среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.01.2015. у 22:00 Т. Вујић

Берзе не брине победа Сиризе

Кристин Лагард (Фото Бета)

Међународни зајмодавци очекују од Грчке да строго поштује обавезе преузете по пријему новца и уредно намири дужничке обавезе. Нови грчки премијер одбацује и помисао да Грчка врати све дугове који су се нагомилали у време његових претходника, сматрајући их понижавајућим. Шта је решење оваквог процепа у коме се од данас налазе нова грчка влада и „тројка” њених међународних кредитора (Међународни монетарни фонд, Европска централна банка и Европска комисија)? Два тескобна партнера од 2010. живе у напетом браку у који је једна страна уложила 240 милијарди евра „помоћи”, док друга страна данас има највишу стопу самоубистава у западној Европи и 35 одсто становништва испод границе сиромаштва коју су одредиле Уједињене нација.

Судбина даљих односа Атине и „тројке” за сада не брине претерано међународне берзе. Нелагодност због изборне победе једне од најлевичарскијих партија у западној Европи од Другог светског рата на финансијским тржиштима трајала је јуче укупно 120 минута.

На вест да о изборном успеху Сиризе евро се на берзама у Азији срозао на најнижи ниво од септембра 2003 (1,108 евра за долар), да би се већ пре подне опоравио на 1,123 америчких долара. Иза краткотрајне нелагоде инвеститора за сада стоји уверење да ће Грчка – у којој 68 одсто становништва жели наставак живота у ЕУ – и „тројка” у кратком року ипак наћи компромис око даљег обима, висине камата и нових (продужених) рокова отплате дуга.

Почетне преговарачке позиције Атине и „тројке” подривају исказани оптимизам берзи.

Нови грчки премијер Алексис Ципрас упозорава да „Европа мора да пронађе алтернативу оштрим мерама штедње” и да, након пет година друштвеног и економског безнађа, Атина тражи отпис трећине спољног дуга како би одмах могла да оживи привреду и поправи животни стандард становништва. Ципрас је током изборне кампање најављивао и да ће у случају његове победе Грчка одбити да намири свој дуг Европској централној банци од око 27 милијарди евра, од чега скоро четвртина стиже на наплату средином овог лета.

„’Тројка’ је ствар грчке прошлости”, објавио је Ципрас након победе.

У међувремену, извршна директорка ММФ-а Кристин Лагард јуче је одбацила идеју о брисању грчког дуга.

„Постоје интерна правила које чланице еврозоне треба да испуне. Не можемо да правимо посебне категорије за одређене земље”, упозорила је Лагардова.

„ЕБЦ не може учествовати у било каквом отпису дуга Грчкој”, надовезао се Беноа Кур, члан извршног одбора ЕЦБ, упозоривши да ће „Европа морати да се привикне на радикалне владе које ће убудуће вероватно захтевати преструктурирање дугова”.

Званични Брисел био је најоштрији према Ципрасовим изборним обећањима.

„Чланство у еврозони подразумева да поштујете све раније преузете обавезе”, изјавио је Јерун Дајселблум, председник Еврогрупе.

Немачка канцеларка Ангела Меркел очекује да нова грчка влада испоштује своје обавезе према међународним кредиторима, истакао је јуче портпарол Меркелове Штефан Зајберт.

Профил даљих дужничких преговора биће јаснији већ данас када Атина треба да одлучи да ли ће раније заказани састанак са представницима „тројке” бити и одржан у грчкој престоници.

„Европа би имала користи од олакшавања дужничких обавеза Грчке. Условним продужењем грејс периода отплате, одређеним смањењем висине обавеза и већим улагањима у ту земљу, Грчкој би помогло да брзо развије економију и искористи потенцијал свог народа ради добробити уједињене и демократске Европе”, поручује у писму лондонском „Фајненшел тајмсу” група 18 водећих светских економиста, међу којима и нобеловци Џозеф Стиглиц и Крис Писаридес.

Коментари12
4d7c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoksi zoksi
Еу политиканти кажу да Грци треба да врате кредите како је и договорено,јер су то паре ЕУ-ских пореских обвезника!Те паре Грци не треба да врате,него нека их врате они који су им их и дали,а не питајући ЕУ-ске пореске обвезнике да ли ће дати Грчкој кредите!Ови политиканти су одлучили у име народа,пореских обвезника,па нека их сами враћају!Толико о владавини народа у ЕУ,и уопште на западу!
zoki qwerty
@malo..... morgen Odgovoricu sa samo par recenica: prvo stecaj tj. bankrot, vracanje na drahmu .. .pa kao sto ona stoka amerikanka rece. - j.bes EU! Zar nisi cuo da MMF, EU, ECB sada IMAJU i alternativu? Nema vise monopola... svet se promenio. Vi ste bili glupi pa su vam oteli sve sto se oteti moze. I vredi. Hotele i ostrva ponos i cast , Kada je stoka merkel rekla - pa prodajte ostrva! Grci odgovaraju - malo morgen! Kada to kaze vama,'rvatima, vi pevate danke deutschland!! hehe Grk je GRK a 'rvat je 'rvat. Počelo je evropsko proleće
nikola andric
Cudno je da niko ne pominje drugi scenario za Grcku. Stecajno pravo svuda resava stecaje preduzeca i gradjana koji nisu u stanju da plate svoje dugove. Zasto bi to bilo drukcije kod drzava? Od gole ovce se ne moze ''osisati vuna''. Jedini razlog bi mogao da lezi u evropskim fondovima koje Grcka svake godine prima od EZ. Sa sopstvenim novcem bi Grcka mogla da finansira nova preduzeca iz emisije i tako resava problem nezaposlenosti dok bi devaluacije grcke drahme unapredila izvoz. EZ je kao takmicenja u sportu koje se zovu ''sve kategorije''. Uporedjenja radi mi bi mogli da zamislimo Grcku sa 50 kila koja bi se borila protiv nemackog protivnika sa 150 kila. Grcki udeo u BBP evrope je samo +/-3%. Grckim mukama se, izgleda , ne vidi kraj dok su slicne sudbine na pomolu u Portugalu, Spaniji, Italiji pa cak i Francuskoj. EZ je jedino udruzenje koje ima propise za ulaz u clanstvo a nema za izlaz iz njega. Cudna greska od pocetka a da ne navidimo greske kod prijema izvesnih clanova.
dron kron
Da li neko u "Politici" moze da objasni sirokim komentatorskim masama sta je , na primer bilo sa Nemackim dugovima (1953), zasto su otpisani dugovi nekih africkih zemalja (90-te), sta je to "subprime" kriza ( kako je nastala i kako su se isfabrikovali dugovi - mozda cemo bolje razumeti stav Ciprasa),....ima jos mnogo toga, no ako se neko bude potrudio da objasni ovo bice vise nego dovoljno za pocetak
oladi malo!
Kad se hoce sve se moze. Tako su nekada otpisani dugovi i Iraka Sadama Huseina (mada razlika nije mala, imao je i naftu i kupovao oruzje, a Grci nemaju ni jedno, niti rade drugo), pojedinim africkim zemljama....Nemackoj krvopiji nikada nista nije dovoljno, em su ih digli iz pepela, em sada hoce i sir i kajmak i puter, e ne moze.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља