, почев од новинарског, музичког, преко реалистичног, романтичарског, до погрдног, историјског и елегичног.

Симеон Маринковић, крајем осамдесетих година био је и саветник за питања образовања у Влади Републике Србије. Током деведесетих година био је професор на Универзитету у Нишу. Издавачку кућу „Kреативни центар” основао је 1989. године, где и данас ради као главни уредник.

У ком смислу су вам „Стилске вежбе” Рејмона Кеноа биле инспирација за дело „Стилске игре”, да ли је пресудна та реч игра?

Док сам радио с ђацима и студентима, „Стилске вежбе” Рејмона Кеноа биле су ми инспирација. Смишљао сам неке догађаје или узимао басне или кратке народне приче и тражио да се од тих сижеа стварају различити облици. Уживао сам у маштовитим замислима младих. Они толико тога могу, само их треба охрабрити и обезбедити им повољну атмосферу у учионици, дати им потребно време, слободу у изражавању и друго. Реч игра има другачије значење од речи вежба, јер позива на слободу духа, разноврсност, толеранцију.„Креативни центар”, од свог оснивања, пре двадесет пет година, негује тај дух игре у свеукупном свом стварању.

Млади читалац се чак упознаје са стиловима жуте штампе, иследничким, страначко-политичким, подједнако као и са одређеним лирским врстама. Да ли су сви ови аспекти подједнако важни?

Сви начини изражавања нису подједнако важни, али је у највећој мери важно то да млади осете и схвате ту разноврсност, те бескрајне могућности лепоте казивања. Реч је највећи дар и највећа моћ коју поседујемо и нема веће потребе од усавршавања тога дара. Када у то широко поље зађе, човек се осећа као да открива непознате пределе, или као да тражи закопано благо. Драж открића води сваког трагача, греје му машту и чини чуда.

Ово није прва ваша књига која варијацијама развија креативност. Колико сте у досадашњем педагошком раду уочили значај варирања речи и мотива на одређене теме, у развоју интелигенције и знања?

Наука је доказала да се интелигенција и креативност могу успешно развијати код деце и младих ако су васпитање и образовање правилно засновани. Варирање речи и мотива који се односе на одређене теме у мом искуству давало је увек добре резултате. Као ђак и студент ретко сам доживљавао благодети стваралачких тренутака. Много више сам био принуђен да бубам, то јест да учим напамет, што и данас превлађује у школама. Подстицање на креативност даје крила развоју личности. Али су за то потребни и неки услови: заинтересован наставник, слобода да се погреши или да се дâ решење другачије од уобичајеног, креативне паузе, мотивација итд.

Професори на различитим нивоима образовања имају замерке на образовни систем. Које су ваше замерке, имате ли креативне предлоге?

Главне моје замерке, о томе сам говорио и писао, протестовао због свега тога, али без успеха, јесу следеће: преобимни програми, наставне методе које од ђака и студената углавном траже репродукцију, памћење и понављање, немотивисани наставници (не само што су наставници мање плаћени од других, већ су и они који добро раде плаћени једнако као они који слабо раде), недовољна обука наставника за коришћење креативних метода и поступака у настави и тако даље. Мој предлог за унапређивање школства јесте следећи: треба смањити програме по обиму, а ојачати их по дубини, потребни су праћење и вредновање рада, стваралачке методе, радни уџбеници који ће од ученика тражити размишљање, стварање, истраживање, већа повезаност школства с привредом.

Оставили сте у књизи и празне маргине. Који је значај дописивања текста и у каснијем, одраслом, добу?

Као што радо решавамо укрштенице, ребусе и сличне задатке, исто тако радо прихватамо изазов када треба наставити започето причање или на други начин стваралачки прићи тексту. Након читања ове књиге довољно је чак кренути у мислима и маштом ка некој новој књижевној визији, започети неки нови дворац од речи, па је то свакако велики добитак. А након седамдесет различитих стилских варијација лако се иде ка новој, велики се замах добије и тако нешто само се од себе намеће.

Млади читалац може да сагледа улоге и гаврана и лисице у вашој књизи. Колико су схватање различитих становишта и емпатија важни за развој здраве личности?

Способност да саосећамо с другима веома је важна у животу, посебно сада, када читав свет постаје у највећој мери повезан, готово као једно насеље. Експлодираћемо ако не будемо саосећали с другима, изгубићемо се. Један од битних циљева образовања за 21. век јесте: учимо да заједно живимо. За то је потребна емпатија. Ова књига посвећена је и том циљу. Када бисмо имали више разумевања за проблеме других и када бисмо саосећали с другима, вероватно би било мање зла на свету, а више добра.


Коментари1
bed2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Liber Libri
Zahvaljujem se autoru na izvanrednoj kolekciji o Misku koji je malo Pisko, malo Ljutko, malo Necejed. I moji sinovi i ja smo uzivali citajuci avanture ovog slatkog junaka. Zivimo u inostranstvu i Misko je bio odlican nacin da deci priblizim srpski jezik i naucim ih da slusaju i citaju tekst na srpskom. Hvala gospodinu Marinkovicu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља