четвртак, 23.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:24

Министарство смешних медија

Аутор: Владимир Милутиновићсреда, 28.01.2015. у 08:15

Као у неком трилеру, још не знамо ко је убица, али једна по једна емисија нестају. Особито ако се баве хумором или политиком. Да ли су то приватни власници, политичари или сами уредници, свеједно, изгледа да ћемо ускоро остати сами, као главни јунак у филму, а да ли ћемо на крају победити, нико не зна. Већ знамо да смо, опет као у филму, сами са собом – нема ни друштва ни институција који би нас бранили. То одсуство се све више види, па је и познати режисер Срђан Драгојевић предложио оснивање Министарства за медије, пошто од овога сада у коме су спојени медији и култура нема неке вајде.

Јер медији су нам – част изузецима - огрезли у некултури. Не само у елементарној некултури, која допушта да се износе најгоре претпоставке и инсинуације о било коме, него и у недостатку демократске културе. А шта је па демократска култура? Е, о томе би нешто требало и наше ново тј. старо министарство да зна, а то није лако. Но да покушамо с једном дефиницијом – демократска култура је поштовање система односа и процедура које људе повезују путем норми, а раздвајају их у погледу директног контакта и надлежности. Морам одмах да се читаоцу захвалим што ће овако компликовану дефиницију уопште узети у разматрање, али одмах ћу објаснити на шта мислим.

Кад се својевремено премијер похвалио да је приватно звао Ољу Бећковић после разних „Утисака недеље”, то је управо био контакт који је у демократској култури забрањен. Али, пошто је премијер изабран, он се може мешати у рад медија. Не, додуше, овако директно, него или путем закона или путем залагања за одређене неформалне норме – управо норме демократске културе. Када премијер каже за неке новинаре да „лажу по налогу ЕУ” то је, такође, непожељно из простог разлога што се уношењем емотивног језика и претпоставкама о задњим намерама новинара ова изјава приближава претњи. То је све могло да се среди простим демантијем, без емоција и претпоставки.

Слично је и са хумором. Да, понекад у хумористичким емисијама политичаре пецну и више него што би им се, вероватно, свидело. Али, сетите се какво је опште мишљење о стању у држави, па ће вам бити и јасније откуд долазе та пецкања. Но, ствар је овде опет иста, ако баш имате нешто против хумора, донесите закон у коме се забрањује одређени хумор, ако вам нешто није смешно, кажите шта није. Али, укидање емисија са бланко образложењима је директан однос са друштвом, који није дозвољен у демократској култури.

Могу само да замислим колико се са овим начином размишљања не слажу у Министарству културе и информисања. Верујем да се њихова филозофија може описати овако: „По нама, медији су слободни. Ако има неких притисака на њих, требало би да сами новинари кажу ко их притиска. Ми не желимо да се мешамо. Јер, ко зна шта је истина – можда притисака има, можда нема. Можда су сви медији слободни, чак иако сви вичу ’Свака част Вучићу!’, јер можда то раде сами од себе. А можда су реформе стварно одличне. Дакле, ако медији кажу да притисака има, а политичари одговоре да нема – коме ми да верујемо?” С обзиром на ову филозофију није чудо што се тренутни министар задужен за медије клони медија. Јер, шта да им каже – нема земље у којој су медији слободнији. Не жели наше министарство да се меша у рад медија с неким правилима демократске културе. Јер шта је та демократска култура, ако је у њој нешто непожељно? Зар сви нисмо много слободнији ако пустимо свакога да ради шта хоће – власнике медија да, ако треба, укину све политичке или хумористичке емисије, уреднике да објављују шта хоће, политичаре да зову новинаре или да им посредно прете?

Одговор се можда крије у две реченице: Молимо једну слободу медија без министарства медија! – Извините, немамо слободу медија без министарства, може ли без културе?

Уредник сајта „филозофијаинфо”


Коментари8
536ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljuba Zvezdarac
Pa gospodine Tabakoviću, kako ste Vi to mislili iz prve da vidite šta je pisac hteo da kaže? Čovek je filozof! :) Pročitajte Vi to još jednom ali na tenane :)
Petar Jović
Ministarstvo kulture i informisanja je stvarno nekulturno i neefikasno u ovom mediskom haosu.Istina je da je zakon o medijima zaživio pre nepunih dva -tri meseca,ali daj zakon je pisan u ministarstvu i mogao se primenjivatii u toku samog pisana,a obaveza je da se svi pridržavaju tog Zakona posle usvajanja.Šta tu ministrastvo kulture može-Može mnogo.:Državni sekratar za informisanje može u najmanju ruku posle ovih" nezakonskih lomova" sa de obrati saopštenje i da javnosti predoči uočenu grašku i prekršaj u odnosu na Zakon,bez arbitriranja,te da na taj način podstakne sve ostale pravne institucije države da se uključe u rešavanje nastalog problema.To nije odmah otkidanje glave prekršiocu,nego postupnost u otklanjanju greške.Ali ne može državni sekretar da čeka i da se ne oglasi na "umotvorine" vučičevića u informeru u vezi Kolinde i da prodje 5 dana,a da se pre njega oglase svi u osudi ove bljuvotine,kojom je nanesena velika šteta Srbiji i srpskim medijima.
bronx pj
Preporuka autoru, promenite svoju fotografiju na kolumni. Nesto slicno imao je donedavno Vas kolega Nikola Jovanovic, a nova njegova fotografija izgleda mnogo verodostojnije i profesionalnije.
Mrgud Zvocavi
@Milena Pavlović Nađi nekog od novinara da to potvrdi, ali mora ime, funkcija, a ne tra,la,la... Da ima pravih novinara, odmah bi svi znali ko su cenzori. Ne, gospodo! Novinari se prodaju za čašicu vinjaka u kafani, pišu šta hoće, ali samo da neko plati. Uostalom, najbolji novinari su oterani iz medija kad je "srpska demokratija" došla na vlast.
Milena Pavlović
Za ove što ne razumeju šta je autor napisao: cenzure u medijima itekako IMA, jer nestaje jedna po jedna emisija sa TV kritički raspoložena prema vlasti. I ma koliko se Vučićević iz Teške reči upinjao iz emisije u emisiju da galami kako nema cenzure kod nas, stvarnost ga demntuje. Cenzure nema samo tamo gde se blagonaklono gleda na svaki potez vladajuće garniture. Dakle, za Vučićevića nema cenzure, ali za ostale ima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља