уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Швајцарац или евро, питање је сад

Аутор: четвртак, 29.01.2015. у 08:15

Јесте, говорио је Јелашић да не узимамо кредите у швајцарским францима, али, пазите: исплатило се. И још увек се исплати у односу на кредите у еврима, узете у исто време. Како се исплати, кад је сада динарска рата на кредит у швајцарцима премашила рату у еврима? Ево, како.

Узећу пример удружења „Ефектива” о коме смо пре неки дан читали у „Политици”: узимамо кредит од седамдесест хиљада швајцарских франака (тадашњих четрдесет и три и по хиљаде евра) на двадесет и пет година. Сада је 2008. година, и могу да бирам: хоћу ли каматну стопу од пет одсто на швајцарце или девет одсто на кредит у еврима?

Хамлетовска дилема из наслова овог текста једноставно није ни постојала. Могао је Јелашић да прича шта год хоће, проста рачуница је показивала да ће онај ко узме кредит у еврима платити знатно више. На нашем примеру, отплата за стан од четрдесет и нешто хиљада евра била би већа за читавих двадесет хиљада евра. Мало ли је?

Ни претње о могућем расту швајцарца нису изгледале тако страшно. Франак је петнаест година био стабилан и кретао се на нивоу од 0,55 до 0,65 евра за франак. А граница исплативости, дакле, тачка у којој би Хамлет рекао: „Исто ми је бити или не бити”, била је 0,89 евра за један франак.

И сад погледајте графикон: све док је курс био испод тих 0,89 евра за франак, кредит у швајцарцима се више исплатио. Онолико колико износи осенчена површина на слици, толика је чиста добит оних који су кредит узели у швајцарцима у односу на оне у еврима. А биће на нули, то јест, кредити у швајцарцима и у еврима биће подједнако исплативи тек када се (далеко било) површина будућих губитака због раста курса изнад границе исплативости изједначи са приказаном површином чистих добитака. Још су, дакле, швајцарци на добитку!

Не треба овде заборавити срамно понашање домаћих банака које су на своју вољу мењале каматну стопу на закључене кредите. Ништа их не правда. Клаузула о променљивој каматној стопи служи да на дужнике пребаци ризик промене ЛИБОР-а, дакле, оног дела каматне стопе на коју банке не утичу. Али мењати маржу, дакле, онај део каматне стопе који представља приход саме банке, то је стварно нечувено. Али, добро, то је прошлост. Банке су те паре морале да врате – и доста о томе.

Овде је главно питање – зашто швајцарци нису пребацили дуг у евро још 2011. године? Ево, зашто, погледајте графикон: да су прешли, не би остварили уштеду која одговара осенченом делу на слици у периоду 2011–2013. године. Како се лепо види, Швајцарци су замрзли курс на нивоу који је кредите у швајцарцима држао у зони добитка у односу на кредите у еврима. Па зашто да прелазе?

Тек се у јануару ове године ствар преокренула. Сада су швајцарци први пут у минусу (ако не рачунамо оних неколико дана у августу 2011.), и остварена добит почиње да се топи. Шта нам је сада чинити?

Мађари су ту ствар пресекли још у новембру прошле године, дакле, пре него што је швајцарски франак апресирао. Једноставно, конвертовали су све хипотекарне кредите у домаћу валуту, и то по курсу нижем од тржишног. Да се банкарски систем не би урушио, Орбан је из девизних резерви дао девет милијарди евра.

Што је чиста политика, то је ваљда свима јасно. У Мађарској је пола милиона кредита било у швајцарцима, што му дође пола ПУПС-а, на пример, па ви видите колика је то политичка снага, кад се удруже. У Хрватској их има око сто хиљада, па није чудо што се и тамо политичари упињу да им угоде. Тамо су дужницима фиксирали курс на годину дана, а после... после ће бити избори па нека се с тим бакће следећа влада. А овде?

Неће Вучић хтети ништа да уради за тако мали део бирачког тела. Замислите, да подржи трећину (двадесет и две хиљаде швајцараца) и тиме разгневи две трећине дужника, оних који су кредит узели у еврима. Па не иде то.

А није баш ни јасно зашто би их требало подржати. Швајцарци и даље одбијају да пређу у евро. Ево, Дејан Гавриловић из Удружења „Ефектива” поручио је на РТС-у да „још увек није паметно да се садашњи дуг у францима пребаци у евро – јер се не зна какво ће бити кретање курса.”

Тачно, то и ја кажем. Неће швајцарац скакати довека. Швајцарска је земља извозника, тамо скоро сви губе због прејаког курса – и „Нестле”, и скијалишта, и бање и произвођачи сатова, па зато ни овај раст швајцарског франка не може да траје годинама.

А још деветнаест година преостаје за отплату оног кредита из „Ефективиног” примера. Што значи – ћераћемо се још. „Не можемо се не ћерати, ни стати на овоме”, што рече велики песник.

Професорка Економског факултета Универзитета у Београду


Коментари60
ec861
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ekonomska nepismenost e
@danilo kurjački Štampanje novca u SAD i EU nije delo (neo)liberalizma, jer u svetu već decenijama ne postoji liberalna vlada i država, zato i jeste kriza, jer je primat na socijalističkim metodama. Svako ko iole poznaje liberalne principe ekonomije ne bi dozvolio ovakvu amatersku izjavu. Ako je iko bio protiv frakcionog bankarstva, to su liberalni ekonomisti, na čelu sa njihovim najvećim predstavnikom- Mizesom. BTW, računica profesorke je pogrešna, na blogu Tržišnog rešenja se može naći tekst S. Tasića koji je otkrio i ispravio grešku.
Boro Pekez
Ljudi pa vi svi kukate na državu. Naravno da je bankarska prevara u pitanju. Ali gde vi ovde vidite državu koja bi zaštitila svoje gradjane od bankarskih prevara ? Zaista mi niste jasni !
Bez Kredita
Jedini pravi životni komentar je onaj o dilemi podstanara da li da uzme kredit ili ne. Pošto nije uzeo prihvatio je rizik da plaća kiriju (a ne ratu) i da može da bude izbačen od gazde (a ne banke). Podstanar je jedini reper za poređenje sa kupcima na kredit, a dileme din, eur, chf su akademska dilema bogatih građana o tome ko se bolje kockao sa novim svetskim poretkom. U zemlji u kojoj živimo, ako budu dovoljno uporni (i agresivni) opet će skromni građani platiti njihovu sklonost ka riziku. Kada će ljudi shvatiti da na tržištu rizik donosi i profit i gubitak. Pošteno govoreći, i sam sam imao dileme oko chf, ali kada sam pitao prijatelja šta misli o takovom kreditu, rekao mi je da "ako mislim da umem da mešetarim sa valutama, da pokušam da se zaposlim na njujorškoj berzi. Ako znam da čuvam ovce bolje da se ne upuštam u igru s valutama jer ću proći kao životinja koju treba da čuvam". Kasnije sam shvatio da vam nije prijatelj onaj ko je pristojan, nego onaj ko vam jasno kaže istinu.
tek onako
Profesorica valjda zna o čemu govori, pošto je i sama, po sopstvenom priznanju, uzela kredit u švajcarskim francima.
Ilija Rapaic
Od vas profesorko i od Narodne banke ocekujemo barem malo strucnosti.Niko od vas nije do sada izneo ni jedan podatak koji bi ukazivao na nivo zaduizenosti nasih banaka u svajcarcima i na nivo odobrenih kredita indeksiranih u svajcarcima.U Hrvatskoj je 2008 samo trecina indeksiranih kredita u svajcarcima imala i stvarno zaduzenje u svajcarcima. Kod nas je to bilo i manje. Sve iznad te trecine je cista spekulativna lihvarska otimacina od gladnih gradjana od strane domacih i stranih bankstera i njihovih konsiljerosa. Dakle ne postoji nikakva opasnost za profite bankstera.Ako je problem da bi korisnici kredita koji su bili indeksirani u eurima bili u losijem polozaju, zbog cega se silno brine Jor govanka, vratite sve na pocetak i sve kredite obracunajte po kamatnoj stopi za eure. Ne znam za koga radi ta Efektiva ako nije posla od osnovnog pitanja, kolika je zaduzenost banaka u svajcarima i kako vas nije stid profesorko.Kakva je to analiza zasnovana na netacnim podacima o kamati u eurima?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља