понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Два и по века раскошног Ермитажа

Аутор: Гордана Крстић Фајпонедељак, 26.01.2015. у 22:00
Александар Рослин, Портрет Катарине Друге, 1776 (Фото Сајт музеја Ермитаж)

Специјално за Политику

Санкт Петербург– Раскошни руски музеј Ермитаж из Санкт Петербурга управо је напунио 250 година постојања. Развио се из збирке слика коју је 1764. године руска царица Катарина Друга набавила од берлинског трговца Гоцковског. Првобитно приватног карактера, за јавност је отворен 1852. године и данас је државни музеј. Један је од најзначајнијих у свету, са колекцијом од преко три милиона предмета који датирају од праисторије до савременог доба. Ермитаж данас обухвата више здања у историјском центру Санкт Петербурга. Главни део збирке је смештен у Зимском дворцу, некадашњој резиденцији руских царева. Музеј годишње посети око три милиона људи а захваљујући најновијем проширењу годишње се очекује пет милиона. Музеј данас има центре у Амстердаму, Казању и Виборгу.

Ермитаж је 1994. године, уз подршку Унеска, формирао Међународни консултативни савет, сачињен од експерата из најзначајнијих установа и организација културе и уметности. Председник савета је тренутно Нил Мек Грегор, директор Британског музеја из Лондона, а међу члановима су и Анри Лоарет, доскорашњи директор париског Лувра, Ана Марија Петриоли Тофани, некадашњи директор галерије Уфици у Фиренци, Алфред Пакман, некадашњи директор Центра Жорж Помпиду у Паризу, и многи други.

Идући у сусрет значајном јубилеју, музеј је реализовао капиталне пројекте применом најсавременијих светских стандарда. У складу са генералним планом реконструкције и развоја, 1990. је на северу града отпочело подизање комплекса Стара деревња, са конзерваторско-рестаураторским центром и депоима, отвореним за посете. Растерећењем постојећих простора повећани су изложбени капацитети, док се у раду центра, једног од највећих у свету, примењују најсавременија искуства.

Поводом великог јубилеја, а након капиталних радова и претварања у музејски комплекс, за посете је отворено источно крило колосалног здања Главног штаба, једног од симбола царске Русије. Дело истакнутог архитекте Росија (1820–1830), Главни штаб је смештен на Дворском тргу, насупрот Зимском дворцу. Једно време у њему су се налазили Министарство иностраних послова и Министарство финансија. Уступање овог крила Ермитажу 1993. године је одредило један од стратешких праваца развоја овог музеја у 21. веку. Грандиозна рестаурација и реконструкција током 2008–2013. биле су кључни део пројекта „Економски развој Санкт Петербурга”, финансиран од Светске банке за обнову и развој и Владе Руске Федерације. Историјат здања и нову трансформацију представља управо публикована и промовисана књига групе аутора „Ермитаж 21. века. Нови музеј у Главном штабу”,објављена у издању чувене британске куће Thames & Hudson из Лондона. 

У сталној поставци Главног штаба су руска и европска примењена уметност, сликарство и скулптура 19. века, сликарство импресионизма, постимпресионизма и 20. века из чувених колекција Шчукина и Марозова. Једна просторија је посвећена чувеном јувелиру Фабержеу. Први пут у Ермитажу је и део простора намењен изложбама савремене уметности. Поводом 250. годишњице музеја овде је у току изложба „Дарови истока и запада императорском двору током 300 година” (3. 12. 2014 – 2. 8. 2015), која представља поклоне страних државника и дипломата руским владарима од 18. до 20. века. Око 400 дела ликовне и примењене уметности, оружје, књиге и нумизматика сведоче о везама Русије са западом и истоком. Нажалост, нису сви поклони сачувани у музеју до данас, међу њима ни златни пехарукрашен брилијантимакоји је српски кнез Милош Обреновић поклонио руском цару Николају Првом. Пехар је 1922. године искључен из колекције да би био продат на аукцији.

Обележавајући 250 година постојања, славни музеј изложбом у Зимском дворцу „Ермитаж њеног императорског величанства”(8. 12. 2014 – 10. 5. 2015), евоцира свој зачетак и илуструје структуру првобитне збирке Катарине Друге, која га је изнедрила, а описана је у водичу кроз Ст. Петербург аутора Јохана Готлиба Георга из 1790. године. Представљени су галерија слика, кабинети цртежа и графике, библиотека, збирка натуралија, колекција реткости и предмета истока, као и уметност из времена императорке. Раскошни каталог изложбе сведочи о делима која се и данас чувају у музеју, али и о онима која су с временом отуђена.


Коментари1
26384
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gordan Gorunović
Sjajan tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља