петак, 22.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:20

Грчко збогом капитализму?

Аутор: Миленко Срећковићчетвртак, 29.01.2015. у 08:15

Уз „Бела чао”, револуционарну песму италијанских партизана, у недељу увече прослављала се убедљива победа левичарске партије Сириза на грчким изборима. Алексис Ципрас, лидер Сиризе и нови премијер Грчке, у свом победничком говору опростио се, једним одважним „збогом”, од досадашњих катастрофалних мера штедње, и од политике ЕУ и ММФ-а који су од Грчке направили нову „дужничку колонију”.

Сириза је, у периоду економске и друштвене кризе, добила масовну подршку бирача пре свега због обећања да ће раскрстити са политиком штедње која је десетковала радна места и драстично погоршала животни стандард становништва („пет година понижавања и бола”, по речима Ципраса). Још 2012. постала је водећа опозициона политичка партија у земљи, а већ на изборима за Европски парламент у мају 2014. освојила је највећи број гласова.

На овим изборима Сиризи недостају само два посланичка места како би осигурала апсолутну већину у парламенту (њених је 149, од укупно 300). Међутим, при бирању будућег коалиционог партнера ради формирања владе, на видело су изашла нека од унутрашњих партијских трвења. Део чланова Сиризе захтевао је да коалициони партнер буде ККЕ (Комунистичка партија Грчке), како би Грчка добила „левичарску, радничку владу” и спровела „радикални социјалистички програм”. Иако Сириза делимично потиче од фракције која је била у склопу ККЕ, међу њима тренутно нема сарадње. ККЕ сматра Сиризу „реформистичком” партијом која тежи „договору са капитализмом”, уместо револуционарном мењању система. Због тих несугласица, Сириза је формирала владу са Независним Грцима, десничарском партијом која се, такође, противи спорним мерама штедње.

Премда је задобила поверење већине, Сириза има веома мали маневарски простор. Највећи проблем с којим ће се суочити на власти јесте несумњиво наставак притиска „чувене тројке” – ММФ-а, Европске уније и Европске централне банке. Упркос томе што се грчки народ определио против мера штедње, неће бити отписа дугова, поручују сви, од Ангеле Меркел до председнице ММФ-а Кристин Лагард, потпуно игноришући Ципрасова честа подсећања на Конференцију у Лондону 1953, када је Западној Немачкој отписана главница дуга, што јој је на првом месту уопште и омогућило економски опоравак после Другог светског рата. Ипак, Ципрас и даље најављује да ће своју политику засновати на чвршћим преговорима са међународним кредиторима, а резултати избора би заиста могли довести до веће флексибилности у мерама штедње. Сириза ће свакако радити на ублажавању тешких друштвених последица досадашњих мера штедње, како би остварила бар део обећања која су је довела на власт.

До сада је тешко било проценити шта лидери Сиризе заиста планирају да ураде кад се домогну власти и до које мере ублажавају своју реторику како би били прихватљивији бирачима који су против изласка из ЕУ. Ципрас је више пута понављао како жели да спасе ЕУ од Ангеле Меркел, а његов саветник за економска питања Јанис Варуфакис како је у тренутној историјској ситуацији потребно стабилизовати и спасти капитализам не би ли се анулирала фашистичка претња и спречили друштвени хаос и избијање рата. Овакве ставове критиковали су многи други левичари; Сириза је оптуживана да  жели да постане власт прихватљива за Европску унију, док су их чланови ККЕ оптуживали да управо ЕУ и стоји иза њих.

Какогод, за исход ових избора заслужно је пре свега већински левичарско опредељење грчког народа, каљено још у доба грађанског рата, војне хунте и герилских отпора. Уколико грчки народ настави са даљом мобилизацијом, протестима, окупацијама фабрика и активном борбом за своја права, инсистирајући да се очувају мере социјалне заштите, левичарска влада имаће пред собом најпоузданији путоказ, без недоумица у ком правцу да дела: тада ће капиталистичкој диктатури заиста моћи да каже то последње, ултимативно „збогом”! Осим, наравно, у случају да их не задеси – опет – војна хунта, но, тад не би било тешко погодити ко је стварно иза ње.

Председник Покрета за слободу


Коментари11
e17ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pakica pak
postavlja se samo jedno pitanje: ko je potrosio 240 milijardi eura, grci ili neko drugi drugo pitanje ko je zaradio taj novac, grci ili neko drugi. ostalo je magla za mase
@molim tačnost re:
Пише се - ciao, чита се као чао. Италијани немају ћ ни ђ. Дијалекти су нешто друго. Чујте изговор на званичној италијанској телевизији и приметићете правилности. - ci, ce = ч ( ciao, Botticelli) чао, Ботичели - gi = џ итд.
molim tačnost
Nije Bela čao nego Bela ćao, italijanski pozdrav.
P. A.
Siriza jeste politicka partija. Pocela je kao koalcija ali je pre godinu dana postala partija, tako da je autor u pravu.
бр м
дирљиво је колико наслов нема везе са текстом и чињеницама, чак директно противречи цитираним изјавама.. уредништво кренуло стопама Курира?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља