субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Сигурна кућа за Бихаљије

Аутор: Бошко Ломовићпонедељак, 26.01.2015. у 22:00
У овој кући су се виђали гестаповац и милановачки Јевреји (Фото Б. Ломовић)

Горњи Милановац – У години када свет обележава 70 година од ослобођења логора Аушвиц (Освјенћим), најстарији Милановчани се сећају београдске јеврејске породице која је овде сачувала главе. Реч је о чувеној породици Бихаљи Мерин. Најпознатији је Ото (1904–1993), пилот ратног ваздухопловства Краљевине Југославије, касније историчар, сликар и ликовни критичар. Са старијим братом Павлом (1892–1941) покреће часопис „Нова литература” и оснива издавачко предузеће „Нолит“, 1928. године. Е, управо се Павле, на почетку рата, са родитељима, супругом Маријом, петогодишњим сином Иваном и једном рођаком склонио у варош под Рудником.

Сместили су се у кућицу недалеко од домаћинства Василија Васиљевића, а хранили су се код Василија, овдашњег богаташа који је „пред нашим очима стварао своје богатство непрекидним и упорним радом”, истичу још живе комшије које су га познавале. Шта је све Василије имао? Кућу у Милановцу и две у Београду, штале са најбољим кравама, гараже за два камиона марке „мерцедес” и лимузину „опел”, имање у оближњем Бацковцу, а добар део Ломине улице било је његово власништво. Пред рат је постао и краљевски дворски лиферант пољопривредних производа (после рата је био представник ПИК „Таково” у Београду). Старији му син Рајко студирао је права у Београду и пријатељевао са Павлом Бихаљијем, па је тако и довео јеврејску породицу у Милановац.

– Нико од чланова ове породице није носио жуту траку. Сви у вароши, чак и деца, знали су да су Јевреји, али нико их није одао. Милановац је за њих био сигурна кућа. Павлов син Иван је све време носио шумадијску народну ношњу, звали смо га Шумадинац из Палестине. Дечак је био свестан опасности, па је мимикријом отклањао сумњу са себе. Сећам се ручкова у Василијином дворишту, кад је време било лепо, где су се Бихаљи хранили – прича нам њихов бивши комшија, неколико година старији од Ивана, а данас добрано у деведесетој деценији.

Бележимо још једну занимљивост која је везана за кућу Васиљевића. У време кад су ту Бихаљи боравили, у једној соби је становао извесни гестаповац Георг. Много га је занимала историја Југославије, месецима је читао и проучавао. Он је често слушао Радио Лондон и Глас Америке и, да би и остали становници Ломине улице могли слушати вести, појачавао је „до даске”. Да ли је то била провокација или нешто друго, тада нису знали. Много касније је Василијев млађи син Драган причао да је Георг (Георгиј), у ствари, био Рус у немачкој војсци, вероватно двоструки агент, те да је преживео рат без последица. Тешко је поверовати да гестаповац није знао да су му први суседи Јевреји, а ако је тачно ово што смо о њему дознали, разумљиво је било и његово ћутање.

– Била је то једина јеврејска породица која је у Милановцу уточиште потражила и рат преживела. Једини је страдао Павле по кога су, убрзо, дошли гестаповци из Београда и одвели га; више се породици није вратио. Иван је, педесетих година, као одрастао младић, посећивао нашу породицу, а данас је пензионер и живи у Београду – чусмо од Василијевог унука Рајка (име добио по стрицу кога су, током рата, убили четници) који, такође, живи у Београду.

Ломина улица данас има сасвим друго лице. Василијев иметак је, углавном, после рата национализован, од зграда се још држи само кућа у којој су гости били незвани Георг и добродошли Бихаљи. Данас је у власништву друге породице.

За подухват Васиљевића сигурно не знају они који додељују највише израелско признање Праведник међу народима. А додељује се, од 1963. године, нејеврејима који су, током Другог светског рата, рескирали свој и живот својих ближњих, како би спасавали често њима непознате особе јеврејског порекла. Василијевих потомака још има, имао би ко да признање прими.


Коментари0
d8647
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља